Novosti

Reč urednika: Srednjoškolac predstavnicima Ministarstva prosvete - Kako vas nije sramota!

Reč urednika: Srednjoškolac predstavnicima Ministarstva prosvete - Kako vas nije sramota!

Ove nedelje umesto Reči urednika, prenosimo vam tekst Vuka Stojnića, učenika ETŠ „Rade Končar“ iz Beograda.

Vuk Stojnić je svojim govorom na javnoj raspravi o nacrtu Zakona o dualnom obrazovanju skrenuo pažnju javnosti.

On je predstavnicima Ministarstva prosvete pokušao da objasni da je rasprava o dualnom obrazovanju potpuno besmislena i licemerna, dok u Srbiji narod ne može da zaradi ni za parče hleba, radnici Jure nose pelene, a 40.000  mladih godišnje napusti zemlju...

Njegov tekst, koji je zamolio da se objavi, prenosimo u celosti:

Želim svima da se zahvalim na divnim komentarima i podršci koju dobijam nakon mog spontanog govora na javnoj raspravi povodom nacrta zakona o dualnom obrazovanju, zaista mi je puno srce.

Zamoliću vas sve takođe da podelite ovaj post i proširite ga dalje kako bi što više ljudi pročitalo ono što imam da kažem povodom svega.

Nisam im rekao sve što mi beše na umu, jer da jesam potrajalo bi, a i sve to nema ko da čuje, a i da čuje ne bi ništa promenilo. Isuviše je tužno na šta je ova država spala i koje smo dno dotakli.

Tužno je koliko je naših ljudi pobeglo odavde jer ovde ne mogu da opstanu, ali nemojmo im suditi, razumimo ih. Ja ne želim da bežim, ovde sam rođen, ovde sam odrastao i ovo je MOJA ZEMLjA i ovo je MOJ NAROD.

Obrazovanje u Srbiji je ruglo. Pretrpavanje nebitnim informacijama, a malo praktičnog i primenljivog znanja. Obrazovanje koje je „besplatno“, a košta papreno.

Izrabljivanje dečijeg rada koje bi ovaj zakon omogućio, gde bi deca radila 35 sati nedeljno za 9000 mesečno je čist apsurd. Iskorišćavanje situacije u kojoj se ovaj narod nalazi, gde bi deca bila prinuđena na takvu vrstu rada jer znaju da roditelji jedva krpe kraj sa krajem i dete kao dete, učinilo bi sve da pomogne svojim roditeljima. Ta deca realno ništa ne bi ni učila na radnom mestu.

Firme i kompanije dobijaju jeftinu radnu snagu, decu koju će bez trunke srama koristiti za nošenje džakova cementa na gradilištu, brašna u pekarama, čišćenje toaleta i odlazak gazdama po burek, a ne da ih nečemu nauče. Besmislica.

Firme dobijaju apsurdne beneficije, a deca u ranom uzrastu nepotrebni stres, umor i fizičko opterećivanje. Zašto? Znate li na čiju inicijativu sve to? Privredne komora Srbije. Bravo!

Nema to veze sa unapređivanjem obrazovanja. Znamo da se radi na sistemskom zaglupljivanju. To opet ima veze sa džepovima ljudi u fotelji, čija deca neće proći kroz sve to, čija će deca dobiti posao preko mame ili tate i biće obezbeđena.

Molim sve ljude koji još gaje nadu da nešto može da se promeni, da se trgnu. Molim sve ljude zdravog razuma da stanu na put ovom besmislu i ljudskoj pakosti i gluposti. Previše je ovaj narod pretrpeo, a sad su i na decu prešli, ni to im nije sveto. Istu decu koju lečimo SMS-om, dok oni grade kule i fontane, dok se bahate.

Ne želim da ostane samo na mom govoru i vašem „bravo“!

Ne dajmo ovu divnu zemlju!

Ne dajmo našu decu!

Probudite se!


Podeli vest: