Danijela Perišić: Sećam se crvenih karanfila – 8. mart

Danijela Perišić: Sećam se crvenih karanfila – 8. mart

Naš predsednički kandidat Dveri, Boško Obradović, rekao je danas da mu je najlakše da danas ženama pokloni koji cvet i glumi interesovanje za ženske teme u srpskoj politici kao svi politički prevaranti godinama unazad.

Sećam se, crvenih karanfila koje su žene pronosile gradom, žureći s posla svojim kućama, sećam se i fotografija sa proslava po menzama raznih kolektiva, kao i obaveznih priredbi koje su održavane ovim povodom.

Kada smo postali demokratsko društvo fotografije cveća, ručkova i igranki zamenili su tekstovi na temu feminizma, prava žena, diskriminacije među polovima i tek po neka fotografija. Slučajno ili ne, na njima nema muškaraca, kao da i svojim likom već ugrožavaju nas žene i naša prava.

Zajedničko u ovoj retrospektivi je da je (navodno) Dan žena apolitičan praznik, da nema nikakvu boju i da je jedino pravilo da su žene centar sveta. Ovom rečenicom dođosmo do suštine: na žalost upravo nas žena, ovo je još samo jedna od tema kojom se bave najviše oni koji svoj primarni posao – ne rade. Ne brinu o društvu u celini, već o ličnim poenima i apoenima.

 

 

Politika je sastavni deo svega o čemu mediji govore. Praznovanje 8.marta suštinski treba da služi samokontroli onih koji ženama treba da obezbede pravo na slobodu govora, izražavanja, radnog angažovanja, …, ali pre svega prava na ljubav!

Naš predsednički kandidat Dveri, Boško Obradović, rekao je danas da mu je najlakše da danas ženama pokloni koji cvet i glumi interesovanje za ženske teme u srpskoj politici kao svi politički prevaranti godinama unazad. I nastavio da on to ne želi da uradi, već želi da bude politički zastupnik i zaštitnik, i predsednički kandidat svih žena, kako bi žene imale jednake plate kao i muškarci za isto radno mesto, da ne mogu da dobiju otkaz kada ostanu u drugom stanju, da budu zaštićene od nasilja, i obećao, da će kao budući predsednik Srbije pružiti podršku da žene mogu da zaštite svoje zdravlje, i usklade majčinstvo i poslovnu karijeru.

Eto, kao majka, ćerka, sestra, tetka, ujna, supruga, kao žena želim da mi se vrati pravo na ljubav. Pravo da ne budem zabrinuta za bezbednost svoje dece kada nisu pored mene, dok su u vrtiću, školi, u parkiću. Želim da mi se vrati pravo na sigurnu isplatu ličnog dohotka, na radni staž, da mi se vrati poverenje u institucije, na pravedno suđenje.

 

 

Želim da se nama ženama vrati pravo na zdravstvenu zaštitu. Ne želim da mi „preko veze“ iko zakazuje redovne preglede, ne želim da se moja Vesna leči od karcionoma bez zdravstvene knjižice, jer poslodavac „ne stiže“ da izmiri doprinose, ne želim da Mariji alimentacija stiže svakog petog meseca, ne želim da Jelena radi 10 godina bez dana radnog staža, ne želim da Tanja mesi kifle i prima penicilin, ne želim da Milica traži i treći posao, ne želim da bilo koja od nas u suzama odlazi na posao, jer nema prava na bolovanje iako joj dete ima visoku temperaturu!

Razumete, zar ne? Jasno vam je. Želim samo da nas pustite da volimo, da se radujemo, da planiramo, pustite nas da pružamo ljubav našoj deci, našim porodicama. 

A Dan žena? Neka ga vama, da se tog dana osetite važnima, da vam se tog dana zahvalimo što se poštuju Zakoni ove divne zemlje i što se ne živi u grču zbog korice hleba! Do tada, za početak, prestanite da ubirate sitne političke poene na „odbrani“ naših prava.

Koristim priliku da, u svoje ime i ime svih žena, čestitam svima nama, jer smo opstali u ovim teškim vremenima, uz želju #DaŽivimoKaoLjudi!

 

Danijela Perišić

 

Podeli naShare on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0