Novosti

Boško Obradović – intervju za Kvorum

Kvorum - zvanični časopis Narodne skupštine

Boško Obradović – intervju za Kvorum

Intervju Boška Obradovića, predsednika Poslaničke grupe Dveri, za Kvorum - zvanični časopis Narodne skupštine.

Koji su vam omiljeni pisci, da li ih imate?

Kada hoću da se odmorim i vratim „lepoj književnostiˮ onda su tu neizbežni Dostojevski i Crnjanski, a nedavno sam zaronio i u duhoviti svet Tonija Parsonsa i srpsku istorijsku fantastiku Dejana Stojiljkovića. Omiljeni naslov poslednjih godina mi je svakako „Fajront u Sarajevuˮ dr Neleta Karajlića, koji opisuje stvaranje „Zabranjenog pušenjaˮ i kulturnog pokreta „Novog primitivizmaˮ uz koji smo odrastali. Najznačajnija knjiga koja se pojavila u poslednje vreme za mene je ”Duh samoporicanja”, prof. dr Mila Lompara. Pored toga, naša generacija je posebno bila vezana za čitanje stripova, tako da sam na Sajmu knjiga u Beogradu svoju kolekciju upotpunio sa prvim brojem „Alan Fordaˮ i nekoliko sjajnih naslova iz dogodovština Mister Noa, Teksa Vilera i Modesti Blejz.  

Nalazite li vremena da čitate?

Čitanje je dugo bila moja struka, jer sam diplomirani profesor književnosti. Kad imate vremena da čitate, tada se rađa potreba i da pišete. Tako se desilo da sam napisao tri knjige. Danas ne stižem da čitam koliko sam navikao i koliko bih želeo, i moja interesovanja su se prilagodila mom pozivu – čitam uglavnom političku, ekonomsku i istorijsku literaturu. Pisanje ću ostaviti za neki mirniji period.    

Da li ste imali heroje/uzore u detinjstvu, imate li ih sada i koje?

Nema većih heroja i uzora od srpskih vojnika iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Njihov podvig povratka u Otadžbinu i oslobođenja Srbije veličanstvena je epopeja. U naše doba srpski sportisti su ratnici tog formata i uspeha. Za mene su Dejan Bodiroga, Radovan Karadžić i Malkolm Muharem uzori tog srpskog gospodskog ponašanja i neviđene kreativnosti u svetu sporta, politike i kulture.  

Šta nekoga čini herojem?

U srpskoj narodnoj tradiciji junaštvo je braniti druge, posebno nemoćne i nepravedno gonjene, a čojstvo zaštititi druge od sebe. Ovo drugo je posebna vrsta herojstva koja se često zanemaruje u savremenim okolnostima. Za pravog heroja potrebno je i čojstvo i junaštvo.  

Kako izgleda jedan Vaš dan van NSRS?

Dani van skupštinskog rada, koji se često može opisati onom narodnom „od jutra do sutraˮ, posvećeni su obavezama predsednika Srpskog pokreta Dveri, a sada već i kandidaturom za predsednika Srbije na nastupajućim predsedničkim izborima. Svo slobodno vreme posvećujem isključivo porodici.    

Šta se menja kad neko postane narodni poslanik?

Najdrastičnija promena je još manje vremena za porodicu. Najveći utisak mi je da jedna potpuno drugačija slika u očima građana, koji te sada posmatraju mnogo ozbiljnije, ali i sa mnogo više kritičkog pristupa. Zahvalan sam službenicima Narodne skupštine bez kojih ne bismo uspeli da se tako lako snađemo na novoj i odgovornoj dužnosti. Njihova stručnost i predanost najveći su mi utisak, jer se njihov rad na vidi u direktnim prenosima skupštinskih zasedanja, a bez njih nijedna skupštinska sednica ne bi mogla ni da se održi. To svi treba da cenimo.  

Imate li neki moto / devizu koje se držite?

Rukovodim se onom životnom devizom vojvode Živojina Mišića: Ko sme - taj i može, ko nema straha – taj ide napred! Mislim da nam danas nedostaje te vere u sebe, vere u Srbiju i u našu budućnost u našoj zemlji, spremnosti da se suprotstavimo lošim pojavama u društvu i zajednički radimo na boljim uslovima života u našoj državi. Ovo je posebno alarmantno kada uzmete u obzir broj mladih i visokoobrazovanih ljudi koji napuštaju Srbiju. Vreme je da konačno stvari uzmemo u svoje ruke i uredimo Srbiju kao najlepše mesto na svetu za život naših porodica. Ako hoćete jedan duhovit životni moto onda nema boljeg od onog iz stripa „Alan Fordˮ koji glasi: „Ako kaniš pobjediti - ne smiješ izgubitiˮ.   I

zvor: Kvorum - zvanični časopis Narodne skupštine  

Podeli vest: