Novosti

Važne pouke za Srbiju (III deo)

Važne pouke za Srbiju (III deo)

Treća grupa zemalja - Promena prioriteta u vezi sekundarnih evroazijskih integracija. Kontra sankcije i prioritetna lista za uvoz iz  ugla evroazijskih integracija.

U trećoj grupi zemalja pojavljuju se dve veoma interesantne podgrupe. U prvoj podgrupi su Egipat i Maroko a u drugoj pojedine zemlje Latinske Amerike. Ovakvo grupisanje koje je izvedeno paralelno sa kontra sankcijama prema EU ukazuje da je došlo do ozbiljne promene prioriteta kada su u pitanju sekundarne evroazijske integracije. Naime zvanična politika Rusije i ostalih zemalja carinske unije davala je prioritet u sekundarnim integracionim procesima saradnji sa EU pa tek onda sa drugim regionalnim integracionim formama. To je podrazumevalo konvergenciju evropskih i evroazijskih integracionih procesa. Ta konvergencija bi bila moguća uz uslov stavljanja u drugi plan atlantske - NATO komponente evroatlantskih integracija i odustajanja od  sponzorisanja i nametanja evro američkog evroazijstva pojedinim zemljama post sovjetskog prostora i Balkana. Putin je u više navrata nudio saradnju EU u vidu jedinstvenog prostora od Lisabona do Vladivostoka u kome bi vremenom važila zona slobodne trgovine, pojedini elementi carinske unije i jedinstvenog ekonomskog prostora [1]. Međutim sa eskalacijom sukoba u Ukrajini i sankcijama koje su uvedene protiv Rusije bilo je potpuno logično očekivati veliki zaokret po ovom pitanju. Sada je prioritet za sekundarne evroazijske integracione procese stavljen na druge regionalne integracione forme dok je EU ostavljen period od godinu dana da se preračuna i predomisli. Podgrupa u kojoj su Egipat i Maroko ukazuje na želju Rusije da se na severu Afrike  i eventualno ka centralnoj Africi ili ka regionu Bliskog Istoka formira posebna regionalna integraciona forma koja bi blisko ekonomski, politički i vojno sarađivala sa Rusijom,  EAEU, ŠOS i OKDB.  Egipat je odabran da bude centar te buduće integracione forme zbog sve intenzivnijeg približavanja Rusiji. Pored obnovljene saradnje u oblasti prodaje naoružanja nedavno je razmatrana i mogućnost zone slobodne trgovine sa Rusijom koja bi se vremenom mogla pretvoriti u zonu slobodne trgovine između dve integracione forme. Na taj način bi se ukrupnjavanjem moglo parirati američkoj politici i uticaju u regionu. Druga podgrupa je takođe vrlo interesantna i obuhvata Čile, Argentinu, Paragvaj, Ekvador i Peru. Interesantno je da u ovoj grupi nisu spomenute zemlje u Latinskoj Americi koje su visoko na listi ruskih prioriteta. To se pre svega odnosi na  Brazil sa kojom Rusija već ozbiljno sarađuje kroz BRIKS grupaciju, pa i  na Venecuelu i Kubu sa kojim se intenzivno obnavlja  vojna i ekonomska saradnja. Njihov značaj i uloga je navedena kroz druge izjave. Sve to ukazuje na želju  za formiranjem nove regionalne integracione forme koji bi bliže ekonomski, politički i vojno sarađivala sa Rusijom i tako stvorila ravnotežu prema američkom uticaju u Latinskoj Americi. Treba reći da u Latinskoj Americi već postoji zona slobodne trgovine LAFTA u kojoj učestvuju sve pomenute zemlje. Međutim, ova saradnja je  neefikasna i sa puno izuzetaka pa zato  podseća na zonu slobodne trgovine unutar ZND. Želja za formiranjem novih integracionih formi sa kojima bi Rusija bliže sarađivala ukazuje na potrebu redefinisanja kompletnih pravila  međunarodne trgovine koja se trenutno sprovodi kroz Svetsku Trgovinsku organizaciju (u daljem tekstu STO). Naime, sankcije prema Rusije predstavljaju ozbiljno kršenje pravila STO. Ironično, za to je na sva zvona optužena Rusija kada je uvela kontra sankcije. Dalji koraci u ovom smeru će voditi de fakto rušenju STO u kome dominiraju zapadne zemlje. Primena pravila STO od strane Rusije u  izvesnoj meri opterećuju pitanje dubljih integracija u EAEU  tj. usložnjavaju regulativu, proširuju listu izuzetaka, nameću fazna usklađivanja  i sl.  Pretpostavlja se da Rusija sa partnerima iz BRIKS-a neće ići korak nazad ka GATT  sporazumu  koji je važio do 1995. godine koji je podrazumevao potpisivanje pojedinačnih sporazuma po izboru od strane zemalja kandidata. Za formiranje dogovora na nivou pojedinačnih zemalja u turbulencijama multi-polarnog sveta jednostavno nema ni prostora ni vremena. To se pogotovo odnosi na male zemlje. Fokus sekundarnih evroazijskih integracija na regionalne integracione forme ukazuje da će se Rusija pre opredeliti na formiranje novih pravila međunarodne trgovine kroz praktičnu saradnju  BRIKS grupaciji i sa drugim regionalnim integracionim formama preko zona slobodne trgovine i drugih vidova saradnje preko EAEU. Na taj način bi se dobila kritična masa koja bi mogla da primora pre svega EU pa onda i SAD da pristanu na novi dogovor u vezi pravila međunarodne trgovine koji je svima u interesu. Pouka za Srbiju koja se može izvući iz promene prioriteta u vezi sekundarnih integracionih procesa  je da se ona mora što pre svrstati uz  određeni tabor. O pogubnosti svrstavanja uz EU ne treba trošiti reči jer ona podrazumeva izuzetno pasivnu, kolonijalnu poziciju  dežurnog kandidata za prijem do sopstvenog uništenja.  Sa druge strane evropski integracioni procesi su u krizi i prijem novih kandidata je veoma neizvestan.  Nesvrstavanje je takođe već na srednji rok pogubno jer ćemo u bliskoj  budućnosti imati premalu masu i značaj za iole ozbiljnije sporazume i dogovore. Svrstavanje uz Rusiju i EAEU u ovom istorijskom trenutku  je potpuno prirodno iz ugla nadolazećeg sukoba civilizacija po Hantingtonu zbog zajedničke pripadnosti pravoslavnoj civilizaciji. Isto tako važna pouka je da Srbija treba da prekine i pregovore sa STO kao i da jednostrano izađe iz CEFTA sporazuma umesto koga bi potpisala bilateralne sporazume sa pojedinim zemljama regiona na obostranu korist ali iz ugla orijentacije Srbije ka evroazijskim integracijama.   vazne-poruke-za-srbiju-3  

Završene pouke za Srbiju

Saradnja Srbije sa Rusijom se ne sme završiti na projektu gasovoda Južni tok koji je veoma značajan projekat za Srbiju. Ovde se radi o mnogo širem pitanju reindustrijalizacije Srbije. Ukoliko se  to pitanje ne reši pozitivno Srbija će po pitanju gasovoda,  kada bude izgrađen izvlačiti korist uglavnom kao tranzitna zemlja a ne  kao značajan potrošač gasa  po povlašćenoj ceni za potrebe brojnih novih industrijskih postrojenja. Planiranje, finansiranje i izgradnja novih proizvodnih kapaciteta  bi bila znatno lakša ukoliko se Srbija bude preorijentisala ka evroazijskim integracijama o čemu smo ranije pisali [2]. U EAEU postoje i finansijski mehanizmi za obnovu proizvodnih kapaciteta kao što su  EARB koja finansira projekte koji podstiču integracione procese. Predviđena je i finansijska podrška na makroekonomskom nivou u vidu Antikriznog fonda koju su već koristile zemlje poput Belorusije i Kirgistana. Kao što smo iz niza primera videli sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom uskoro neće biti nikakav ekskluzivitet. Pored pomenutih zemalja kojima se nudi ovaj status sporazum  o slobodnoj trgovini sa Rusijom već ima na primer Vijetnam.  Naš je problem što smo godinama imali sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom a da ga nismo iskoristili u dovoljnoj meri. Sada ovaj sporazume pruža određenu prednost  ali veoma brzo neće biti ništa posebno zbog znatne konkurencije koja ima šta da ponudi kako po pitanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda tako i po pitanju raznih drugih roba i usluga. Videli smo i da postoji puno zainteresovanih strana čiji je interes potrebno zadovoljiti. Srbija je i pored veoma bliskih veza sa Rusijom samo jedno polje na velikoj  geopolitičkoj šahovskoj tabli na kojoj Rusija pokušava da učvrsti svoje saveznike, istera na čistac prevrtljivce, amortizuje ili preobrati potencijalne i sadašnje protivnike što ovim duboko promišljenim potezom zapravo i radi. Mnogo je interesa koje treba zadovoljiti kao što je i mnogo  robe  na međunarodnom tržištu. Ono što Srbija trenutno nudi je samo kap vode koja  lako može postati nevidljiva poput suza na kiši [3]. Poteze poput formiranja koordinacionog centra pri Privrednoj Komori Srbije za pomoć pri izvozu u Rusiju treba svakako pozdraviti ali to je veoma daleko od potrebnog i  dovoljnog. Svakako su potrebne ali nisu  dovoljne ni druge mere na nivou logike sporazuma o slobodnoj trgovini  poput organizovanja stalnog zbirnog transporta ili zakupa prostora u carinskim skladištima  koje je pokret Dveri ranijih godina predlagao. Ono što je u ovom jedinstvenom trenutku potrebno je stepenica iznad  zone slobodne trgovine, tj. carinska unija i jedinstveni ekonomski prostor.  Zona slobodne trgovine je po mogućnostima za saradnju  na značajno nižem nivou od carinske unije i zajedničkog ekonomskog prostora.  To se upravo ono što se posredno  nudi prvoj grupi zemalja  na listi koje ima veći prioritet od grupe zemalja u kojoj je navedena Srbija. Preciznije, prioritet je pre svega na samoj Rusiji i na njenoj sopstvenoj proizvodnji radi supstitucije uvoza. Dalje u delu  kolača koji je odvojen  za uvoz po prioritetu  slede redom  članice EAEU, članice BRIKS grupacije, direktni i potencijalni kandidati za EAEU, važni geopolitički divergenti i druge prijateljske zemlje oko kojih će se formirati buduće regionalne integracione forme. Treba reći da Srbija ima zonu slobodne trgovine sa Rusijom ali ne i na nivou  zemalja carinske unije, tj. buduće EAEU. Zbog toga se uvoz proizvoda u čijoj proizvodnji u značajnoj meri učestvuju poluproizvodi iz trećih zemalja (poput fijatovih automobila) potpada pod dogovor o carinskoj uniji zašta saglasnost moraju da daju i ostale članice. Treba reći i da koncept evroazijskih integracija podrazumeva i konsolidaciju integracionih  procesa. To znači da postoji težnja da se svi bilateralni sporazumi poput državne zajednice Rusije i Belorusije pa na kraju krajeva i sporazum o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije konsoliduju, svedu i dalje sprovode isključivo kroz evroazijske integracije i odgovarajuće integracione forme i nivoe integracija.  Pitanje preispitivanja sporazuma o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije nije na dnevnom redu ali se u srednjoročnom periodu može postaviti od strane ostalih članica EAEU.  Ne treba ni pominjati da bi se taj sporazum vrlo brzo raskinuo kada bi Srbija pristupila EU. Treba reći da je aktuelna razmena sankcija i kontra sankcija samo rana faza jednog velikog geopolitičkog prevrata, tj. prelaska iz unipolarnog sveta u multipolarni. Ta promena je po značaju i obimu ravna onoj koja se desila početkom devedesetih godina prošlog veka kada je nestao SSSR i svet se iz bipolarnog pretvorio u unipolarni.  Tada se desila i velika turbulencija po pitanju međunarodne trgovine kada je Srbija izgubila svoj značaj i mesto na tržištu Rusije i post sovjetskog prostora. To tržište su osvojile i brojne firme iz EU i drugih zapadnih zemalja koje ga sada zbog sankcija i kontra sankcija gube. Ovo je prilika koja se veoma retko pruža i treba uraditi sve da je Srbija iskoristi kako ne bi ponovo ostala kratkih rukava.  Sve i da je Srbija stabilan i veran saveznik Rusije i da je kandidat pa čak i član EAEU to tržište bi se znatno teže osvajalo da nema ovog nesvakidašnjeg događaja. Na tom tržištu su se već  ukorenili  brojni ozbiljni igrači iz EU i drugih zapadnih zemalja koji su uložili znatna sredstva da se približe zahtevnim ruskim potrošačima koji su se u međuvremenu prilično navikli na njihove proizvode. Ključni problem je da u sledećoj rundi kontra sankcija i pri postojećim odnosima Srbija zaista nema šta da ponudi niti čemu da se nada. Kada na red eventualno dođe  na primer zamena dobavljača za uvoz robe široke potrošnje ili raznih proizvoda mašinske industrije   Srbija već mora biti ozbiljan kandidat za prijem u EAEU kako bi mogla da uđe u iole značajniju deobu kolača. Deoba tog kolača će se vremenom desiti nezavisno od sankcija i kontra sankcija jer je u strategiji razvoja ruske ekonomije [4]  pored ostalog predviđena i modernizacija industrije, substitucija uvoza u ovim i brojnim drugim granama privrede i preorijentacija na ekonomiju znanja.  Jedina razlika je u tome što bi ta zamena trajala duže i sa manjim oscilacijama nego u slučaju kontra sankcija. Daljim zalaganjem za izgradnju gasovoda Južni tok, odustajanjem od sankcija prema Rusiji, prihvatanjem ruskih investicija i blagim inteziviranjem saradnje u vojnoj sferi  režim je praktično, hteo to ili ne, de fakto već napravio prve  korake ka evroazijskim integracijama. Ključno je pitanje da li će na tom putu i opstati zbog čega nas Rusija sa pravom doživljava kao geopolitičkog divergenta i tri puta meri pre nego što preseče u vezi bilo kog poteza prema nama. Režim ima dovoljno manevarskog prostora da načini i sledeće korake u smeru usporavanja evropskih i postupnog intenziviranja evroazijskih integracija  koji bi doveli do daljeg povećanja manevarskog prostora. U pitanju je cikličan proces sa pozitivnom povratnom spregom.  Ostalo je još relativno malo vremena kada režim još uvek može sedeti na dve stolice i insistira na saradnji sa Rusijom uz sprovođenje evropskih integracija. Dolazi trenutak kada Srbija treba da se jasno i  konačno opredeli po ovom sudbonosnom pitanju. To opredeljenje ne mora odmah da bude u formi javnog formalnog opredeljenja ka evroazijskim procesima. U ovom trenutku za režim bi bilo dovoljno i jasno zamrzavanje i odustajanje od puta evropskih integracija  stavljanjem pitanja saradnje sa Rusijom na veći prioritet. Ostalo će već doći vremenom  kako se složena geopolitička situacija bude razvijala jer Srbija u ovoj situaciji praktično nema drugog puta.   Predrag M. Simić Autor je član ekonomskog saveta i Rukovodstva pokreta Dveri  

Uputnice:

[1] Vladimir Putin, ''Novый integracionnый proekt dlя Evrazii — buduщee, kotoroeroždaetsя segodnя'', 3 oktяbrя 2011, Izvestiя – Moskva [2] Serija tekstova „Srbija i Evroazijska unija“ [3]  „Suze na kiši“ je najpoznatiji deo monologa izgovoren od strane umirućeg replikanta u poslednjoj sceni  sjajnog filma „Istrebljivač“ (Blade Runner) -  Ridlija Skota iz 1982. godine. [4] Glazьev S.Ю., Ivanter V.V., Makarov V.L., Nekipelov A.D., Tatarkin A.I., Grinbergi dr., ''O STRATEGII RAZVITIЯ ЭKONOMIKI ROSSII'', 2011. god,ROSSIЙSKAЯ AKADEMIЯ NAUK
Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.