Autorski tekstovi

Branimir Nešić: Dveri su srpsko gledište na najbolnija i najhitnija srpska pitanja danas

Branimir Nešić: Dveri su srpsko gledište na najbolnija i najhitnija srpska pitanja danas

Mi smo jednostavno Srbi i Srpkinje koji su zasukali rukave u želji da menjaju i sebe i svet u kojem žive.

Kako je lepo u Domu omladine čuti ovaj stari srpski pozdrav gde prizivamo Boga u pomoć. Kada su Dveri u pitanju, Bog nam je mnogo pomogao.

Kada pogledam sa ove distance, bilo je mnogo trenutaka kada smo hteli više i bolje, a dobijali smo, zaista, samo onoliko koliko smo mogli i koliko smo bili dostojni da ponesemo tereta.

Hvala Bogu na tome: hvala Mu što nas je sačuvao od nas samih i od naših sujeta i gordosti; što nam nije dozvolio da brzo porastemo i još brže propadnemo; što nas je vaspitavao u radu, trudu i odricanju; što nas je stavljao na iskušenja da bismo postepeno očvrsli i sazreli…

Mnogo nas je večeras ovde, na proslavi 18 godina Dveri. Tu smo mi, ali tu su i oni koji nisu telom, ali duhom jesu sa nama.

Sa nama je večeras Njegova Svetost Patrijarh srpski Pavle koji je još pre 15 godina blagoslovio rad Dveri; tu su i sveštenici Lazar Milin, Ljuba Petrović i Dejan Dejanović.

Sa nama su i Ljilja Knežević iz Njujorka, Danilo Lazović i Dragan Đurić iz Beograda i mnogi drugi dobrotvori bez čije svesrdne pomoći Dveri bi teško opstale.

Sa nama su večeras i naš dobri Bojan Borokić, energični Neša Vlajković i čovek čijoj sam se skromnosti i poštenju najviše divio – Jovan Đorđević iz Niša.





Došli smo večeras u kuću koju su gradili Marko S. Marković, Miloš Kuburović, Žarko Vidović, Ljuba Protić i naš najveći prijatelj, otac i učitelj, Predrag Dragić Kijuk.

Za ovih 18 godina, imali smo svesrdnu pomoć od vodećih srpskih intelektualaca i duhovnika, od kojih su mnogi večeras sa nama i kojima dugujemo neizmernu zahvalnost.

Ne bi bilo Dveri ni bez dobrih ljudi, dobrotvora iz Otadžbine i Rasejanja, koji su nas pomagali sve ove godine: Đorđa, Mihajla, Budimira, Milana, Gorana, Dragana, Jasmine, Vojislava, Sime, Bojana, Gorana, Božidara i Milice, Radmile i Nikole, Saše, Iva, Miloša, Ljubomira…

Dveri postoje zahvaljujući svima vama koji ste večeras ovde, koji ste se vremenom priključili i zajedno sa nama san o obnovi Srpstva pretvarate u javu.

Evo, tek posle 18 godina usuđujem se, i sebi i drugima, da dam odgovor na hiljadu puta postavljano pitanje: Šta su, zapravo, Dveri? 

Posle 100-godišnjeg lutanja kroz ideologije jugoslovenstva, komunizma, neokomunizma i neoliberalizma – a sve ove ideologije su, svesno ili nesvesno, potirale i u drugi plan stavljale srpsko pitanje na Balkanu –  troje studenata Filološkog fakulteta, u jednoj omalenoj sobi na Miljakovcu a kasnije u studentskom domu na Zvezdari, tragali su za sopstvenim nacionalnim identitetom i obnovom srpskog gledišta na svet oko sebe. 

Ono za čim smo tragali, ono što smo osećali kao vrednost i temelj naše kulture, nismo pronalazili ni u jednoj pori društva.

Još od vremena Svetoga Save i crkveno-narodnih sabora, osnova srpskog nacionalnog identiteta je slobodarsko-demokratska tradicija.

Istina i Sloboda bile su zvezde vodilje srpskog naroda kroz istoriju.





Žeđ za tom osnovom nije našla prave predstavnike ni 1990. ni 2000. godine. I umesto da se posle jugoslovenstva i komunizma vratimo sebi, da obnavljamo srpsku kuću na čvrstim temeljima, da spoznamo prošlost da bismo u sadašnjosti pravili sigurne korake ka budućnosti, usledile su godine dodatnog razbijanja i rasprodaje svega što je bilo srpsko i nacionalno.

To su bile godine velikog mraka, lutanja i stradanja srpskog naroda. Zato je bilo prirodno da i Dveri svoje prve godine žive pod intenzivnim napadima onih koji su služili tuđem interesu. 

Na njihove sve jače napade, Dveri su uzvraćale sa još predanijim radom.

Taj mladalački entuzijazam prvih godina, ručno heftanje listova štampanih na geštetneru koje smo nazivali časopisom, one divne neprospavane noći kada smo kod prijatelja Kaljeu Računarskom centru ETF-a, radili broj posvećen Svetom Savi, sa svom svojom crno-belom perspektivom ali i sa iskrenošću, doslednošću i srčanošću koja je privlačila druge ljude, stvarao je neku novu i čudnu energiju.

U toj novonastaloj energiji, pošli smo od iskonskih vrednosti srpskog naroda. Pokušavali smo da te vrednosti, i sebi i drugima, osvetlimo i da ih utkamo u sve pore zalutalog i uspavanog srpskog bića.

Zadatak koji nam se nametao bio je dvojak: morali smo, s jedne strane, da se bavimo dubinskim proučavanjem naše nacionalne kulture, a da, s druge strane, uronimo u društvo i vreme u kojem živimo i da u njemu pronalazimo rešenja za nagomilane probleme. 

Otkriću vam još jednu tajnu.

Tajna trajanja i uspeha Dveri je u doslednosti i kontinuiranom radu; mi nismo nikakvi genijalci, vanserijski intelektualci, mi smo jednostavno Srbi i Srpkinje koji su zasukali rukave u želji da menjaju i sebe i svet u kojem žive.





Menjali smo forme delovanja – od časopisa, udruženja, koordinatora srpske mreže, socijalnog i humanitarnog pokreta, grupe građana, sada političke organizacije, ali suština Dveri je uvek ostajala ista.

Uzmite prvi broj Dveri u ruke i videćete da u najkraćem i naš program i naš zavet pred Bogom i narodom glasi: Dveri su srpsko gledište na najbolnija i najhitnija srpska pitanja danas.

Dragi prijatelji,

Moramo prvo da budemo utemeljeni u srpskom gledištu, u svojoj kulturi i narodu, u svojoj tradiciji i istorijskom iskustvu, da bismo znali šta je dobro kod drugih naroda i drugih civilizacija i da ono što je dobro uzimamo i primenjujemo kod sebe.

Svi oni koji su se stideli svoje kulture i svog naroda završili su u ćorsokaku.

Za razliku od njih, Dveri znaju koju svetinju brane!

I zato,

Posle 100 godina lutanja, stradanja i mraka došlo je vreme da srpskom narodu vratimo državu, došlo je vreme da konačno uzmemo život u svoje ruke.

Zato budućnost pripada Dverima, zato budućnost pripada nama.

Zato dolazi novo doba, zato je vreme za pobedu!

Još jednom, dragi prijatelji, neka nam je srećno i blagosloveno punoletstvo Dveri!

Kako radili, tako nam i Bog pomogao!


Branimir Nešić
potpredsednik Dveri

Podeli vest:

Biografija : Branimir Nešić

Branimir Nešić rođen je 9. maja 1974. u Kraljevu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, odsek srpska književnost i jezik, upisao je 1995, a diplomirao je sa temom Hrišćanski motivi u Vukovim narodnim epskim pesmama.

Bio je jedan od pokretača Studentskog protesta 1996/97. Aktivno je učestvovao u Studentskom parlamentu kao predstavnik svog fakulteta.

Sa još dvoje studenata Filološkog fakulteta, 1999. godine pokreće glasilo studenata srbistike Dveri srpske, koje je vremenom preraslo u časopis za nacionalnu kulturu i društvena pitanja.

Po završetku fakulteta radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti, a od 2004. do 2011. godine radio je u Patrijaršiji SPC kao operativni urednik Pravoslavlja, zvanične novine Srpske Patrijaršije.

Autor je knjige Srbi i ksenofobija (Beograd, 2008), kao i na desetine tekstova iz oblasti srpske kulture, društva, umetnosti i književnosti.

Jedan je od osnivača Srpskog sabora Dveri, udruženja koje je nastalo na tribinama i promocijama časopisa Dveri srpske. Bio je prvi predsedavajući udruženja, kao i glavni i odgovorni urednik tog časopisa.

Takođe, Nešić je jedan od idejnih tvoraca i organizatora Srpske mreže, asocijacije koja je povezivala na desetine omladinskih srpskih udruženja širom sveta.

Kada su Dveri 2011. godine donele odluku da uđu u politiku, Nešić je bio član Starešinstva zadužen za Službu za odnose sa javnošću. Istu funkciju obavljao je i 2014. godine.

Kao potpredsednik pokreta, član je Predsedništva, zadužen za kulturu i verska pitanja.

Osnivač je i direktor Catena mundi, najperspektivnije nacionalne izdavačke kuće, za koju pišu eminentni srpski intelektualci.

Oženjen je, otac dvoje dece.