Nedavno ste boravili u Rusiji kao posmatrač izbora za predsednika Ruske Federacije. Ko je sve činio ovu delegaciju posmatrača iz Srbije?
U Moskvu sam otputovala dva dana uoči održavanja izbora za predsednika Ruske Federacije, kao član srpske tročlane delegacije, u organizaciji Centra za geostrateške studije iz Beograda. Delegaciju je predvodila Dragana Trifković, direktor Centra, a pored mene član delegacije je bio i nezavisni narodni poslanik Slaviša Ristić, predsednik organizacije „Otadžbina“ iz Kosovske Mitrovice, nekadašnji predsednik opštine Zubin Potok, koji i sada sa porodicom živi u toj opštini, uprkos bombaškim napadima i svakojakim neprijatnostima koje je sa svojim sunarodnicima doživljavao zbog odluke da ne ode sa KiM.
Srbi su poznati kao gostoljubivi. Da li isto važi i za Ruse i šta biste posebno izdvojili od onoga što ste imali prilike da obiđete?
Ruska Federacija pokazala se kao veoma dobar domaćin. Svi posmatrači, a bilo nas je više stotina iz svih delova sveta, dočekani su na aerodromu i sve vreme imali pratnju i pomoć domaćeg osoblja. Prvog dana je organizovano nekoliko izleta koji su nudili posete znamenitim moskovskim muzejima, crkvama, galerijama. Naša delegacija imala je priliku da poseti Muzej novije istorije Rusije i Državnu galeriju Tretjakovskog. Vodiči su se veoma potrudili da na dobro razumljivom engleskom jeziku prikažu sve lepote i znamenitosti svoje države. U muzeju je izložen i plakat kojim se osuđuje pogrom Srba na KiM i agresija NATO 1999. godine, kao i fotografija oružanih snaga Ruske federacije na ovoj teritoriji.
Rekli ste da su pored posmatrača iz Srbije bili prisutni brojni posmatrači iz svih delova sveta. Kakvi su bili Vaši odnosi sa ostalim stranim posmatračima i da li ste sa njima razgovarali o političkoj situaciji u Srbiji?
Posmatrači su u velikoj meri iskoristili sjajnu priliku za međusobnu razmenu iskustava iz sopstvenih država i iznalaženje mogućnosti za međudržavnu i međuinstitucionalnu saradnju.
Razgovarala sam sa poslanikom Bundestaga, članom stranke AFD, koji se zalaže za hrišćanske vrednosti, grčkim poslanikom, članom Sirize, poslanicom flamanskog parlamenta i aktivistima iz Prusije, Poljske, Finske, Litvanije, Malezije, Nigerije, Pakistana, Avganistana, Italijanske provincije Veneto, koji su uglavnom upoznati sa dešavanjima u Srbiji i imaju razumevanja za našu borbu u očuvanju teritorijalnog integriteta.
Razgovarali ste o Kosovu i Metohiji, a da li ste spominjali NATO bombardovanje Srbije, s obzirom da baš u martu obeležavamo početak agresije?
Nemački novinar mi je u više navrata uputio izvinjenje zbog patnji koje je njegova država nanela srpskom narodu. Bio je dirnut kada sam ga upoznala sa činjenicom da na mestu tvrđave Soko Grad danas stoji krst težak oko dve tone i visok 12 metara, kao spomenik nedužnim žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine, a dar je Nemca Horsta Vrobela.
Da li je neko od stranih posmatrača na Vas ostavio poseban utisak?
Poseban utisak na mene je ostavio razgovor sa predsednicom BRIKS-a Purnimom Anand i njenim saradnikom Rišab Setijem, koji kao i ja vide perspektivu Srbije u ovom udruženju. Indija i Ruska Federacija su obeležile 70 godina diplomatskih odnosa, dok Srbija sa Rusijom sarađuje na tom nivou preko 180 godina. Diplomatski odnosi Rusije i Srbije uspostavljeni su 1838. godine.
Kako biste ocenili svoju posmatračku ulogu na Krimu za predsedničke izbore?
Na molbu jednog ruskog medija da komentarišem svoju posmatračku ulogu na Krimu izjavila sam sledeće: „ Demokratski izbori su najbolja prilika za građane da odluče ko će ih predstavljati. Prisustvo međunarodnih posmatrača na Krimu i bilo kom drugom delu Federacije je važna potvrda demokratskog društva koje je miroljubivo i razvija međusobno razumevanje i toleranciju. Građani Krima su do sada u tome bili veoma uspešni. Radujem se i svom povratku na Krim sledećeg meseca, na Ekonomski forum koji će biti održan na Jalti od 19 do 21. aprila.“ Narednog dana su se posmatrači uputili na svoje destinacije širom federacije, pa smo tako i mi otputovali u Semferopolj i dalje do mesta Nikita, koje se nalazi na obali, odmah pored turističkog centra i znamenitog mesta Jalta. Saznali smo da građani Krima puna dva meseca nakon referendumske odluke da se prisajedine Ruskoj Federaciji nisu imali električnu energiju. Sada je završen most koji Krim spaja sa ruskim kopnom i omogućava daleko bolji saobraćaj i infrastrukturu.
Kako je izgledao izborni dan na Krimu? Koja biračka mesta ste nadzirali i šta je različito u odnosu na izborni dan u Srbiji?
Obilazak biračkih mesta u izbornom danu počeli smo od ranih jutarnjih časova, biračka mesta bila su otvorena od 08 do 20č. Počeli smo rad od biračkog mesta u jednoj osnovnoj školi u Jalti, a završili nadzor obilaskom biračkog mesta u osnovnoj školi u Semferopolju. Uspeli smo da izvršimo nadzor na devet biračkih mesta u seoskim i gradskim sredinama. Opšta zapažanja su da je sve proteklo u demokratskom tonu i prazničnom tonu. Nadzor je vršila i policija, a svako mesto je obezbeđeno i video nadzorom. Svaki građanin ima mogućnost da u bilo koje vreme na internetu pristupi snimcima u realnom vremenu i prati tok glasanja. Kamere se ne isključuju sa zatvaranjem biračkih mesta, već je moguće pratiti i tok otvaranja glasačkih kutija, brojanje i sastavljanje zapisnika. Na svakom biralištu je na pristupačnom i vidljivom mestu postavljena tabela sa podacima o biračkom mestu, broju upisanih birača i prostorom za upisivanje konačnih rezultata i svih neophodnih pratećih informacija. Svaki predsednički kandidat ima i sopstvene posmatrače. Članovi biračke komisije nose akreditacije sa vidljivo ispisanim imenom i funkcijom u samom izbornom procesu. Glasački listići su obeleženi specijalnim markicama sa kodom. Na pojedinim mestima koriste se unapređene biračke kutije, sa ugrađenim skenerom i brojačem. Takve kutije opremljene su displejom na kojem se vidi broj ubačenih listića, odnosno broj građana koji su glasali, a po otvaranju kutije moguće je odmah i očitati rezultate glasanja, s obzirom na automatsko skeniranje listića. Članovi biračkih komisija bili su komunikativni i aktivno odgovarali na sva naša pitanja. Na svakom biračkom mestu nalazio se dovoljan broj izolovanih kabina za glasanje, ponegde sa dodatnom opremom koja olakšava građanima (lupe, lampe za osvetljavanje u kasnim večernjim satima i sl.)
Čini se da je tehnički sam proces vrlo dobro uređen, ali kažite nam i kakva je bila atmosfera?
Tog dana je Krim proslavljao i četvorogodišnjicu prisajedinjenja Ruskoj Federaciji, pa je svuda vladala praznična atmosfera. Vidljive su bile aktivnosti organizatora na pospešivanju izlaznosti: sva biračka mesta bila su okićena zastavama Ruske Federacije i Krima, balonima u bojama zastave i opremljena razglasom sa kojeg su sve vreme emitovane patriotske pesme. Istu namenu imali su i panoi sa naptisom „Krim bira predsednika“ sa ispisanim apelom građanima da se fotografišu ispred panoa i na mrežama postave fotografiju uz ponuđene ključne reči (heštage). Veliki broj građana na birališta je dolazio porodično i zadržavali su se u parkovima i školskim igralištima, što je doprinosilo prazničnoj atmosferi.
Na jednom od biračkih mesta, nedaleko od Jalte, zamoljeni smo da kao gosti koji prvi put obilaze kraj zasadimo drvo prijateljstva, jer je to lokalni običaj. Na sledećem je, na primer, devojčica koja prvi put ostvaruje svoje biračko pravo dobila posebnu pažnju medija i čestitke prisutnih. To pridavanje značaja državnim simbolima i osećaju nacionalnog ponosa vidljivo je na svakom mestu i ko svih uzrasta.
Kako se odvija život na Krimu nakon referenduma o prisajedinjenju Rusiji?
U razgovorima sa građanima Krima saznala sam da su veomaa zadovoljni što su deo Ruske Federacije, da im je neposredno po referendumskoj odluci uskraćena električna energija tokom puna dva meseca i da su još uvek pod sankcijama međunarodnih institucija. Život na krimu odvija se sasvim normalno, sem što trenutno nije moguće koristiti platne kartice. Vidljive su aktivnosti na oživljavanju infrastrukture u smeru stvaranja atraktivnih turističkih destinacija, iako je taj proces tek u začetku. Trenutno je akcenat stavljen na obnovu domova kulture i pravoslavnih crkava. Simbol Sepferopolja je pčela na saću, što govori o broju pčelara na Krimu, a velike površine su i pod vinogradima.
Nakon zatvaranja biračkih mesta održana je zajednička konferencija za medije svih posmatrača. Koji su zaključci ove konferencije?
Po zavtaranju biračkih mesta, svi posmatrači izbora na teritoriji Krima okupili su se u Semferopolju u republičkom medija centru, radi održavanja zajedničke konferencije za medije. Govornici na konferenciji bili su Dragana Trifković, vođa srpske delegacije i pored nje još posmatrači iz SAD, Litvanije, Azerbejdžana i Finske. Svi su se obraćali na ruskom jeziku. Dragana Trifković je izjavila da su izbori protekli u izrazito demokratskim uslovima, koji mogu da posluže kao dobar primer i borcima za demokratiju sa Zapada. Primetila je i da su većina članova biračke komisije bile žene, što takođe potvrđuje njene zaključke. Izjavu Dragane Trifković sa ove konferencije objavila je i agencija ITAR TASS u sklopu celovitog izveštaja sa predsedničkih izbora.
Kako je završena vaša posmatračka misija na Krimu?
U centru Semferopolja te večeri održana je centralna svečanost povodom dana prisajedinjenja Krima Rusiji, sa vatrometom, patriotskom muzikom i kratkim obraćanjima zvaničnika, kojoj je prisustvovalo oko 40.000 ljudi.
Ovim je posmatračka misija praktično završena, osim što smo imali priliku da na centralnim medijima pratimo i tok obrade izbornih rezultata i obraćanje pobednika Putina, oko 03 č po lokalnom vremenu. Bilo je očigledno da predsedniku Putinu mnogo znači podrška građana, kojima je uputio poruku da je stvorena nova nada u nastavak reformi i izgradnju i dalje jačanje države. Njegov konačni izborni rezultat je 77% odsto glasova, dok je na Krimu taj procenat iznosio 92% glasova.
Dan nakon izbora posmatrači su pored upućivanja zvaničnih čestitki predsedniku Putinu razmenjivali utiske sa svoje misije i razmenili međusobno informacije u budućim međunarodnim i državničkim događajima na kojima se eventualno mogu ponovo sresti i nastaviti izgradnju bilateralnih odnosa. Ovi odgovorni, profesionalni i veoma ljubazni ljudi su bili zaista svojevrsni diplomatski predstavnici svojih zemalja.
Iz Vaših odgovora vidimo da ste veoma zadovoljni. Šta Vam je posebno značajno kada je u pitanju ova poseta?
Počastvovana sam što sam i sama bila deo ovog značajnog događaja i imala priliku da po svom najboljem umeću predstavim Srbiju i svoj pokret. U tom smislu izražavam svoju veliku zahvalnost na poverenju Dragani Trifković, Centru za geostrateške studije i Državnoj Dumi Ruske Federacije, a takoće i kolegi Slaviši Ristiću, predsedniku Pokreta Otadžbina, na svesrdnoj podršci tokom putovanja, profesionalnosti i ljudskosti. Upućen mi je i zvaničan poziv na proslavu povodom Dana Republike Donjeck.
Srbija je na Krimu imala dostojne predstavnike, a Ruska Federacija profesionalne, nepristrasne i posvećene posmatrače.
Informativna služba Srpskog pokreta Dveri