Државно веће тужилаца (ДВТ) расписало је оглас за избор новог републичког јавног тужиоца, на мандат од шест година. Кандидати пријаве могу поднети у року од 15 дана од објаве у „Службеном гласнику Републике Србије”, од 13. маја.
Актуелном републичком јавном тужиоцу Загорки Доловац, која је на том месту од 2010. године, други по реду мандат истиче 31. децембра ове године. Она има право да се поново кандидује за ту функцију.
Анализом Закона о кривичном поступку од момента увођења тзв. тужилачке истраге у наш правни систем долази се до јасног закључка да је јавни тужилац главни актер истог.
При томе је тужилаштво хијерархијски и монократски устројен државни орган са Републичким јавним тужиоцем на челу хијерархијске лествице. На примеру Загорке Доловац која се налази челу републичког јавног тужилаштва виде се све слабости таквог система. Неактивност републичког тужилаштва и његово невршење функција које су Законом и Уставом поверене у делу јавног мњења већ дужи период поред констернације изазивају и благи осмех.
Наиме део јавности је чак расписивао потрагу за несталим републичким тужиоцем а разлог је наравно била неефикасност и само немешање тужиоца у свој посао. У суштини пример Загорке Доловац само указује на системску слабост овакве организације тужилаштва и потребу успостављања тужилаштва у складу са начелом координације и независности тужилаца у раду уз обавезну контролу од стране независног органа односно постојања контролних механизама. У том светлу треба посматрати и уставне измене у погледу положаја судства.
Свакако је независно судство темељна вредност без које се модерне државе не могу замислити. Али је логично питање шта ће се догодити ако судије и тужиоци буду бирали саме себе, без контролних механизама и генерално у држави недостајуће персоналне одговорности. Да ли ће се у том случају у српском друштву отворити само још једна, овог пута, малигна коруптивна магистрала. Независно судство свакако али никако независно од одговорности како дисциплинске тако и грађанско и кривичноправне.
Иначе, већ сада у овом моменту, у Србији поступци предуго трају, држава плаћа озбиљне штете због повреде права на суђење у разумном року. При томе треба посебно имати у виду прокламовано начело народног суверенитета инкорпорисано у Устав РС, а што у преводу значи да је и сама судска власт делегирана од стране бирачког тела.
Препорука је да предложеним уставним изменама треба приступити пажљиво и опрезно како би се обезбедило квалитетно и независно, а при томе одговорно правосуђе.
Миленко Пауновић, адвокат
Члан Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство