Autorski tekstovi

Boško Obradović: Zašto nisam otišao kod Aleksandra Vučića na kanabe?

Boško Obradović: Zašto nisam otišao kod Aleksandra Vučića na kanabe?

Srpski pokret Dveri je državotvorna politička organizacija. Mi poštujemo svoju državu, njen Ustav, njene institucije i izabrane državne funkcionere. U više navrata u prethodnih nekoliko godina bili smo spremni da zarad opšteg dobra pređemo preko svega i izađemo u susret novim vlastima, pokazujući dobru volju sa naše strane da svi radimo u opštem interesu.

Tako je bilo kada smo Vladi Srbije predložili šest mera za obnovu zemlje posle katastrofalnih poplava 2014. godine, ili kada smo se odazvali pozivu na konsultacije sa mandatarom za sastav nove Vlade nakon republičkih izbora prošle godine.

Tako će biti i ubuduće kada su u pitanju nacionalni i državni interesi. I kada se ne slažemo sa aktuelnom vlašću, i kada smo ljuti politički protivnici, i kada pravimo demonstracije protiv Vlade – mi ne rušimo državu i nikada u tome nećemo učestvovati.




Vlast i država nisu isto. Lošu vlast treba rušiti i menjati, a državu uvek i na svakom mestu poštovati i čuvati. Uvek smo spremni da razgovaramo o prevazilaženju društvenih tenzija i političkih sukoba, ali ako to ima smisla i ako sa druge strane žele to isto i imaju osnovno poštovanje prema opoziciji.

Zašto se onda delegacija Dveri nije odazvala na poziv novog predsednika Srbije Aleksandra Vučića na konsultacije oko formiranja nove Vlade Srbije? Ne samo zato što nije naš predsednik i što je na tu funkciju došao na neregularnim i pokradenim predsedničkim izborima.

Aleksandar Vučić nije državnik. On je beskrupulozni vlastodržac kome na prvom mestu nisu nacionalni i državni interesi već gola borba za vlast, očuvanje vlasti po svaku cenu i uništenje političkih protivnika. Posebno ne želimo da učestvujemo u permanentnoj medijskoj predstavi u režiji Aleksandra Vučića, čija se čitava politika pretvorila u politički marketing.




Glavni razlog je sledeći: U poslednjih godinu dana Vučićeva vlast dobija totalitarne razmere i klizi u otvorenu diktaturu. Za godinu dana Vučićeva Vlada niti jednom nije došla u Narodnu skupštinu poslednjeg četvrtka u mesecu da odgovara na pitanja najvećih opozicionih poslaničkih grupa.

Vučić nikada ne odgovara ni na poslanička pitanja postavljena za vreme skupštinskih zasedanja utorkom i četvrtom. Nijedan ministar u njegovoj Vladi nije podneo izveštaj o svom radu već deset meseci, a dužan je da to učini na svaka tri meseca i potom dođe na sednice nadležnih skupštinskih odbora i odgovara na pitanja narodnih poslanika.

Vučić i njegovi ministri su odbili da dođu na više od 10 posebnih skupštinskih sednica na aktuelne teme koje je inicirala opozicija, a po Poslovniku o radu Narodne skupštine predsednik Skupštine je dužan da ih zakaže najmanje jednom mesečno. Vučić ne poštuje Skupštinu i opoziciju, već otvoreno želi da nas ukine, da nas zgazi i da nas nema, vređajući najsramnije svakoga ko drugačije misli od njega.




Aleksadar Vučić je trenutno i predsednik države i premijer, i šef BIA-e i koordinator svih službi bezbednosti, i predsednik Demografskog saveta i predsednik SNS, a pretpostavljam da će biti i vd. gradonačelnik Beograda nakon smene Siniše Malog, kao i nosilac izbornih listi SNS za gradske izbore u Beogradu i eventualne vanredne parlamentarne izbore.

Urušio je sve državne institucije, zaveo potpuni medijski mrak i neviđenu propagandu vladajuće stranke,  ponizio sudstvo, Vojsku, policiju, školstvo i zdravstvo, zapretio svima i ucenio sve koje je mogao… Svakoga dana vređa zdrav razum i inteligenciju redovnim „vanrednim konferencijama za medijeˮ, stvaranjem neotitoističkog kulta ličnosti, postavljanjem najgorih na najvažnija mesta u državi i korupcijom neslućenih razmera u svom najbližem okruženju.

Ako sam ja trgovac drogom zajedno sa Vukom i Natašom Jeremić, Saša Janković ubica najboljeg druga, Milan Stamatović povezan sa crnogorskom mafijom, a Saša Radulović najveći kriminalac – o čemu mi onda imamo da pričamo sa Vučićem?




O njegovim bliskim prijateljima iz policijsko-navijačkih redova koji trguju drogom, o ubistvima dok je bio ministar informisanja u ratno vreme, o njegovim vezama sa kriminalnim režimom Mila Đukanovića ili krupnim kriminalcima u njegovom najbližem okruženju? To da, to su prave teme i o tome bi obavezno trebalo da popričamo, ali javno, pred kamerama, jer već pet godina nije izašao niti na jedan direktan TV duel sa nekim iz opozicije.

Onaj koji je već toliko puta prekršio Ustav, potpisujući Briselske sporazume, donoseći leks specijalis za „Beograd na vodiˮ i smanjujući penzije – sada hoće da menja Ustav, proširuje ovlašćenja predsednika i definitivno se odrekne Kosova i Metohije na pogubnom putu u EU i NATO po svaku cenu.

Onaj koji danonoćno radi za interese MMF-a, Svetske banke, stranih banaka i stranih investitora sve vreme glumi da je veliki srpski patriota neprestano vređajući otvoreno zemlju naših dedova i ideale Srbije koja nije samo zemaljska, partijska, mafijaška i korumpirana država. Aleksandar Vučić je novi Milo Đukanović i njegova vladavina je potpuno isti model vlasti kao u Crnoj Gori.




Posle svega ovoga ići na konsultacije kod lažnog cara Vučića Malog i igrati u njegovim režiranim medijskim predstavama – to mogu samo Čedomir Jovanović i Vojislav Šešelj, zvezde Vučićeve pinkoidne kulture, medija i politike.

Vučić mora da nauči da poštuje Narodnu skupštinu i opoziciju, da demokratija podrazumeva slobodu medija, slobodu izbora i kontrolu nad radom izvršne vlasti. Ako to sam ne želi da prihvati – moraćemo da ga nateramo. A to nećemo uspeti konsultacijama na Vučićevom kanabeu. Dolazi vreme narodnog bunta protiv ove vlasti i to je očito jedini način da nešto promenimo.

Vučić nije država. Vučić je loša i diktatorska vlast. Radeći protiv Vučića ne radimo protiv države. Upravo suprotno, radimo u najboljem interesu našeg naroda i države.


Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri i
šef poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini


Podeli vest:

Biografija : Boško Obradović


Boško Obradović rođen je 23. avgusta 1976. godine u Vranićima kod Čačka. Posle završene Gimnazije u Čačku studirao je srbistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao 2002. godine.


Autor je diplomske studije „Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (Hrišćanska misao, Beograd, 2005), za koju je dobio nagradu „Miloš Crnjanski” za najbolju knjigu eseja objavljenu na srpskom jeziku u periodu 2003-2005.


Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta 1999. pokrenuo je glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u jedan od vodećih srpskih časopisa za nacionalnu kulturu i društvena pitanja, iz čijeg kruga saradnika je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.


Bio je jedan je od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije DVERI SRPSKE, kao i pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole. Od 2011. član je Starešinstva GG Dveri – za život Srbije, na čijoj listi je je bio kandidat za poslanika na Republičkim izborima 2012, nosilac liste na lokalnim izborima u Čačku, gde se od 2012. godine nalazi kao šef odborničke grupe Dveri za život Čačaka, kao najveće opozicone odborničke grupe u Skupštini Grada Čačaka.


Na vanrednim republičkim izborima 2014. godine bio je nosilac liste za republički parlament. Na vanrednim republičkim izborima 2016. bio je jedan od nosilaca izborne liste Dveri – Demokratska stranka Srbije. Nakon izbora, pod njegovim vođstvom, Dveri prvi put u istoriji ulaze u Narodnu skupštinu i formiraju poslaničku grupu sa sedam narodnih poslanika.


Bavi se publicistikom i napisao je više stotina autorskih  tekstova, a u ime Dveri imao je više stotina nastupa na tribinama i medijima širom sveta.


Njegova zbirka izabranih tekstova pod naslovom „Srpski zavet – srpsko nacionalno pitanje danas” doživela je tri izdanja (Srpski sabor Dveri, 2007, 2008, 2010), a knjiga ”Srpska unija” dva izdanja (Catena mundi 2012, 2014). Treća knjiga ”Srpska desnica – pozicija srpske književne desnice 30-tih godina 20.veka” objavljena je 2015. godine, takođe u izdanju Catene mundi.


Oženjen je i otac je četvoro dece. Živi u Čačku. Do stupanja na dužnost predsednika poslaničke grupe Dveri u Narodnoj skupštini Republike Srbije, radio je u izdavačkoj kući Catena mundi d.o.o. na mestu glavnog urednika izdanja.


Na Osnivačkoj skupštini, održanoj 27.juna 2015. u Čačku, Boško Obradović je izabran za prvog Predsednika Srpskog pokreta Dveri konsenzusom glasova delegata iz cele Srbije.