Dok je Boško Obradović, pre dva dana, govorio na tribini u Slobodnoj zoni, rodila se zajednička ideja prisutnih građana i aktivista, da se na kratko blokira rasksrnica „Kod Londona“ i tako pokrenu akcije građanske neposlušnosti. Blokada je trajala kratko sa jasnom porukom da vlast ne može da radi šta hoće i da zauvek ignoriše naše zahteve. Niko nije bio ugrožen, a učesnicima u saobraćaju smo se izvinili za gužvu koja je u ovom periodu nastala.
Ipak, ministarka Zorana Mihajlović se iz nekog razloga našla pozvanom da ovo komentariše i da nas nazove neodgovornim i bahatim. Iako ona ne posustaje u širenju laži o Dverima, ovaj poslednji pokušaj ocenjujem kao veliku hrabrost.
Hrabro je kao resorni ministar govoriti drugima o odgovornosti u državi u kojoj na pružnim prelazima rampe ostaju podignute dok vozovi jure, a humke na grobovima poginulih na jednom takvom prelazu se još nisu ni slegle. Verujem da bi i ministarki i svima nama, običnim građanima Srbije, bilo od velike koristi da se ona sa svojih vilinskih visina, u kojima izigrava vilu Ravijojlu i pomera brda i doline po Grdelici, malo spusti među svoj narod.
Kad se već osvrnula na Dveri, neka se osvrne još malo oko sebe. Videće nezavršene puteve, propali asfalt na novootvorenim deonicama, videće gradske gužve od ranih jutarnjih sati. Neka se ministarka provoza Beogradom bez rotacije, pa pošteno prizna koliko je vremena potrebno da se kroz nenormalne saobraćajne gužve u razrovanom centru grada proveze samo par kilometara. Stotine đaka na autobuskim stanicama starog puta od Novog Sada do Beograda po dva- tri sata u proseku čekaju da se neko od vozača autobusa međugradskih linija odvaži da krši zakon, pa poveze veći broj putnika nego što je dozvoljeno, da decu ne ostavi na suncu, kiši, vetru… Pruge širom Srbije su zatvorene, a autobuski saobraćaj umesto da je intenzivniji, redukuje se (naročito u vreme održavanja opozicionih protesta u Beogradu).
Zorana Mihajlović poslušno ćuti pred ambasadorom SAD u Beogradu, Skotom, dok izjavljuje da je Kosovo nezavisna država. Stoga je iluzorno da očekujemo od nje da u medijima komentariše posledice NATO agresije na Srbiju i besprizorno otimanje 15% teritorije, da se osvrne na dvadeset godina borbe da se poštuje Rezolucija 1244. Očekivalo bi se ipak od nekog ko govori o odgovornosti, da pokaže lični primer i momentalno podnese ostavku zbog svih problema koje je izazvala svojim štetočinskim radom. Marifetluke koje je naučila uz Mlađana Dinkića, sada je usavršila uz Vučića.
Što se optužbi za bahatost tiče, bahata ministarka, lažni borac za prava žena, mogla bi na jednom od svojih brojnih putovanja u Tiranu da zastane kod Doljevca i poseti grob Stanike Gligorijević, bahato ubijene na naplatnoj rampi. Ako ima obraza da se usudi.
Srpski pokret Dveri nije nikada bio na vlasti, a kada nam narodna volja to omogući, odgovornost ćemo pokazivati ličnim primerom i delima, a ne poput ministarke Mihajlović, lažnim obećanjima i napadom na zdravu, perspektivnu, patriotsku opoziciju.
Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri