Српски Покрет Двери - Лого
Search

Свакодневно нас српска Скупштина и Влада обасипају новим законима, уредбама који на свој начин изазивају тектонске поремећаје у свим сферама живота. Тако смо пре неколико дана добили измене Закона о заштити становништва од заразних болести. А што би нелегитимној и незаконито изабраној Скупштини било тешко да доносе свакојака слова када за посланике у законодавном телу имају омладинце и друге послушнике СНС да подижу руке за усвајање опасних прописа и тиме одлучују о нашој судбини.

     Српски покрет Двери константо указује на све тужне последице оваквог делања, па и на кршење Устава због императивног обавезног вакцинисања увозним вакцинама, неиспитаног дејства. Оно што је и даље запрепашћујуће је да је за Владу једна од најугроженијих група људи остала и даље невидљива. То су оболели од других болести, осим заражених вирусом короне као и терминално болесни људи којима би квалитетна палијативна нега побољшала квалитет живота. Пандемија корона вируса и годинама запуштен здравствени систем у Србији довео је оболеле од других болести, као и болеснике којима је потребна палијативна нега и чланове њихових породица у  веома тешку ситуацију. Животи бројних пацијената који болују од тешких, хроничних и других болести губе се током пандемије управо због немогућности да се обрате лекару, јер име је  право на лечење онемогућено због оваквог односа државе које је довело до преоптерећености здравственог система. Посебно је трагична ситуација пацијената којима је потребна палијативна нега,  коју здравствене установе одавно не пружају, због недостатка здравствених радника, а трошкови ове неге су велики а породице често нису у могућности да им ту негу пруже.  И досада је начин пружања помоћи лекара и психолога оболелима у терминалној фази био на изузетно ниском нивоу, а ову је ситуацију пандемија учинила још трагичнијом, доневши ризик од инфекције, недоступност лечења, још већу изолацију.

Држава се не бави адекватно проблемом палијативног збрињавања. По завршетку терапије и након што лекари утврде да више није могуће да им се помогне у болници, онколошки и други неизлечиви пацијенти одлазе кућама и препуштени су бризи породице. Пацијенти не само да трпе болове и велике психичке трауме, већ су и чланови породица изложени великом психичком и финансијском притиску,  непостојању адекватне социјалне подршке јер су неке установе пренамењене за лечење COVID пацијената.

Палијативно збрињавање мора бити део националног плана развоја здравствене заштите. Скупштина и Влада не постоје да грађане још више застрашују репресивним мерама, већ власт мора доношењем хуманих закона, помоћи онима којима је то неопходно. Палијативно збрињавање подразумева философију бриге о пацијенту и породици и саму услугу палијативног збрињавања од тренутка постављања дијагнозе болести, па до краја периода жалости због губитка члана породице. Проблеми су велики, нема лекова за хемиотерапију, чека се на нешто на шта не би требало, па тако не смемо заборавити прошлогодишњу ситуацију када дијабетичари нису имали један од основних лекова – Glucophage.  

Држава Србија мора се озбиљно односити према овим проблемима, уместо да сву одговорност за здравље нације преноси у ингеренције једног човека – министра здравља, који је при том Златибор Лончар. Оваквим односом власти и усвајањем новог Закона о заштити становништва од заразних болести су грађанима Србије  укинута основна људска права.

 

У Нишу, 14.11.2020. 

Љиљана Јовановић, дипл. правник

Приватни предузетник  у области неге и заштите  старих и болесних лица,

члан Савета за социјална питања ГрО Двери Ниш

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: