Министарство правде Републике Србије на својој интернет страници објавило је Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку
По изменама које прети да уводи, слободно се може рећи да би нови Закон о парничном поступку могао бити револуционаран по својој садржини и техничким решењима за достављање и предају писмена.
Међутим, поменути Закон о изменама и допунама револуционаран је и по отварању могућности за ретроактивну примену Закона, дакле примењиваће се у односу на поступке који су у току, са још једним специфичним решењем – страна која је добила спор била би обавезана да другој страни исплати трошкове поступка.
Јасно је да се у оваквим законским решењем врши заштита банкарске стране, будући да је у пракси актуелан велики број тужби грађана Републике Србије против банака, а у вези са незаконитом обрадом кредитног захтева и другим накнадама на које банке нису имале право.
Дакле, поменуто решење није начин да се растерете београдски судови, већ је такво решење вид обрачуна са грађанима који су тужили банке због, понављамо незаконите наплате трошкова у вези одобравања кредитних захтева.
Поред предујмљивања трошкова судских такси, овакво решење ограничава приступ Суду и поред чињенице да је тужбени захтев основа, јер ко би подносио тужбу знајући да ће другој страни морати да надокнади трошкове поступка, чак и у случају позитивног окончања парнице.
Решење на које су се такође осмелили редактори Нацрта јесте и предвиђена ретроактивност примене измена и допуна, показује степен дрскости и потпуног одсуства слуха за потребе грађана и остварење правде коју ишчекују. Повратна примена Закона ударац је правној сигурности којом се поручује да правила игре одређују они који су финансијски стабилни и моћни.
Ударац правној сигурности је и одредба којом се Суд овлашћује „да у случају сумње од адвоката затражи оверено пуномоћје за заступање“. Скандалозна одредба која унижава положај адвоката и чини га лицем у односу на које је дозвољена сумња да се бави фалсификовањем потписа.
Са друге стране, присутно је и решење које додатно народ удаљава од остварења правде. Ради се о могућности судије да одбаци предлог за изузеће, без обавезе да прекине рад на предмету како би о захтеву за изузеће одлучивао председник Суда. У присуству чињенице да у нашим судовима ради велики број младих и недовољно обучених судија који су подложни политичком утицају, овакво решење заправо је одсуство једног вида контроле судија које помисле да су изнад Закона.
Поред наведених, суштинских примедаба постојећем Нацрту, основане примедбе се могу упутити због недостатка услова за увођење дигитализације. Наши судови нису опремљени нити кадром, нити средствима за рад који омогућавају увођење дигитализације у обиму законског решења.
Измене и допуне Закона о парничном поступку које су садржане у Нацрту Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку представљају пример потпуног одсуства слуха Министарства правде за права и потребе грађана, приступ правди и остварење правде, другим речима државни службеници поштују само диктат крупног банкарског капитала.
адв. Владимир Р. Матић
Члан Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство
*Фото: Први основни суд у Београду