Autorski tekstovi

Boško Obradović: Gde može da se nešto kaže o kriminalu i korupciji u vrhu vlasti?

Boško Obradović: Gde može da se nešto kaže o kriminalu i korupciji u vrhu vlasti?

Ono što najviše zabrinjava jeste ukidanje kontrolne uloge Narodne skupštine nad radom izvršne vlasti, jedne od četiri njene najvažnije funkcije. Došli smo u političku situaciju da Vlada kontroliše Skupštinu umesto da Skupština kontroliše Vladu.

Za godinu dana rada novog saziva Narodne skupštine predsedavajući su podelili 62 kazne narodnim poslanicima. Od tog broja dve kazne su date predstavnicima vlasti, a 60 predstavnicima opozicije. Od tih 60 opomena skoro polovina pripala je narodnim poslanicima iz poslaničke grupe Dveri. Samo na poslednjoj skupštinskoj sednici dobili smo ukupno 13 opomena, a dva narodna poslanika iz našeg poslaničkog kluba su isključena. S obzirom da isključenje znači odsustvo iz rada skupštinskog plenuma na 20 radnih dana – to može da traje mesecima, pa i do završetka gradskih izbora u Beogradu.

Može li biti slučajno da je narodni poslanik Dveri koji je isključen upravo Srđan Nogo, predsednik beogradske organizacije Dveri? On je prvi narodni poslanik koji je isključen zbog postavljanja poslaničkih pitanja. Retko ko od medija se zainteresovao za to u kom trenutku je Nogo prekinut i isključen, tj. o čemu je govorio u tom času? Upravo je bio otvorio još jednu tabu temu u Srbiji: o privatnim prislušnim centrima koje u Beogradu imaju kumovi Nenad Kovač i Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića, koji je prvi u Srbiji patentirao privatne prislušne centre još dok je bio u SRS.

Može li biti slučajno da je drugi narodni poslanik Dveri koji je isključen Marija Janjušević, koja je pokrenula kampanju za zabranu rijaliti programa u Srbiji i ukidanje nacionalne frekvencije TV PINK, partijske televizije SNS? Da li je to kazna i opomena drugima jer smo dirnuli u osinje gnezdo i propagandni centar sistema vlasti Aleksandra Vučića?

Na prošlom skupštinskom zasedanju predsednik Narodne skupštine je ukrao 257 minuta za raspravu po amandmanima o prosvetnim zakonima, iako je elektronski sistem u Narodnoj skupštini jasno pokazivao da je ostalo toliko vremena za raspravu. Pošto prilikom utvrđivanja dnevnog reda nisu imali kvorum od 126 narodnih poslanika vlasti, predsedavajući je na poslednjoj sednici izmislio kvar na elektronskom sistemu da bi usvojili dnevni red bez kvoruma. Isključivanja mikrofona narodnim poslanicima opozicije tokom govora koji se ne sviđa predsedavajućem su redovna pojava. Do sada je odbijeno da se uopšte uvrsti u dnevni red preko 100 predloga zakona koje su predložile poslaničke grupe opozicije. Za godinu dana na dnevni red skupštinskog zasedanja nije stavljena niti jedna jedina tema koju je predložila opozicija, pa ni smena aktuelnog predsednika Skupštine Maje Gojković. Uprkos tome što je Maja Gojković javno u direktnom prenosu obećala da će sama staviti na dnevni red ovu temu da bi narodni poslanici mogli da se izjasne o poverenju predsedniku Skupštine.

Ono što najviše zabrinjava jeste ukidanje kontrolne uloge Narodne skupštine nad radom izvršne vlasti, jedne od četiri njene najvažnije funkcije. Došli smo u političku situaciju da Vlada kontroliše Skupštinu umesto da Skupština kontroliše Vladu. Već godinu dana ministri ne dolaze poslednji četvrtak u mesecu da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Ministri ne podnose redovne izveštaje o svome radu, iako im je to obaveza da čine jednom u tri meseca prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, a neki ih uopšte i ne podnose. Takođe, ministri ne dolaze na sednice nadležnih skupštinskih odbora gde bi trebalo da odgovaraju na pitanja u vezi sa izveštajima o radu. Predsednik Narodne skupštine uporno odbija da zakaže posebne sednice na aktuelne teme, a samo je poslanička grupa Dveri tražila 10 takvih sednica. Prema Poslovniku o radu NS RS, predsednik Skupštine je obavezan da zakaže najmanje jednu sednicu na aktuelnu temu mesečno na zahtev narodnih poslanika.

Jedino što su vlastodršci uspeli da urade jeste donošenje „Kodeksa ponašanja narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupakaˮ, što je prvorazredna skupštinska cenzura. Ova odluka je naprasno doneta nakon što je Antikorupcijski tim Dveri otvorio aferu „Dveriliksˮ i objavio audiosnimke tajnih razgovora koji su eliminisani iz sudskih predmeta koji su u toku. Očito je zabranjeno da se javno govori o sprezi između vrha aktuelne vlasti i kriminala, kao i da se ukaže na korupciju u policiji, tužilaštvu, sudstvu, bankarskom, medijskom i političkom sistemu Srbije. Zbog kontinuiranog postavljanja ovih pitanja Srđan Nogo, zamenik šefa poslaničke grupe Dveri, isključen je sa sednice. Zbog pokušaja da progovorim koju reč na ovu temu na javnom medijskom servisu prekinuta je i ranije završena politička emisija „Upitnikˮ na RTS 1, čiji sam bio gost. Gde onda uopšte može da se govori o kriminalu i korupciji u vrhu vlasti ako ne može ni u Narodnoj skupštini ni na javnom medijskom servisu?

Očito je da se skupštinski mikrofoni gase ili isključuju, a TV emisije prekidaju kada se javno progovori o političkoj mafiji koja vlada Srbijom bez obzira na promenu stranaka na vlasti. Simbol tog sistema koji opstaje uprkos promena vlasti jeste upravo Nenad Kovač, svojevremeno finansijer DS, a onda finansijer SNS koji se okumio sa Nikolom Petrovićem, jednim od kumova Aleksandra Vučića. Kako braća i kumovi dobijaju poslove na nameštenim tenderima, kako vlasnicima otimaju uspešne firme, kako drže najunosnije poslove u Srbiji u svim branšama, kako prete, ucenjuju i reketiraju sve koji im stoje na putu ličnog bogaćenja – samo su neka od pitanja o kojima ne sme da se govori i zbog kojih je zavladao skupštinski i medijski mrak.

Nadležni državni organi ćute i kada u aferi „Dveriliksˮ otkrivamo državne tajne: tajne audio snimke službi bezbednosti i transkripte koji su zabeležili razgovore između članova političke mafije, a koji su volšebno izuzeti iz sudskih predmeta i sudskih postupaka koji su u toku. Niti nas nadležni pozivaju da ih upoznamo sa dokazima sa kojima raspolažemo niti nas procesuiraju zbog odavanja državne tajne. Potpuni muk – samo da bi ova tema ostala van dometa javnosti.

Narodni poslanici Srpskog pokreta Dveri u svojim skupštinskim obraćanjima nikoga ne vređaju na ličnoj osnovi. Mi se bavimo svojim poslom, a to je kritika vlasti iz ugla opozicije. Predstavnici vlasti svaku kritiku doživljavaju kao uvredu i na argumente uzvraćaju ličnim napadima, klevetama i lažima. Šta je za njih problem? Kada ih podsetite na predizborna obećanja, kada ministra Vulina pitate za poreklo imovine, kada podsetite javnost da su najbolji prijatelji SNS ratni zločinci Bler, Klinton i Šreder i da su ušli u separatističku vladu na Kosovu i Metohiji sa ratnim zločincima Tačijem i Haradinajem? Bićete kažnjeni ako pitate da li je Željko Mitrović uzeo kredit od 27 miliona evra i 5 miliona evra uplatio kao protivuslugu na jedan račun u Ukrajini, ili kada podsetite da je porodica Mitrović direktno umešana u dva smrtna slučaja za koja niko nije odgovarao. Ako pomenete Vučićevog brata, njegovu ulogu u SNS-u ili sumnjivim biznis kombinacijama, Vučićeve kumove, računajte da će Vam mikrofon istoga sekunda biti isključen i da Vam sleduje isključenje sa sednice ako probate da nastavite da govorite na tu temu.

Nemoguće je u Narodnoj skupštini - primera radi - postaviti jednostavno pitanje: Sa kim je Zoran Ćopić Ćopa, osuđen za pranje para narko-kartela Darka Šarića i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini – prao te pare? Kako je samo on odgovoran za pranje prljavih para koje potiču od trgovine drogom, jer to svakako nije mogao sam da izvede? Gde su njegovi saradnici u redovima političara i bankara, i ko su oni koji kriju ove dokaze u fiokama policije, tužilaštva i sudova?

Narodni poslanici vlasti ne mogu da istrpe samo postojanje opozicije u Narodnoj skupštini i sve čine kako bi ugušili glas opozicije u parlamentu. To čine vređanjem, dobacivanjem, pravljenjem buke i cirkusa od Narodne skupštine kako bi gledaoci izgubili volju da prate direktne prenose skupštinskih zasedanja. Više je nego jasno da vlastima ne odgovara da Narodna skupština bude mesto sučeljavanja vlasti i opozicije, što je osnovni smisao parlamentarizma, već sve čine kako bi se ta uloga parlamenta obesmislila. Ne možemo da govorimo, a ne možemo ni da ćutimo u Narodnoj skupštini, jer je Maja Gojković prekinula poslanika Dveri dr Dragana Vesovića koji je u znak protesta želeo da ćuti osam minuta koliko je imao vremena na raspolaganju.

Posebno bezobrazan argument vlasti je da se o nečemu ne može govoriti u Narodnoj skupštini jer to nije na dnevnom redu. Postavlja se pitanje kada će nešto što traži opozicija i što je aktuelna tema uopšte biti na dnevnom redu. Kada ćemo u Narodnoj skupštini moći da govorimo o opljačkanim penzionerima, seljacima kojima nema pomoći posle elementarnih nepogoda ove godine, prezaduženim porodicama sa kreditima u švajcarskim francima, radnicima kojima nisu isplaćene zarađene plate i povezan radni staž, ratnim vojnim veteranima koji jedino u Srbiji nisu zakonski regulisani, vojnicima koji napuštaju vojnu službu zbog bednog materijalnog položaja, policajcima, prosvetnim i zdravstvenim radnicima sa smanjenim platama... Prosto je nemoguće da teme koje interesuju građane dođu na dnevni red, poput bankarskih derikoža, javnih izvršitelja, komunalne policije, parking servisa, porodica koje izbacuju iz porodičnih domova na ulicu...

Uprkos tome što je lični režim Aleksandra Vučića zaveo i medijski i parlamentarni mrak, Srpski pokret Dveri nastavlja svoju pobunu protiv vlasti. S obzirom da se posebno zatvaraju svi kanali iznošenja istine o kriminalu i korupciji u vrhu vlasti pokrenućemo posebnu internet stranicu „Dveriliksˮ koja će se baviti ovim temama i gde će svi građani Srbije moći da pročitaju istinu o sprezi između kriminala i vrha sadašnje vlasti. To će biti mesto na kome će se sabirati svi dokazi o kriminalnim aferama vodećih funkcionera SNS, njihove braće i kumova od republičkog, preko pokrajinskog do lokalnog nivoa vlasti. Istina mora izaći na videlo uprkos svoj skupštinskoj i medijskoj cenzuri.

 

Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri

Izvor / Vreme

Podeli vest:

Biografija : Boško Obradović


Boško Obradović rođen je 23. avgusta 1976. godine u Vranićima kod Čačka. Posle završene Gimnazije u Čačku studirao je srbistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine.


Autor je diplomske studije „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (Hrišćanska misao, Beograd, 2005), za koju je dobio nagradu „Miloš Crnjanski” za najbolju knjigu eseja objavljenu na srpskom jeziku u periodu 2003-2005.


Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta 1999. pokrenuo je glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u jedan od vodećih srpskih časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.


Bio je jedan je od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije DVERI SRPSKE, kao i pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole. Od 2011. član je Starešinstva GG Dveri – za život Srbije, na čijoj listi je je bio kandidat za poslanika na Republičkim izborima 2012, nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku, gde se od 2012. godine nalazi kao šef odborničke grupe Dveri za život Čačaka, kao najveće opozicone odborničke grupe u Skupštini Grada Čačaka.


Na vanrednim republičkim izborima 2014. godine bio je nosilac liste za republički parlament. Na vanrednim republičkim izborima 2016. bio je jedan od nosilaca izborne liste Dveri – Demokratska stranka Srbije. Nakon izbora, pod njegovim vođstvom, Dveri prvi put u istoriji ulaze u Narodnu skupštinu i formiraju poslaničku grupu sa sedam narodnih poslanika.


Bavi se publicistikom i napisao je više stotina autorskih  tekstova, a u ime Dveri imao je više stotina nastupa na tribinama i medijima širom sveta.


Njegova zbirka izabranih tekstova pod naslovom „Srpski zavet – srpsko nacionalno pitanje danas” doživela je tri izdanja (Srpski sabor Dveri, 2007, 2008, 2010), a knjiga ”Srpska unija” dva izdanja (Catena mundi 2012, 2014). Treća knjiga ”Srpska desnica – pozicija srpske književne desnice 30-tih godina 20.veka” objavljena je 2015. godine, takođe u izdanju Catene mundi.


Oženjen je i otac je četvoro dece. Živi u Čačku. Do stupanja na dužnost predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini Republike Srbije, radio je u izdavačkoj kući Catena mundi d.o.o. na mestu glavnog urednika izdanja.


Na Osnivačkoj skupštini, održanoj 27.juna 2015. u Čačku, Boško Obradović je izabran za prvog Predsednika Srpskog pokreta Dveri konsenzusom glasova delegata iz cele Srbije.