Novosti

O rebalansu budžeta i dilemi „istrajavanje ili zaokret“

O rebalansu budžeta i dilemi „istrajavanje ili zaokret“

Rebalans budžeta je za nama ali nas kako su najavljivali pojedini mediji i zvaničnici vladajuće stranke možda uskoro čeka rekonstrukcija vlade. Ideja rekonstrukcije ukazuje na nezadovoljstvo postignutim rezultatima i posredno priznavanje neuspeha ekonomske politike što je po knjizi Erika Risa odlična osnova za zaokret.

Skupština Srbije je nedavno po hitnom postupku usvojila  rebalans budžeta za 2014. godinu i prateće zakone koji predviđaju smanjenje plata i penzija kao i brojne druge mere štednje ili bolje reći odricanja. Tome je prethodila oštra diskusija u kojoj su iznošena mišljenja  da ima  raznih drugih  nepotrebnih i neracionalni troškova koje treba ukinuti, da će ove mere samo dodatno smanjiti privredne aktivnosti i povećati budžetski deficit  kao i da nisu predviđene mere za povećanje poreskih prihoda sa čime se naravno slažemo. Oglasio se i fiskalni savet koji je ukazao da će stvarni deficit za 2014. godinu biti još veći nego onaj predviđen rebalansom navodeći da će predložene mere biti prvi korak u trogodišnjem programu fiskalne konsolidacije.  Istovremeno je premijer pozivao građane na godinu i po dana strpljenja i štednje jer nema drugog načina da se izađe iz situacije koja je izazvana greškama u prošlosti. Ono što pada u oči je instistiranje na novoj fiskalnoj konsolidaciji iako je ona već više puta sprovođena za vreme učešća u vlasti aktuelnog premijera kao i naglašavanje da nema drugog načina da se izađe iz ove situacije. To ukazuje da premijer iz nekih razloga uporno istrajava u primeni neoliberalnog ekonomskog modela  koji su sprovodili i njegovi prethodnici.  Alternativa istrajavanju bi mogao biti manji ili veći zaokret u vođenju postojeće ekonomske politike ili suštinska promena na nivou političke ekonomije kroz odbacivanje neoliberalnog ekonomskog modela.  

O dilemi „istrajavanje ili zaokret“

Bilo bi interesantno videti šta o ovoj dilemi misli Erik Ris  u svojoj  knjizi “Lean startup” [1] namenjenoj preduzetnicima,  koja se bavi pokretanjem novih ideja i vođenju poslova u uslovima visoke neizvesnosti za uspeh. Pod ovu kategoriju se može podvesti i politička delatnost kao i poslovi vođenje vlade u veoma složenoj situaciji u kojoj se Srbija danas nalazi. Ris navodi da je ovo jedna od najtežih odluka  pogotovo u situaciji kada preduzeće postigne malo uspeha tek toliko da može da  preživi. I pored loših i neočekivanih rezultata  osnivači i zaposleni istrajavaju na postojećoj strategiji  i ne sprovode zaokrete jer ne žele da se predaju te osećaju da bi uspeh mogao da bude baš iza ugla. Takvu situaciju  u kojoj su se nalazile brojne kompanije u Silicijumskoj dolini on  naziva „zaglavljivanje u zemlji živih mrtvaca“ što zaista zvuči poznato. Ris ukazuje na probleme koje može izazvati neadekvatne metrike i pogledi na problem koje daju preduzetnicima mogućnost formiranja lažnih zaključaka i življenja u svojoj privatnoj realnosti što šteti odluci o zaokretu jer ključnim ljudima oduzima uverenje da je promena potrebna. Ris navodi  da su neuspesi i greške u vođenju neizvesnih poslova normalna stvar i ukazuje na neophodnost učenja na greškama. On ukazuje na ciklus u kome se iz preduzetničke vizije i određenih pretpostavki  dalje gradi stretegija koji će dati određeni rezultat.  Taj rezultat je na početku često neočekivano loš što kroz naučene lekcije o greškama zahteva  određenu korekciju vizije i izgradnju nove strategije. Ta strategije je sada zasnovana na proverenim činjenicama ali i manjem broju pretpostavki jer su one koje su dokazano pogrešne izbačene.  

Uporno ponavljanje fiskalnih konsolidacija ukazuje na nedostatak procesa učenja na greškama

Zato se i ponavljanje fiskalnih konsolidacija iz ugla Risove analize čini velikom greškom pre svega u pristupu rešavanja problema  jer se stalno i sve strožije primenjuje jedna te ista mera a uporno očekuje drugačiji rezultat!  Štaviše Risova analiza o zaokretu ili istrajavanju ukazuje da  pitanje eventualnog zaokreta u vođenju ekonomske politike nije toliko samo pitanje nedostatka političke volje ili interesa da se zemlja izvuče iz krize kako se iz raznih  kritika moglo čiti ovih dana. Ona ukazuje i na veliku ubeđenost da treba ići zacrtanim putem, na nedostatak procesa učenja na greškama kao i na  brojne pogrešne pretpostavke što dalje ukazuje na pogrešne savete i savetodavce.  Na to ukazuje i insistiranje na greškama koje su načinjene u prošlosti od strane prethodnih vlada  što je nešto manji metodološki problem jer se ređe uči na tuđim a znatno češće na sopstvenim greškama.   Typing numbers for income tax return with pen and calculator  

Alternativno mišnjenje kao osnov  za zaokret

Alternativa za zaokret postoji kroz stavove i predloge pojedinih  ekonomista, programe pokreta Dveri  i pojedinih opozicionih partija  ali bi to bilo neodgovarajuće za političko utemeljenje tog  zaokreta. Sa druge strane, na primer u Rusiji  postoji oštra javna debata na temu istrajavanja u postojećoj ili zaokreta ka novoj ekonomskoj politici. Ta debata se vodi unutar same  vlasti  između pojedinih članova Valdajskog i Izborskog kluba, tj.  u širem krugu kadrova na koje se oslanja Vladimir Putin. Takve disusije u Srbiji nema ali će verovatno za mnoge čitaoce biti iznenađenje da alternativni stav o ekonomskoj politici unutar vlasti postoji  ali da je njegovo postojanje u javnom i političkom životu iz određenih razloga zanemareno ili prećutano. Reč je o dokumentu pod nazivnom „Nacrt strategije reinustrijalizacije Srbije“  [2] koji je krajem 2012. godine izradila radna grupa za reindustrijalizaciju Nacionalnog saveta za privredni oporavak, tela koji je formirala vlada u kojoj je aktuelni premijer bio prvi potpredsednik. Iako se radi samo o nacrtu a ne i o zvaničnom dokumentu on pruža jasnu alternativu i otklon od postojećeg neoliberalnog ekonomskog koncepta koji se primenjuje u Srbiji. Ovaj dokument koga je sačinila grupa ekonomista, privrednika i bankara daje  jasnu dijagnozu ekonomskog stanja u Srbiji. U dokumentu se navodi da je glavni problem privrede tzv. „autput gep“ odnosno nivo privredne aktivnosti koji je znatno ispod mogućeg nivoa zbog velikog pada industrijske proizvodnje. Posebno je interesatno mišljenje o strukturi stranih direktnih investicija kao uzroku strukturnih neravnoteža u Srbiji od kojih su najznačajniji „blizanci“ - deficiti budžeta i platnog bilansa sa inostranstvom. Rečeno je dosta toga i precenjenom kursu dinara i neadevatnosti monetarne politike koja je fokusirana na ciljanu inflaciju umesto na pomenuti nivo privredne aktivnosti.  Konstatuje se i neadekvatnost ambijenta (regulative, institucija, strategije) u kome se sprovodi ekonomska politika i ukazuje da je ekonomija Srbije izložena velikim rizicima.  

U čemu je možda problem sa upornim ponavljanjem neuspešnih fiskalnih konsolidacija?

U dokumentu se navodi da oporavak privrede zahteva radikalne koncepcijske promene u vođenju ekonomske politike čija je osnova reindustrijalizacija Srbije.  Kao prva kratkoročna mera, obratite pažnju,  navodi se upravo fiskalna konsolidacija. Međutim, strategijom su paralelno sa ovom merom  predviđene i druge mere za dostizanje potrebnog nivoa privrednih aktivnosti kroz  stimulisanje industrijskog razvoja. Te mere su dugoročne po prirodi ali se određeni efekti na kratak rok u početku mali a vremenom zbog kumulativnog efekta sve veći.  Po grafikonu na strani 9. se može zaključiti  da upravo efekti tih drugih mera nedostaju da bi finansijska konsolidacija kao glavna kratkoročna mera dala rezultata! U svakom slučaju ovaj nacrt strategije je zasnovan na poukama izvučenim iz  grešaka i pogrešnih pretpostavki prethodnih vlada što je značajan korak napred!  Da li bi primena ove strategije bila uspešna? To ne možemo znati.  To pre svega zavisi od političke podrške ali i drugih faktora poput raspoloživosti stručnih kadrova po dubini i širini državnog aparata, promocije ideje reidustrijalizacije i odgovarauće reakcije domaćih investitora, privrednika i preduzetnika. Zaokret po Eriku Risu može ali i ne mora voditi pozitivnim ishodima. Pretpostavljam se da bi u ovom slučaju bilo znatnih pozitivnih pomaka  ali verovatno i novog učenja na greškama koje bi vodilo do cikličnih prilagođavanja strategije. Po mom mišljenju pomenuti nacrt strategije bi mogao biti još bolji ukoliko bi se preradio iz ugla preorijentacije Srbije ka evroazijskim integracijama   kao i iz ugla nastupajuće industrijske revolucije koja će se u sledećoj deceniji odvijati pred našim očima.  

Rekonstrukcija vlade je prilika za zaokret

Rebalans budžeta je za nama ali nas kako su najavljivali pojedini mediji i zvaničnici vladajuće stranke možda uskoro čeka rekonstrukcija vlade. Ideja rekonstrukcije ukazuje na nezadovoljstvo postignutim rezultatima i posredno priznavanje neuspeha ekonomske politike što je po knjizi Erika Risa odlična osnova za zaokret. Da bi do zaokreta došlo potrebna je pre svega javna debata na stručnom i političkom nivou kako bi se sagledali rizici i mogućnosti,  pozitivni i negativni efekti te pravilno odredio njegov početni intezitet i ugao. Za to je naravno pre svega potrebna politička volja. Što se tiče kadrovskih rešenja, rekonostrukcija koja bi vodila ka zaokretu bi morala najmanje da obuhvati ministarstva finansija i privrede kao i korenitu promenu monetarne politike koja je u nadležnosti NBS. Sa druge strane, dalje istrajavanje bi vodilo dodatnom pogoršavanju ekonomske situacije, novom vanrednom rebalansu budžeta,  još strožijoj fiskalnoj konsolidaciji  i sve većem nezadovoljstvu građana. Erik Ris tvrdi da što se više istrajava sve je teže napraviti zaokret. To posebno važi za bavljenje politikom jer sve i da se u nekom trenutku shvate greške i napravi potreban zaokret, njegovi pozitivni efekti često ne mogu biti dovoljni do trenutka provere izborne volje građana. To je najčešće i razlog zašto se traže drugi načini  za ostajanje na vlasti a od zaokreta odustaje  ma kako on bio potreban.   Predrag Simić Autor je član ekonomskog saveta i Rukovodstva pokreta Dveri  

Uputnice:

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.