Novosti

Predstavnici rasejanja iz Švajcarske: Srbija nije dovoljno zainteresovana za nas

Predstavnici rasejanja iz Švajcarske: Srbija nije dovoljno zainteresovana za nas

Nedopustivo je da naše rasejanje koje svojim porodicama u Srbiji godišnje daruje milijarde evra, dolara i franaka – već dve godine nema direktora Kancelarije za rasejanje. Zbog toga je izuzetno otežana komunikacija naših iseljenika sa maticom Srbijom i rešavanje brojnih za njih životno važnih pitanja.

Zamenik predsednika PG Dveri i član Odbora za prava deteta Srđan Nogo i član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i zamenik člana Odbora za dijasporu prof. dr Miladin Ševarlić razgovarali su u petak 5.avgusta 2016. godine u Narodnoj skupštini sa članom Upravnog odbora Srpskog kulturnog saveza Švajcarske Zoranom Jovanovićem i glavnom i odgovornom urednicom Srpskog radija „Mladost“ u švajcarskom gradu Arau Anđelkom Krasojević, koje je pratila predsednik Matice iseljenika mr Jelena Kiš.

U toku razgovora Zoran Milivojević i Anđelka Krasojević istakli su brojna pitanja koja su životno važna za za pripadnike našeg rasejanja u Švajcarskoj i uopšte u Evropi i svetu.

Prioritetno pitanje je imenovanje direktora Kancelarije za dijasporu u Vladi Srbije ili poveravanje tih poslova drugim ustanovama poput Matice iseljenika. Pri tome je vrlo važno da lice zaduženo za saradnju sa rasejanjem ima iskustvo iseljenika – povratnika u Srbiju. Nedopustivo je da našae rasejanje koje svojim porodicama u Srbiji godišnje daruje milijarde evra, dolara i franaka – već dve godine nema direktora Kancelarije za rasejanje. Zbog toga je izuzetno otežana komunikacija naših iseljenika sa maticom Srbijom i rešavanje brojnih za njih životno važnih pitanja.

Najvažnije pitanje za sprečavanje asimilacije i nacionalno otuđenje druge i treće generacije dece srpskih iseljenika u inostranstvu jeste organizovanje dopunske nastave i izbor posebno osposobljenih nastavnika koji znaju i jezike koje koriste deca naših iseljenika u državama u kojima će raditi. Za razliku od većine drugih država, u Švajcarskoj je to izuzetno važno jer se ravnopravno koriste tri jezika u tri njihova kantona: nemački, francuski i italijanski – na kojima nastavnici treba da se sporazumevaju ne samo sa učenicima već i sa švajcarskim školskim i drugim državnim organima. Posebno je istaknuto da srpskoj deci u inostranstvu nedostaju bilingvalni udžbenici – na srpskom i na jeziku koji deca naših iseljenika uče u redovnoj školi država u kojima žive. Ukazano je i na potrebu imenovanja novog koordinatora za dopunsko obrazovanje srpske dece u Evropi i savetnika koji će odabranim nastavnicima u inostranstvu pomagati u nastavi sa pedagoško-medotičkim savetima. U cilju poboljšanja nastave u dopunskim školama u inostranstvu predloženo je da se ponovo uvede obaveza godišnjeg sufinansiranja roditelja od 360 franaka za prvo dete i 160 franaka za drugo dete, a da se za treće i više dece ne plaća sufinansiranje. Za razliku od drugih država, Srbija u Švajcarskoj uopšte ne koristi značajna raspoloživa sredstva tzv. interkulturalnih projekata, jer koordinator naše dopunske škole ne konkuriše za ta sredstva.

Takođe, istaknuto je da naši iseljenici neretko nailaze i na dvostruke standarde ponašanja lokalnih i drugih državnih organa prema ino-investitorima u Srbiji, u zavisnosti da li su stranci ili naši iseljenici.

Mr Jelena Kiš je istakla da je Matica iseljenika od osnivanja 1951. godine do pre nekoliko godina bila na budžetu kao ustanova od posebnog nacionalnog značaja. Međutim, to se promenilo pa je i Matica iseljenika doživela sudbinu mnogih ustanova od nacionalnog značaja, kao na primer i Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, koje su ostale bez budžetskih sredstava. Sada su se aktivnosti tih nacionalno značajnih ustanova svele samo na finansiranje preko sve manje brojnih projekata što je nedopustivo kada su u pitanju organizacije koje se tiču našeg nacionalnog bića. Zbog toga je i Matica iseljenika bila prinuđena da odustane od organizacije poznate manifestacije „Iseljeničkih leta“ kada su naši iseljenici, i posebno njihova deca rođena u inostranstvu, organizovano obilazili manastire i druge kulturne i istorijske znamenitosti u Srbiji, družili se sa vršnjicima u Srbiji, pohađali dopunske škole srpskog jezika, učestvovali na književnim i slikarskim smotrama …

Da li će barem neka od navedenih pitanja biti bolje rešena u narednom periodu u velikoj meri zavisi i od aktivnosti poslanika Narodne skupštine i posebno članova Odbora za dijasporu, na čemu će PG Dveri insistirati.

Informativna služba Srpskog pokreta Dveri

 
Podeli vest: