Државна власт, која у настојању да оствари замишљене циљеве у области законодавства, оставља мало простора и времена стручној јавности и грађанима, за јавну расправу о најновијим изменама Кривичног законика Републике Србије. Период јавне расправе траје само 20 дана, почео је 7. октобра и завршава се данас. Оно што је још нелогичније од временског оквира за јавну расправу јесте да до Нацрта измена Кривичног законика, као ни до позива на јавну расправу није уопште лако доћи, а да је рок између његовог доношења и почетка примене сведен на уставни минимум од осам дана.
Међутим, оно што је најскандалозније са најновијим изменама Кривичног законика Републике Србије, јесте да оне, поред допуне извесних кривичних дела, уводе, по многима, деликт мишљења.
Ради се о члану 149. Кривичног законика Републике Србије, који се мења и требало би да гласи:
„Казном из става 1. казниће се и ко неовлашћено спречи или омета објављивање путем медија информације од јавног значаја, или ко због објављивања такве информације или мишљења грубим вређањем или злостављањем, дрским или безобзирним понашањем значајно угрози спокојство лица које је информацију или мишљење објавило”.
Дакле, у конкретном случају законодавац се послужио неодређеном формулацијом попут: „информације од јавног значаја“ која у данашњем времену потпуног одсуства слободе медија и свести грађана о стварима која су заиста од јавног значаја, може бити тумачена онако како то властима одговара. Дакле, оно што заиста јесте информација од јавног значаја може вољом властодржаца да не буде информација од јавног значаја. Такође, вољом истих оних који врше државну власт, оно што заиста није, нити може бити садржај од значаја за јавност Републике Србије, може бити представљено као информација која је од изузетног значаја за грађане.
Уколико бисмо овакво схватање појма „информације од јавног значаја“ оставили у простору политике, рекли бисмо да се ради о уобичајеној појави која представља начин манипулације од стране политичара.
Међутим, проблем је што се овако неодређена формулација уноси у кривично законодавство где практично воља једног човека о информацији од јавног значаја мишљење другог човека може претворити у кривично дело.
На жалост, исти случај са неодређеношћу формулације је и „угрожавање спокојства лица које је информацију или мишљење објавило“.
Изјава о угрожавању спокојства је сасвим довољна да један човек за изражени коментар или мишљење буде кривично гоњен, па и осуђен што многима представља животну стигму која заиста и сигурно утиче на спокојство.
Оваквом формулацијом несумњиво је да државна власт иде на ширење криминалне зоне која је средство диктаторских и недемократских режима, да свој народ дисциплинују у мери искључења критике која по свему може бити оправдана, духовита или поучна.
Смисао критике и јесте да укаже на боље, другачије и ефикасније решење од решења понуђеног од стране носиоца државне власти.
На жалост, оваквим постављањем елемената потребних за постојање кривичног дела, постоји стварна опасност да она критичка реч која од стране државе није пожељна, буде угашена.
Још један разлог да се сви запитамо – где ми живимо и када ће овоме доћи крај.
адв. Владимир Матић
Члан Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство