„Из мртвијех Срба дозва,
дуну живот српској души“
Ваша преосвештенства, часни оци, браћо и сестре у Христу,
светосавски народе Црне Горе!
Српска црква у Црној Гори се после 75 година поново нашла на удару тоталитарног терора, ради чијег спровођења је донет Закон о слободи вероисповести. Његовим одредбама се на најдрастичнији начин поништавају елементарна људска права на слободу вероисповести и неприкосновеност имовине, гарантована бројним међународноправним документима, а пре свега Европском конвенцијом за заштиту основних права и људских слобода.
Под удар рестриктивних одредба Закона које се тичу регистрације верске заједнице и црквене имовине настале пре 1. децембра 1918. године нашла се само Српска црква, зато што је Брозовом наследнику Ђукановићу за окончање процеса расрбљавања Црногораца неопходна државна дукљанска «црква». У том циљу Ђукановићев режим је наумио да уради оно чему је једино вешт, да пљачком имена и црквеноправног континуитета Митрополије црногорско-приморске и отимањем светиња четири епархије СПЦ у Црној Гори, обезбеди Мирашевој секти канонски статус и свете храмове.
Достојан Брозовог безакоња, Ђукановић је пре доношења Закона о слободи вероисповести наредио да се у сред Скупштине похапсе опозициони народни посланици. Као што је ћутала пред крвавом Брозовом тиранијом, данас Европска унија и Савет Европе ћуте пред насиљем и дискриминацијом коју Ђукановићев режим спроводи над Српском црквом и српским народом у Црној Гори. Заједно за лицемерним бриселским функционерима, послушно следећи њихове налоге, ћути и званични Београд.
Знајући да „нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке,“ није вас часни оци, браћо и сестре, поколебао мук властодржаца овог света. Као што приличи потомцима Светог Петра Цетињског, стали сте храбро и одлучно у одбрану наших светиња. Захваљујући вашој светој ревности догодило се, као и много пута у српској историји, да Никшић пробуди Београд, Подгорица Нови Сад, Беране Бања Луку. У вашем подвигу зажежена је, уистину, не само извиискра одбране Острога и Мораче, Цетиња и Пиве, већ и наде у свеукупну српску националну обнову.
Раскућили су нам током ових 75 година целокупну крваво стечену заоставштину наших очева. Остала нам је још само светиња Цркве Светосавске и Светолазаревске да нас сабира под куполом Сведржитеља. Та света међа је наша последња одбрана.
Ваша преосвештенства, часни оци, браћо и сестре, дивећи се вашој ревности и подвигу у Христу, поручујем вам у име „Српског покрета Двери“ да увек можете да рачунате на нашу братску спремност да заједно са вама бранимо светиње Црне Горе Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића, јер ваша борба је борба свих Срба.
У име Српског покрета Двери
председник Саветa за сарадњу са верским заједницама и народни посланик
др Драган Весовић