Novosti

Slovenija: Ništavnost kreditnih ugovora u švajcarskim francima

Slovenija: Ništavnost kreditnih ugovora u švajcarskim francima

Problem kredita u švajcarskim francima nije nevažan ni za Sloveniju – u maloj državi od 2 miliona stanovnika, kredit u francima je uzelo oko 16.000 fizičkih i pravnih lica. Pitanje je aktualno već nekoliko godina ali je zaoštreno u septembru prošle godine, kada je grupa poslanika (sa levice, desnice i centra) podnela zakonski predlog o zameni (konverziji) kredita u francima.

  Zbog osetljivosti pitanja (mnoge banke su u rukama stranog kapitala a najveća, Nova ljubljanska banka, u većinskom vlasništvu države ali predviđena za prodaju zbog zahteva iz Brisela), vladajućoj većini se ne žuri sa skupštinskom procedurom. Ipak, očekuje se da će na dnevnom redu parlamenta ovaj zakon biti u aprilu.


U međuvremenu je, na mala vrata, nađeno brže rešenje; Slovenci su pragmatičan narod i ponašaju se racionalno. U četvrtak, 18. januara, postala je pravosnažna sudska presuda Višeg suda u Ljubljani, u predmetu tužbe jednog dužnika protiv austrijske banke Šparkase. Sud je presudio u korist klijenta u švajcarskim francima pozitivnije, nego što to predviđa predlog zakona: ugovor o kreditu je ništavan! Banka mora da vrati sav primljeni novac – glavnicu i sve kamate a stranka vraća predmet kupovine ukoliko bude raskinut i ugovor u kupovini (nekretnine su inače bile skuplje pre 7-8 godina, kada su krediti sklapani, nego danas).


Sud je presudu obrazložio činjenicom da banka nije mogla da dokaže da je svog klijenta upozorila na činjenicu rizika od kursnih razlika. S obzirom da sudovi u svojem postupanju upotrebljavaju kao pravni izvor i sudsku praksu, očekuje se da će u identičnim predmetima sudovi sada zahtevati isti materijalni dokaz: da je banka upozorila stranku na mogući rizik. A znamo da je bilo baš obrnuto: banke su komitentima nudile kredite u francima kao povoljnije. Teško da će se nači slučaj u kojem će banke moći da dokažu da je stranka bila upozorena. Mnogim porodicama je sada pao kamen sa srca.


Recimo i ovo: i u Sloveniji je bezobzirni globalizam  zahvatio sve pore života ali se barem deo društvenih, socijalnih pa i državnih struktura trudi da održi barem neki minimum socijalne pravde. U Srbiji je situacija mnogo gora – to se kod banaka vidi i u kamatnim stopama, bankarskim provizijama itd.


Srbija je Eldorado za najprljaviji i najbeskrupolozniji, banditski kapitalizam. Socijalna pravda svakako nije to da neko, ko je u evrima uzajmio 208.000 evra, posle vraćenih 130.000, treba da vrati još 227.000 evra. Sud u Ljubljani je to prepoznao, takođe i neke od političkih struktura. A u Beogradu i Srbiji? Da li postoji pravosudna ili politička volja da se banksterske strukture i interesi velekapitala barem malo ograniče? Sačekajmo da vidimo. Kažu da nada umire zadnja.

 

Nikola Milovančev


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.