Novosti

Apel za odbranu Kosova i Metohije kao odgovor na uznemirujuće poruke vrha vlasti

Apel za odbranu Kosova i Metohije kao odgovor na uznemirujuće poruke vrha vlasti

BEOGRAD, 5. januara 2018. (Beta) - Apel za odbranu Kosova i Metohije koji je pokrenuo politički savet Demokratske stranke Srbije nastao je kao odgovor jednog dela javnosti na poruke koje poslednjih meseci stižu iz vrha vlasti o mogućoj predaji Kosova, rečeno je danas u Beogradu na predstavljanju tog dokumenta.

Predsednik političkog saveta DSS Miloš Ković rekao je da to nije stranački dokument budući da je reč o veoma važnom državnom pitanju i budući da ga je potpisalo 178 osoba među kojima većina nema veze ni sa jednom strankom, a koji su veoma značajni za srpsku kulturu.


On je rekao da se moralo reagovati posle javnog iznošenja da je vlast u Srbiji obavezna da potpiše pravno obavezujući ugovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali i posle javno iznetih navoda da je vlast spremna da dozvoli da Kosovo dobije stolicu u UN pod određenim uslovima.


Ković je rekao da se u medijima daje nesrazmeran značaj izjavama zvaničnika da se treba odreći mitova i izjavama tipa da Srbi nemaju više dece za nove ratove, što po njemu, nije državnički način razmišljanja.


On rekao da se u apelu insistira na tome da se dijalog Beograd i Prištine mora vratiti u okrilje UN, kao i da međunarodni odnosi nalažu da se rešenje oko konflikta zamrzne i odloži do situacije koja bi mogla da odgovara i jednoj i drugoj strani.


Ković je rekao da je pitanje Kosova pitanje osnovne solidarnosti s oko 120.000 građa koji i danas žive na Kosovu, kao i da je to pitanje ekonomskog karaktera s obzirom na resurse na Kosovu, ali i pitanje srpskih svetinja.


On je rekao da je apel potpisalo 178 osoba, od kojih oko stotinu doktora nauka, 62 profesora univerziteta iz Beograda, Novog Sada, Niška, Kosovske Mitrovice, Nikšića, Banjaluke i istočnog Sarajeva, sedam akademika i 11 arhijereja Srpske pravoslavne crkve.


Ković ja rekao da su potpisnici književnici, reditelji, slikari i glumci, kao i da je spisak sastavljen za tri dana i da ima još onih koji ga žele potpisati te da će to moći da učine od sutra kada će biti pokrenut sajt www.neodustajemo.rs.


On je rekao da je to svesrpski apel i da je Kosovo tema koja se tiče svih Srba i svih građana Srbije bez obzira jesu li srpskog porekla ili ne.


Jedan od potpisnika apela profesor Milo Lompar rekao je da su oni koji su apel već potpisali želeli da kažu da nisu saglasni s politikom koju aktuelna vlast zauzima u vezi s centralnim pitanjem državne politike pitanjem Kosova.


„Želeli smo da kažemo da se protivimo onome što smatramo da je neopravdano i da u uslovima medijske potisnutosti pokažemo da nas ima mnogo i da pripadamo različitim slojevima akademske javnosti, da pokazujemo da srpska intelektualna zajednica nije ravnodušna kada je reč o sudbonosnim pitanjima naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji“, rekao je Lompar.


Profesor Časlav Koprivica rekao je da apel ima preventivnu namenu da spreči predaju Kosova.


„Želimo da utičemo na svest građana da spreči ovlašćenog predstavnike vlasti da stavi potpis na trajno odricanje Kosova“, rekao je Koprivica.


U apelu je navedeno da sadašnje međunarodne okolnosti su takve da do pravednog rešenja nije moguće doći i da je zamrznuti konflikt jedina razumna odluka.


„Budući naraštaji neće biti najsrećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako i sebe i njih zauvek osramotimo, odričući se Kosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima“, navodi se u apelu.


U apelu piše i da razgovore s predstavnicima Albanaca s Kosova valja nastaviti, neoročeno i neuslovljeno, pod okriljem Saveta bezbednosti UN, do konačnog rešenja u skladu sa Ustavom Srbije, Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i međunarodnim pravom.


Među potpisnicima apela su akademik Matija Bećković, mitropolit Amfilohije Radović, profesor Slobodan Antonić, književnik Vladimir Kecmanović, episkop šabački Lavrentije, novinarka Sputnjika Ljubinka Milinčić, poslanik Dveri Boško Obradović, profesor Slobodan Samardžić i akademik Kosta Čavoški.


Izvor: Beta


Podeli vest: