Autorski tekstovi

Marija Janjušević: Moramo se izboriti za zdravlje naše dece

Marija Janjušević: Moramo se izboriti za zdravlje naše dece

Od početka godine umrlo je 32 dece, a preko 1.400 majki nemaju dijagnozu bolesti za svoju decu.

U nedelju 05. marta ispred Doma Narodne skupštine Srbije održan je protest velikog broja udruženja roditelja  dece obolele od retkih bolesti, majki  sa troje dece, roditelja  dece sa posebnim potrebama, udruženja koje je protiv prisilne vakcinacije  i mnogi drugi. Prizor veličanstven i dirljiv u isto vreme.  Neke majke sa svojom zdravom decom došle su da podrže skup, svesne svoje društvene odgovornosti, u želji da deci daju lični primer kako se poštuje i voli svoja država i društvo.


Ključna poruka bila je da se roditelji osećaju napuštenim od  države i institucija, od političara i nadležnih za rešavanje njihovih problema i da će se sami izboriti da ih nateraju na trajna i adekvatna zakonska rešenja.  Izboriće se da decu ne ubijaju birokratijom,  koja ne dozvoljava kupovinu i primenu leka čak i kada on postoji. Izboriće se da porodicama čija deca ne mogu da žive bez aparata niko ne sme da isključi struju ili oduzme dom. A na skupu se moglo čuti da je bilo i takvih pokušaja, gde su izvršioci došli da isključe struju i praktično oduzmu jedan dečji život. To svakako ne može biti krivica pojedinca, već isključivo sistema i nenarodnog režima, otuđenog o naroda, i u službi interesa svetskih multinacionalnih kompanija  koje su usmerene isključivo na profit, po svaku ljudsku cenu.


Čuli smo od roditelja  da je od početka ove godine umrlo 32 dece od teških bolesti, da njih preko 1400 nema nikakvu dijagnozu, pa tako ni odgovarajuću terapiju. Roditelji dece kojoj je potrebna 24-ovna nega nemaju nikakvu podršku države, dok se hraniteljima dodeljuju značajna finansijska sredstva, radni staž i druge beneficije. Da se razumemo, niko o statusu hranitelja ne misli ništa loše, naprotiv, to su plemeniti  i hrabri ljudi, ali ne smeju roditelji  bolesne dece biti diskriminisani, kažnjeni i uskraćeni za pomoć države. Deca sa invaliditetom nemaju pedagošku pratnju i dele i sve ostale probleme lica sa invaliditetom kada su u pitanju kretanje van doma i pristupačnost gradskom prevozu i javnim institucijama.


Deca su nam gladna!


To je bila druga najjasnija i najglasnija poruka. Majka četvoro dece javno je protestovala što nema dovoljno sredstava da prehrani decu, kad se obrati za pomoć kažu joj : „Što si rađala toliko?“ , ali najveće poniženje doživela je , kako kaže, kada je doktor pitao da li su sva njena deca od istog oca?! Bilo me je stid u ime  lekara koji je spomenut. Umesto da porodica bude najsvetija i najzaštićenija institucija,  njenim problemima i poniženjima nikad kraja.


Nije me iznenadila mala posećenost skupa, jer sam duboko svesna apatije  i umora naših građana. To nikako ne znači da oni ne saosećaju sa ovom roditeljskom mukom, da nisu svesni i sopstvenih problema za koje nisu sami krivi i da se neće vremenom priključiti ovom okupljanju roditelja. Oni  će  po rečima jednog od organizatora Sime Radovanovića, nastaviti da protestuju svake nedelje u isto vreme. Roditelji su odlučni da ne odstupe dok se ciljevi ne postignu.


Na skupu smo mogli da čujemo lične ispovesti majki obolele dece, pa i majku  Marije Gavrilović, preminule u januaru 2017. Koja želi da se bori za svu decu u Srbiji.


Roditelji su naglasili koliko je važno da se bolesna deca oporavljaju u banjama više puta tokom godine, što je razgovor proširilo i na PIO fond na RZZO fond i dalje na položaj invalida rada i rata.  Osetila sam ponos što se Dveri zalažu za porodicu na prvom mestu, za očuvanje domaćih resursa, pre svega zdrave vode i hrane za našu decu, zatim banja i drugih nacionalnih dobara, jer smo očigledno dobro uočili najvažnije probleme i našli moguća rešenja za njih.


 Odavno smo ustali  zbog prodaje zemlje, vode, lečilišta i ostalog blaga strancima i hoćemo da ih zaštitimo i sačuvamo. Trenutno smo onemogućeni zbog bahate odluke Maje Gojković da parlament ne radi za vreme predsedničke kampanje. Nijedan zakon neće biti donet, nijedan amandman napisan, roditelji ukradenih beba neće dobiti svoj zakon, majka pokojnog Alekse neće skoro dočekati  da se Aleksin zakon usvoji.


Sve su političke partije su  pozvane na ovaj skup. Mi iz Dveri pružaćemo podršku sve do postizanja ciljeva. To su uostalom ciljevi za koje se u Narodnoj skupštini borimo od prvog dana parlamentarnog rada.  U više navrata smo između ostalog tražili da se status roditelja i hranitelja  bolesnog deteta izjednači. Dobili smo odgovor da je roditelj  dužan da se brine o svom detetu. Zašto  onda roditelj ne može da traži dokaz o poreklu i sastavu vakcine kojom vakciniše svoje dete? Zašto ne može da odluči u kom će uzrastu dozvoliti da se dete edukuje o reproduktivnom zdravlju, već se nameće prerana seksualizacija dece?


Naposletku, ako je roditelj dužan da brine o svom detetu (a svakako jeste)  da li je država dužna da brine o svojim građanima i zbog čega to ne čini?


Vidimo se na protestima! Za svu našu decu! Da živimo kao ljudi!

 


Marija Janjušević
narodni poslanik


Podeli vest:

Biografija : Marija Janjušević

Rođena u Sloveniji u mestu Jesenice 19.11.1971. od oca Vukašina i majke Živane.

Udata, živi u Inđiji, majka Dimitrija i Teodore (16 i 14 godina)

Osnovnu i srednju školu završila je u Aleksandrovcu i stekla zvanje „tehničar za biohemiju i molekularnu biologiju“. Diplomirala na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine na smeru voćarsko-vinogradarski. Govori engleski i slovenački jezik.

Poseduje sertifikat LSPR škole za odnose s javnošću, „PRAGMA PR“, „EDGE“ PR sertifikate na temu planiranja i krizne komunikacije u odnosima s javnošću, „CMA“ akademije za društvene mreže i drugih stručnih seminara na temu konsultantskih usluga i primene Zakona o javnim nabavkama.

U toku je rad na master studijama na matičnom fakultetu, na katedri za vinogradarstvo.

Tokom radnog iskustva u trajanju od 17 godina radila je kratko kao prodavac u poljoapoteci i komercijalni referent, četiri godine bila je direktor preduzeća koje se bavilo trgovinom poljoprivrednih proizvoda, a nakon toga jedanaest godina direktor kliping agencije sa 200 zaposlenih.

Interesovanja su folklor (aktivno osam godina), odnosi s javnošću, integrisane komunikacije, stari zanati, društvene mreže.

Član je Društva Srbije za odnose s javnošću, Srpske asocijacije menadžera, Udruženja poslovnih žena (trenutno neaktivno), Udruženja e-razvoj, NVO „Moja Inđija“ (od 2008. do 2010)

Od 2000. do 2010. bila je član DSS-a i kandidat za republičkog poslanika na listi DSS-a 2007. godine.


Angažovanje u Dverima

Član Srpskog pokreta Dveri od januara 2011. godine, član tadašnjeg Rukovodstva od osnivanja, a nakon registracije SP Dveri, član Predsedništva i koordinator Saveta za medije i Sabora žena.