Novosti

Srpska Vojvodina

Srpska Vojvodina

Poštovani posetioci, na dnu ove stranice je prvi broj glasnika Srpska Vojvodina. Nastao je sa namerom da bliže objasni politiku, kao i aktivnosti Srpskog pokreta Dveri u Vojvodini. Možda i važniji razlog pokretanja biltena je želja da svi zajedno saznamo istoriju nastanka imena Vojvodina, kao i razlog. Posebno je važno da ostanu zabeležena i istrgnuta od zaborava, velika dela naših predaka, jer su svi zajedno doprineli da se ostvari ideja prisajedinjenja sa maticom, našom otadžbinom Srbijom.

Zar Vojvodina nije srpska?

Dosta nam je jeftinog nacionalizma. Da li Vojvodina pripada i drugim građanima koji nisu Srbi: Slovacima, Rumunima, Bunjevcima, Mađarima...?


Ovo su prva pitanja koja će ljudi postaviti videvši naslov SRPSKA VOJVODINA, te je red da prvo na njih i odgovorimo.


Da, Vojvodina jeste srpska. Ne samo prostom činjenicom da srpski narod čini većinu stanovništva, nego pre svega načinom na koji je kroz vekove očuvana, negovana i razvijana kultura srpskog naroda na prostoru Vojvodine.


Srpska kultura se razvijala uporedo sa kulturama drugih naroda koji žive na ovom prostoru, obogaćujući druge kulture i sebe, a ne poništavajući ni sebe ni njih. To jeste normalno, prirodno i jedino dobro – ali, ako pogledamo zemlje sa kojima se graničimo, ne računajući Rumuniju, videćemo da Srbija predstavlja svojevrsni izuzetak.




Srpska je i zato što prostor Vojvodine predstavlja rasadnik najlepših srpskih stvaralaca i uzora. Počev od Arsenija I Sremca - prvog srpskog episkopa nakon Svetog Save, Lukijana Mušickog, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, preko Jovana Sterije Popovića, Jovana Jovanović Zmaja, Đure Jakšića, Svetozara Miletića, Branka Radičevića, Uroša Predića, Paje Jovanovića, Laze Kostića, Isidore Sekulić i Save Šumanovića, pa do Mihajla Pupina, Miloša Crnjanskog, Mike Antića i Raše Popova. Ovi divni ljudi i njihova dela predstavljaju naš uzor, putokaz i temelj naše rodoljubive misli. I ovo predstavlja odgovor na drugu misao s’ početka teksta.


Velika Narodna Skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena koja je održana 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu predstavlja zapravo trenutak prisajedinjenja Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Tom prilikom donete su odluke o prisajedinjenju i jedna od tih odluka glasi: „Nesrpskim i neslovenskim narodima, koji ostaju u našim granicama, obezbeđuje se svako pravo, kojim žele da kao manjina očuvaju i razvijaju svoje narodno biće“. Ova odluka je pre sto godina predstavljala obećanje našim komšijama, a danas predstavlja podsećanje da smo to obećanje u potpunosti ispunili.


I na kraju, SRPSKA VOJVODINA počinje da se štampa kao glasilo Srpskog pokreta DVERI na sto sedamdestu godišnjicu od stvaranja Srpske Vojvodine i zapravo predstavlja naš izraz najdubljeg poštovanja i divljenja prema slavnim precima koji su uložili sav svoj trud, da bi danas ovaj prostor bio deo Srbije.

 


Dragan Manić iz Crepaje


Prilog:

- Preuzmite prvi broj glasila Dveri Srpska Vojvodina (pdf)

- Čitajte onlajn prvi broj glasila Dveri Srpska Vojvodina



Podeli vest: