Obraćam Vam se kao otac, brat , suprug , sin i kao sugrađanin ove naše lepe zemlje. Očigledno je i evidentno da je narod nezadovoljan trenutnim načinom rukovođenja našom zemljom.
Ako bi krenuli ulicama Beograda ili bilo kog grada u našoj zemlji videli bi ljude koji šetaju ; nezadovoljni, nesrećni, usamljeni, ako bi ušli u autobuse osetili bi i videli izraze lica starijih i mlađih, zamišljenih za svoje živote i živote njihovih bližnjih . To je na veliku žalost , jako evidentno. Puno je sete i tuge. Ljudi u našoj zemlji nemaju novca za osnovne životne namirnice i ljudske potrebe.
Apelujem na ljude , da shvate i razumeju da smo svi i isti ,koje god nacionalnosti da smo ili neke druge veroispovesti, da shvate da ne treba da budemo plavi, žuti , zeleni ili crveni , jednostavno budimo ljudi i budimo primer našoj deci, kako je lepo da poštujemo jedni druge i živimo u harmoničnom društvu, i da se ponose jednog dana na svoje potomke ,koji se bore da vrate nazad.
Zato mi želimo i vodimo proteste, radi boljitka naše dece. Smatram i želim da moja deca , deca mojih prijatelja i sva deca u našoj zemlji ne treba da se bore da odlaze školovani u inostranstvo. Da beže od mita, korupcije, neškolovanih visoko pozicioniranih ljudi na raznoraznim državnim i društvenim funkcijama. Da treba da postoji poštena „borba“ ko je zaista zaslužio svoje radno mesto, svoju poziciju u društvu i našoj zemlji . Ko se trudio, školovao i mukotrpno odricao da bi postao najbolji student.. U bilo kojoj sferi, ali da ostane u našoj zemlji, a ne da se piše javno o odlascima i broju odlazaka naših najškolovanijih studenata. To je za mene i sve nas ponizno, i sramotno za jednu vlast. Ja takav život ne želim ni sebi , ni bilo kome drugome , želim da svi ostanemo tamo gde su naši koreni.
Sve u životu možemo da postignemo čistog srca i čistih misli, ne halapljivo , ne izdajnički, protiv svog sopstvenog naroda, porodice.
Svi znamo da je srž svega jedino porodica. A da smo svi zbog pohlepe, lošeg životnog standarda izgubili sami sebe, a ne porodice… da vlada razvrat, nemoral … Da ne znamo zbog društva i vlasti kako da sačuvamo našu decu.
Samo želimo da se ljudima vrati spokoj, mir , osmeh, bezbrižna šetnja gradom, ulicama… Da deca budu bezbedna , da nema razlike između imućnih i siromašnih, da sve treba saslušati , razumeti , podržati. Ali ne samo ko je član stranke, niti one koji su perfidno uslovljeni ili primorani da budu članovi stranke. Već slobodan duh i slobodna volja.
Zato mi šetamo kroz grad u volji i nadi da će dobro pobediti, da oteramo zlo koje se nadvilo nad našim životima i našom zemljom .
OO Dveri Smederevska Palanka