Novosti

Bio jednom jedan utorak 23. 03. 1999.

Bio jednom jedan utorak 23. 03. 1999.

Bilo je nešto manje od mesec dana od kada sam sa braćom „napustio“ Kosmet... Dobio sam nove zadatke, nova zaduženja. Kažu mi: „Komanda je tako odlučila, bio si dobar, dobio si novu grupu, budi srećan, dobri momci!“

Kažeš „budi srećan“?


Prošlo je svega par dana od kad sam obišao supruge i decu Dragoslava, Siniše, Marka, Stanimira, Gorana, Milomira i Vojislava... udovice!


Jesu li oni bili dobri momci?


Bili su više od toga, bili su dobri muževi, bili su dobri očevi, bilu su dobra braća, stričevi i sinovi... bili su dobri ljudi...


Utorak 23. 03. 1999, brifing, bezbednosni podaci govore da samo što nije počelo... Treći dan bez sna, puna ratna sprema, pancir guši, bol u ramenu... Osećam jedan od tri gelera pod prstima, uspomena iz '98 i pozdravi od Šiptara... Upoznajem nove momke, mladi, lepi, spremni, nema straha – jak stisak ruke, baš onakav kakav volim. Čestit.
Čvrsti i sigurni pogledi a pitanja naviru...


Zašto? Zašto je neko odlučio da uništi moju domovinu?

Zašto je neko u Briselu odlučio da ubija našu decu, braću, naše majke, sestre?

Zašto čoveče? Zbog čega?


 


Petak 23. 03. 2018.

Pitanja naviru... Da li se isplatilo?

Da li su Milomir, Vojislav, Marko dali svoje živote za džabe?


Da li se isplatilo Gorane, druže neprežaljeni, dok smo razgovarali, dok sam ti govorio da je sve u redu... Lagao sam te, lagao...


Košulja mi je bila natopljena tvojom krvlju brate moj... znao si da lažem, a ti si se samo osmehnuo i zauvek zatvorio oči...


Pitam da li je neko od današnjih vlastodržaca doživeo osećaj bespomoći, osećaj tuge i knedlu u grlu stojeći na pragu kuće dok ga u neverici gleda supruga, svog palog druga!


Vrisak, lelek, plač dece!

Šta reći? Kome? Ima li tih reči? Koga utešiti, na koji način odagnati? 

Vučiću, Stefanoviću, Đuriću, Vulinu i ostala svito... Da li se isplatilo?


Ili ćete prodati tu Svetu zemlju natopljenu krvlju mojih drugova?
Naših očeva, stričeva... naše braće!!!


Sve dok stojim pod zakletvom i zavetom svojih predaka i pale braće, dok ponosno hodamo našom domovinom, uzdignute glave i dok čuvamo uspomenu na vas... Znajte da se isplatilo!


 


U sećanje na svoje pale drugove,

predsednik MO Dveri u Dudovici i

ponosni učesnik otadžbinskog rata 1998/99.
Perica Jovanović


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.