Novosti

Goran Igić: Velika Albanija u Makedoniji – posledice po Srbiju

Goran Igić: Velika Albanija u Makedoniji – posledice po Srbiju

U Petrovcu na Mlavi 13. maja 2017. održana je tribina posvećena krizi u Makedoniji.

Koordinator saveta za manjinska pitanja i član Glavnog Odbora Srpskog pokreta Dveri, g. Goran Igić, održao predavanje pod nazivom „Velika Albanija u Makedoniji – posledice po Srbiju“. Gospodin Saša Novaković, aktivni Dverjanin iz Petrovca je najzaslužniji za posećenost i dobru medijsku pokrivenost samog događaja, jer je više regionalnih medija izveštavalo o samom događaju (pogledati video priloge RTV Mlava i RTV Braničevo).

Osim viđenja sadašnjeg aktuelnog političkog trenutka u Makedoniji, Igić je prikazao razvoj projekta velike Albanije predstavljanjem i knjige sa strogo naučnom tematikom, čiji je prevodilac, pokojne bugarske istoričarke Teodore Toleve pod nazivom „Uticaj Austrougarske imperije na stvaranje albanske nacije (1896–1908)“.


Većina dokumenata iz knjige se prvi put pojavljuju u javnosti i pokazuju mehanizme delovanja u ovoj specijalnoj operaciji dugog trajanja koja je izvedena u cilju jačanja albanskog faktora i slabljenja slovenskih naroda na jugu Balkana.




Goran Igić, član GO Dveri


Svoje ime u bugarskoj istoriografiji Teodora Toleva izgradila je time što je bila vredan istraživač, profesionalno visokih standarda, vanserijski poliglota (govorila je španski, portugalski, francuski, italijanski, ruski, engleski, nemački).


Osim toga, skrenula je pažnju još 2006. kapitalnim radom „Spoljna politika Đule Andrašija i makedonsko pitanje“, a objavljena je i njena treća knjiga „Genocid i sudbina Jermena“. Sve ovo naglašavamo da bi se shvatilo da je ovaj njen rad, koji je odbranjen u Španiji, delo vredno pažnje i srpskih istoričara, koji neretko zaziru od proučavanja bugarskih istoriografskih dela.


U modernoj istoriji uglavnom se podrazumeva da je albanska nacija postojala i pre 19. veka, a o tome govore radovi Stavra Skendija, Petera Bartla, Hansa Ditera Šanderla i dr. Osnovna teza Toleve je da je Beč učinio sve da homogenizuje različita albanska plemena i klanove, koja u drugoj polovini 19. veka, po Tolevoj, nisu imala razvijenu nacionalnu svest, već su bila amorfna i rascepkana, te da je bečka diplomatija aktivno pomagala stvaranje unificiranog književnog albanskog jezika, izdavaštvo albanskih nacionalističkih publikacija i razvoj novinarstva i obrazovanja.


 




Motivi Austrougarske za to su bili sprečavanje uticaja konkurentske Srbije i Italije, a indirektno, preko sprečavanja Srba, to je bilo i sprečavanje Rusa ka Mediteranu.


Sadašnja „Tiranska platforma“ u Skoplju samo je nastavak velikoalbanskog projekta, smatra Igić. Osnovna ideja je opet „sprečavanje širenja Rusa ka Mediteranu“, koliko god to nama bilo za ne poverovati, jer se jak srpski i bugarski faktor na Balkanu smatraju ruskim saveznicima. Igić smatra da Srbi i Albanci mogu da vode dijalog o svemu, ali da je za to preduslov neuplitanje velikih sila. Albanci se ne bi ponašali tako kako se ponašaju da nemaju podršku određenih vanbalkanskih sila.


Ne postoji kosovsko pitanje, već postoji kosovsko-makedonski geopolitički problem, i postoje nerešeno srpsko i albansko pitanje u okviru velikog Istočnog pitanja. Igić je ponovio stav Zorana Radojičića, narodnog poslanika i predsednika Saveta za odbranu i bezbednost Srpskog pokreta Dveri da je Kosovo i Metohija pod okupacijom i da je greška naše politike što mi ne proglasimo okupaciju tog dela naše teritorije, jer to bi značilo da se tog dela teritorije ne odričemo i da ostavljamo sebi za pravo da se na taj deo teritorije vratimo kada se za to steknu uslovi.


 



„U vreme srednjeg veka odnosi Srba i Albanaca bili više nego korektni i podsetio na to da se Car Dušan potpisivao kao ‘vladar Srba, Grka i Arbanasa’, ali da su problemi počeli kada je Otomanska Imperija počela da slabi i da koristi albanski faktor za svoje planove. Dakle, nisu uvek odnosi između Srba i Albanaca bili kao danas. Da bi se sadašnje stanje promenilo potrebno je da Albanci odustanu od projekta ‘Velike Albanije’, jer taj projekat i anahron i u krajnjoj liniji, ne donosi boljitak ni samim Albancima, već je u funkciji vanbalkanskih političkih faktora.“ – istakao je Igić pri kraju tribine.


Tribina se završila mnogobrojnim pitanjima posetilaca, a posebno je naglašeno da želimo da sačuvamo prijateljske odnose sa narodom u Makedoniji i da smo svesni ko su naručioci antisrpske politike na jugu Balkana, te da su Srbi i Makedonci upućeni na saradnju.


Info-služba Srpskog pokreta Dveri u Petrovcu na Mlavi


Pogledajte celo predavanje:


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.