Na konferenciji za medije nepostojeće gradske organizacije SNS-a u Čačku, jer funkcionišu kao povereništvo već 6 godina, simboli partijskog zapošljavanja, nekulture, vulgarnosti, primitivizma, otimanjem svega što je javni i opšti interes Čačka i Čačana, Marko Parezanović i Aleksandar Maksimović, pokazali su da su sve ono što Čačani o njima misle, pa čak i gore od toga.
Naime, jedna ironija, koja prelazi u sarkazam je naišla na oštru osudu ove dvojice lidera lokalnog SNS-a. Da su malo više išli u školu, da nisu kupili svoje diplome, da su išta pošteno radili u svom životu, znali bi razliku između vređanja i sarkazma, a samim tim i meru osude i meru u političkom izražavanju i borbi.
Vidimo da podizanje tenzija u političkom životu i Čačka i Srbije radi vlast SNS-a, i to nikako ne može da čini opozicija, koja nema nikakve izvršne mogućnosti da utiče na pojedine stvari. Očigledna je namera vlasti da po onoj narodnoj „drž`te lopova“ zamagli i skrene pažnju sa svih onih stvari koje vlast nije uradila a obećala je da će uraditi.
Njih ima na pretek, a pomenuli bismo samo neke koje interesuju naše građane:
· Kakav je plan vladajuće koalicije u vezi sa poslednjim elementarnim nepogodama i šta se čini da se problemi sa kojima se suočavaju ugroženi prevaziđu? Podsećamo da ni posledice prethodnih poplava nisu otklonjene, niti se radi na rešavanju pitanja kanala.
· Postoji li način da se bezbednosni problemi u Čačku i sve češća puškaranja i obračuni spreče?
· Koliko mladih umire ili ima probleme sa opijatima i narkoticima i šta vlast i policijska uprava u Čačku preduzima povodom toga?
· Šta narodni poslanik čini na sprečavanju saobraćajnog haosa koji zbog grešaka u planovima i neodgovornom izvođenju radova vlada ovih dana na našim ulicama i prilaznim saobraćajnicama gradu? To je, koliko lokalno, toliko i pitanje u republičkoj nadležnosti.
· Da li postoji plan za sprečavanje otuđenja dela Fabrike reznog alata, za šta republički poslanik iz Čačka može svojim delovanjem da utiče, pogotovu posle odgovora nadležnih ministarstava?
Pitanja ima na pretek, odgovora, nažalost, ni u najavi. Ali, gospodin Parezanović svakako ima višak slobodnog vremena, pa umesto da se bavi onim što mu je u opisu posla narodnog poslanika, on dane provodi na društvenim mrežama, pomno prateći komentare i objave svojih političkih oponenata i odgovarajući na njih.
Uz sve to, on ide i korak dalje, pravi tajne dosijee svojih kolega iz različitih opozicionih grupacija, što na kraju kulminira crtanjem mete na čela političkih neistomišljenika.
Komentari bi možda i mogli da se opravdaju, da on svojim kulturnim ophođenjem i uljudnošću daje primer kako politički dijalog treba da izgleda, ali umesto toga, mi svakodnevno nailazimo na njegove „pristojne lirske uzlete“. Evo samo nekih od njih:
O gospodinu Maksimoviću, samo kratko. On, doduše, ne koristi društvene mreže jer svoje vaspitanje više voli da iskaže na skupštinskim zasedanjima besomučnim psovkama i uvredama sa svog mesta, za šta nikada nije bio opomenut.
Za G. Maksimovića psovanje uže i šire familije nije ništa drugo nego „oštra politička borba“, kako voli da kaže svojima u SNS-u kada mu i oni ukažu da je preterao i da oni to ne podržavaju. Dešava mu se da u sali za zasedanja lomi satove, vrata (ako ih slučajno ne slomi, lupa njima pri svakom izlasku jer mu se ne sviđa ono šta sa govornice čuje). Pripadnike svoje odborničke grupe časti raznoraznim epitetima uz prigodno podešen ton i količinu decibela,…, itd.
Na sve ovo, vlast ćuti i svesno pušta da se situacija dovodi do usijanja da bi se na taj način pažnja javnosti preusmerila sa svega onoga što je važno za građane na puki politički rijaliti šou.
GrO Dveri Čačak