U Narodnoj skupštini Republike Srbije održana je 10. sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu na kojoj se razgovaralo o položaju studenata srpskog porekla iz regiona koji studiraju u Srbiji.
Sednicu je vodio predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i narodni poslanik Dveri mr Ivan Kostić.
„Cilj današnje sednice Odbora za dijasporu i Srbe u regionu je bio da u saradnji sa Studentskim klubom Pravnog fakulteta u Beogradu organizujemo sednicu Odbora na kome ćemo pozvati sve studente iz regiona do kojih smo mogli da dođemo, a koji studiraju u Srbiji. „ – istakao je Kostić.
Kostić je kazao da mu je izuzetna čast što je Odbor u svoje goste primio studente, za koje kaže da su srpska budućnost. Takođe, Kostić smatra da je izuzetno važno da se ovakvi skupovi organizuju što češće i smatra da će ovaj susret biti osnov za rešavanje problema sa kojima se studenti iz regiona suočavaju tokom svog studiranja.
Nemanja Vučković, predsednik Studenskog kluba Pravnog fakulteta kaže da su postojala dva osnovna motiva za razmišljanje o studentima srpskog porekla iz regiona koji studiraju u Srbiji. Prvi je njihov položaj u pravnom i formalnom smislu, a drugi još važniji motiv je osećaj nacionalnog ponosa i briga za svoje sunarodnike iz drugih država i regiona koji dolaze u Srbiju na studije. On je naglasio da su studenti most koji povezuju sve ono dobro, koji povezuju srpski narod.
Draško Savić, student treće godine Pravnog fakulteta, koji dolazi iz Republike Srpske smatra da bi se govorilo o položaju srpskih studenata iz regiona, moramo se najpre osvrnuti na položaj Srba u regionu. On smatra da, osim Republike Srpske, Srbi u regionu imaju povoljan položaj u Rumuniji i Mađarskoj. Nezadovoljavajući položaj Srbi imaju u Albaniji, dok je kako smatra Savić, Srbima u Federaciji BiH i Hrvatskoj najlošiji položaj.
„Najteži položaj srpskog naroda je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, tačnije u Federaciji BiH odakle je devedesetih godina, kao što znamo, proterano na stotine hiljada Srba sa prostora Korduna, Banije, Like, Dalmacije, Slavonije i Zapadne Bosne. Veoma mali broj njih se vratio i to pod otežanim uslovima, a i oni koji se vrate susreću se sa raznim oblicima diskriminacije.“ – upozorava Savić.
Kristina Kalemdžić iz Makedonije upozorava da je situacija po Srbe u Makedoniji veoma loša i da neki tu situaciju upoređuju sa onom iz devedesetih godina, kada Srbi u Makedoniji nisu smeli da se izjašnjavaju kao Srbi.
„Čak i kada hoćemo na ličnoj karti da dodamo da smo Srbi, oni nam to uskrate. Promene ili samo jednostavno ostave kao da smo Makedonci. Ne žele da nam ostvare naša prava, to više rade Albancima. Ne daju nam više da slavimo svoje praznike i da se izjašnjavamo kao Srbi.“ – upozorava Kalemdžić.
Mirjana Nešković, takođe iz Makedonije, saglasna je sa onim što je njena koleginica Kristina rekla i dodaje da je jedini problem koji srpski studenti iz Makedonije imaju u Srbiji je taj da iako se u Makedoniji izjašnjavaju kao Srbi, kada dođu u Srbiju oni se vode kao građani Makedonije i nada se da će taj problem uskoro biti rešen.
Ivan Kostić je obavestio prisutne studente da su na sednicu bili pozvan da govori i Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Republike Srbije, a da su osim njega, dan pre sednice i na dan sednice učešće otkazali i Ana Lanković Milićević, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Vanja Nedeljković, saradnik u Ministarstvu prosvete, dr Ljiljana Nikšić, ambasador i načelnik odeljenja za migracionu politiku i dijasporu Ministarstva spoljnih poslova, prof. dr Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta, Mladen Vesković, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja, Milica Ćatić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova i Zorica Vulić, šef odseka za statusna pitanja i kontrolu boravka stranaca.
Informativna služba Dveri