Марија Јањушевић: Морамо се изборити за здравље наше деце

Марија Јањушевић: Морамо се изборити за здравље наше деце

Од почетка године умрло је 32 деце, а преко 1.400 мајки немају дијагнозу болести за своју децу.

У недељу 05. марта испред Дома Народне скупштине Србије одржан је протест великог броја удружења родитеља  деце оболеле од ретких болести, мајки  са троје деце, родитеља  деце са посебним потребама, удружења које је против присилне вакцинације  и многи други. Призор величанствен и дирљив у исто време.  Неке мајке са својом здравом децом дошле су да подрже скуп, свесне своје друштвене одговорности, у жељи да деци дају лични пример како се поштује и воли своја држава и друштво.

 

 

Кључна порука била је да се родитељи осећају напуштеним од  државе и институција, од политичара и надлежних за решавање њихових проблема и да ће се сами изборити да их натерају на трајна и адекватна законска решења.  Избориће се да децу не убијају бирократијом,  која не дозвољава куповину и примену лека чак и када он постоји. Избориће се да породицама чија деца не могу да живе без апарата нико не сме да искључи струју или одузме дом. А на скупу се могло чути да је било и таквих покушаја, где су извршиоци дошли да искључе струју и практично одузму један дечји живот. То свакако не може бити кривица појединца, већ искључиво система и ненародног режима, отуђеног о народа, и у служби интереса светских мултинационалних компанија  које су усмерене искључиво на профит, по сваку људску цену.

Чули смо од родитеља  да је од почетка ове године умрло 32 деце од тешких болести, да њих преко 1400 нема никакву дијагнозу, па тако ни одговарајућу терапију. Родитељи деце којој је потребна 24-овна нега немају никакву подршку државе, док се хранитељима додељују значајна финансијска средства, радни стаж и друге бенефиције. Да се разумемо, нико о статусу хранитеља не мисли ништа лоше, напротив, то су племенити  и храбри људи, али не смеју родитељи  болесне деце бити дискриминисани, кажњени и ускраћени за помоћ државе. Деца са инвалидитетом немају педагошку пратњу и деле и све остале проблеме лица са инвалидитетом када су у питању кретање ван дома и приступачност градском превозу и јавним институцијама.

 

 

Деца су нам гладна!

То је била друга најјаснија и најгласнија порука. Мајка четворо деце јавно је протестовала што нема довољно средстава да прехрани децу, кад се обрати за помоћ кажу јој : „Што си рађала толико?“ , али највеће понижење доживела је , како каже, када је доктор питао да ли су сва њена деца од истог оца?! Било ме је стид у име  лекара који је споменут. Уместо да породица буде најсветија и најзаштићенија институција,  њеним проблемима и понижењима никад краја.

Није ме изненадила мала посећеност скупа, јер сам дубоко свесна апатије  и умора наших грађана. То никако не значи да они не саосећају са овом родитељском муком, да нису свесни и сопствених проблема за које нису сами криви и да се неће временом прикључити овом окупљању родитеља. Они  ће  по речима једног од организатора Симе Радовановића, наставити да протестују сваке недеље у исто време. Родитељи су одлучни да не одступе док се циљеви не постигну.

На скупу смо могли да чујемо личне исповести мајки оболеле деце, па и мајку  Марије Гавриловић, преминуле у јануару 2017. Која жели да се бори за сву децу у Србији.

Родитељи су нагласили колико је важно да се болесна деца опорављају у бањама више пута током године, што је разговор проширило и на ПИО фонд на РЗЗО фонд и даље на положај инвалида рада и рата.  Осетила сам понос што се Двери залажу за породицу на првом месту, за очување домаћих ресурса, пре свега здраве воде и хране за нашу децу, затим бања и других националних добара, јер смо очигледно добро уочили најважније проблеме и нашли могућа решења за њих.

 

 

Одавно смо устали  због продаје земље, воде, лечилишта и осталог блага странцима и хоћемо да их заштитимо и сачувамо. Тренутно смо онемогућени због бахате одлуке Маје Гојковић да парламент не ради за време председничке кампање. Ниједан закон неће бити донет, ниједан амандман написан, родитељи украдених беба неће добити свој закон, мајка покојног Алексе неће скоро дочекати  да се Алексин закон усвоји.

Све су политичке партије су  позване на овај скуп. Ми из Двери пружаћемо подршку све до постизања циљева. То су уосталом циљеви за које се у Народној скупштини боримо од првог дана парламентарног рада.  У више наврата смо између осталог тражили да се статус родитеља и хранитеља  болесног детета изједначи. Добили смо одговор да је родитељ  дужан да се брине о свом детету. Зашто  онда родитељ не може да тражи доказ о пореклу и саставу вакцине којом вакцинише своје дете? Зашто не може да одлучи у ком ће узрасту дозволити да се дете едукује о репродуктивном здрављу, већ се намеће прерана сексуализација деце?

Напослетку, ако је родитељ дужан да брине о свом детету (а свакако јесте)  да ли је држава дужна да брине о својим грађанима и због чега то не чини?

Видимо се на протестима! За сву нашу децу! Да живимо као људи!

 

Марија Јањушевић
народни посланик

Подели наShare on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0