Autorski tekstovi

dr Predrag Mitrović: Opštine i gradovi u Srbiji pred bankrotstvom

dr Predrag Mitrović: Opštine i gradovi u Srbiji pred bankrotstvom

Poslednjih godina sistem finansiranja lokalnih samouprava pretrpeo je niz pogrešnih i neadekvatnih promena koje su zajedno sa kriminalom, korupcijom i nenamenskim trošenjem novčanih sredstava budžeta gradova i opština, ostavile trajno negativan uticaj na ekonomske performanse i stanje javnih finansija gradova i opština u Republici Srbiji, njihovih javnih preduzeća, institucija i ustanova.

Bez jasno determinisanog sistemskog okvira, nepostojanja čvrstog budžetskog ograničenja  i naglih zakonskih izmena, pre svega u cilju dobijanja pozitivnih ocena od strane MMF, «pobede» na izborima i opstajanja na vlasti, u kontinuitetu doneta zakonska rešenja Dinkića, Tadićeve, a kasnije i Vučićeve vlade dovela su javne finansije gradova i opština u Republici Srbiji u bezizlazno stanje (u «Zonu sumraka»).

Srpski pokret Dveri je prošle godine uoči donošenja Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave predočio javnosti Srbije, a pre svega narodnim poslanicima vladajuće većine u  Skupštini Republike Srbije da će donošenje i implementacija istog imati sledeće posledice:


1.    smanjenjem lokalnih prihoda i pod uslovom da ne dođe do otpuštanja partijske vojske, povećaće se učešće rashoda zaposlenih u ukupnim rashodima jedinica lokalnih samouprava, što će ugroziti funkcionisanje svih javnih i javno-komunalnih službi.

2.    Neće biti razvojnog procesa;

3.    Održavanje infrastrukture i imovine lokalnih samouprava biće svedeno na minimum;

4.    dodatno će se zapostaviti svi sistemi - poput kanalizacione mreže, sistema za odbranu od poplava, prečišćavanje otpadnih voda, preradu smeća, i sl.;

5.    biće ukinute ili smanjene subvencije, pre svega poljoprivrednicima na lokalu;

6.    da postoji mogućnost da nedostatak uskraćenih prihoda, jedinice lokalne samouprave nadoknade, dodatnim zaduženjima kod poslovnih banaka, povećanjem poreza na imovinu i drugim parafiskalnim nametima koja su u ingerenciji lokalne samouprave - raznih taksi, koje će morati da plate građani i lokalni privrednici.

7.    dodatno će Domovi zdravlja i apotekarske ustanove (čiji su računi već blokirani) biti uskraćeni mogućnosti izmirivanja obaveza, a građani mogućnosti kvalitetne zdravstvene zaštite.

8.    nastaviće se sa docnjama u isplati zarada prema zaposlenim u lokalnoj samoupravi (trenutno u pojedinim opštinama i više od 6 mesečnih zarada).

9.    povećaće se rizik u oblasti vanrednih situacija i bezbednosti građana.

10.lančane reakcije i efekti će dodatno razoriti lokalne finansije, a celokupan efekat će se preneti na Republički budžet, od čega neće biti trajno pozitivnih efekata po finansije lokalnih samouprava.


Naravno, silana Vučićeva vlast se oglušila o upozorenja, a posledice su vidljive danas.

Najporazniji efekat neuređenih finansija gradova i opština je to što su usluge koje građani dobijaju od lokalnog nivoa vlasti na zabrinjavajuće niskom nivou, iako je učešće rashoda za zaposlene u ukupnim rashodima budžeta jedinica lokalnih samouprava neshvatljivo visoko i da prelazi čak 40% od ukupnog budžeta.

Dugovi gradova i opština i njihovih lokalnih javnih preduzeća, ustanova i institucija narasli su na oko 1,3 milijardi evra (što predstavlja približno 4% BDP-a Republike Srbije).

U najvećem problemu su javne finansije Beograda, Novog Sada, Kragujevaca i Niša i ovi se gradovi nalaze pred bankrotstvom.

Napominjemo da je iz Republičkog budžeta, pored redovnog iznosa nenamenskih transfera propisanih godišnjim Zakonom o budžetu, tokom 2016. godine izdvojio iz budžetske rezerve preko 2,5 milijarde dinara pod obrazloženjem potrebe da se izvrše obaveze usled smanjenog obima prihoda budžeta pojedinih jedinica lokalne samouprave. Najveći deo ove pomoći dat je Nišu (260 miliona dinara), Kragujevcu (220 miliona dinara), Novom Sadu (190 miliona dinara), Jagodini (130 miliona dinara), Zaječaru (115 miliona dinara), Bečeju (106 miliona dinara) i Vranju (100 miliona dinara). Ovakvoj praksi pribegavalo se i u 2015. godini.  Te godine izdvojio iz budžetske rezerve oko 1,1 milijardi dinara. Najveći deo ove pomoći dati su ponovo Kragujevcu (185 mln), Leskovcu (150 mln), Loznici (80 mln) i Vrnjačkoj Banji (70 mln). Podsećamo da su tokom «izborne» 2015. godine ukupni namenski transferi isplaćeni jedinicama lokalnih samouprava iznosili preko 6 milijardi dinara.

Pozitivnih efekata po javne finansije pomenutih gradova i opština nije bilo.

Ukoliko se ne uspostavi kredibilan i održiv budžetskih proces  lokalne finansije će nastaviti da generišu dugove i docnje koje urušavaju likvidnost privrede koji posluje sa lokalnim samoupravama i koje će, pre ili kasnije, postati fiskalni rizik i permanentna obaveza za Republički budžet. Sve analize ukazuju da budžetski transferi i zloupotrebe u trošenju javnih sredstava predstavljaju glavni mehanizam kontrole vlasti i prikriveni vid političke pljačke, bogaćenja i širenja uticaja tajkuna i političkih moćnika sa republičkog na lokalni nivo vlasti, s krajnjim ciljem finansijskog urušavanja i privatizacije resursa lokalnih samouprava, javnih preduzeća i ustanova.

Srpski pokret Dveri ukazuje da je instrukcijama i sugestijama MMF u donošenju zakonskih rešenja Vučićevoj vladi, pre svega u segmentu donošenja Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalnih samouprava u 2016. godini deo problema rešen sa republičkog aspekta budžeta, ali da je kompletan finansijski sistem jedinica lokalnih samouprava svesno doveden u problem. Cilj je tih zakonskih rešenja bio je da se jedinice lokalnih samouprava i lokalna javna preduzeća, institucije i ustanove dovedu u bezizlaznu situaciju – da se prezaduže, gomilanjem nenaplativih potraživanja i njihovim otpisom dovedu u velike gubitke iznad visine kapitala, te da se uz neizmirene obaveze prema dobavljačima i radnicima kao jedino rešenje od strane MMF i neoliberalne Vlade Brnabić-Dačić-Vujović za «spas»  preporuči prodaja i privatizacija istih -vodovoda, kanalizacionih sistema, grobalja, gradskog zemljišta, zgrada, rekreativnih centara i drugih resursa u vlasništvu lokalnih samouprava.

Otuda Srpski pokret Dveri zahteva hitnu izmenu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i kredibilan i održiv budžetski proces uz odgovornost i sankcionisanje svake zloupotrebe u trošenju javnih sredstava.

Ujedno upozorava Vladu Republike Srbije da se ne igra privatizacijom lokalnih javnih i javno-komunalnih preduzeća, institucija i ustanova, ni kroz vid javno-privatnog partnerstva, jer će se kao partneri javnim preduzećima na lokalu «slučajno» pojaviti kumovi bliski aktuelnoj vlasti ili moćne multinacionalne korporacije za koje predstavnici aktuelne vlasti lobiraju, a čiji je motiv samo profit i bogaćenje na teret obespravljenih. U takvim uslovima građani Srbije i generacije koje dolaze nemaju perspektivu za opstanak.

-

dr Predrag Mitrović,    

potpredsednik Srpskog pokreta Dveri

predsednik Saveta za ekonomiju privredu i finansije


Podeli vest:

Biografija : Predrag Mitrović

Predrag Mitrović je rođen 18. novembra 1971. godine u Leskovcu. Osnovnu školu, dva razreda zajedničkih osnova – Gimnazije i srednju ekonomsku školu završio je u svom rodnom gradu. Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu upisao je školske 1990/1991. godine i na istom diplomirao (smer Teorija i politika privrednog razvoja).

Magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Upravljanje razvojem, završio je prosečnom ocenom 9,90. Akademsko zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je odbranom magistarske teze pod nazivom „Migracije visokoobrazovane radne snage i endogeni rast“.

Radio je na poslovima profesora ekonomske grupe predmeta (osnovi ekonomije, monetarna ekonomija i bankarstvo i javne finansije) u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i obavljao poslove savetnika generalnog direktora za poslove razvoja u Eksport-import banci „Eksimbanci“ A. D. Beograd u Beogradu.

Sa uspehom je završio specijalističke studije u Frankfurtu na Majni – SME Finance, Frankfurt School of Finance & Management – Bankakademie HfB, kao i specijalističke kurseve Nacionalne banke Kanade. Povratkom u Srbiju, obavljao je odgovorne poslove u HVB banci (HypoVereinsbank) i UniCredit banci.

Ima zvanje zastupnika i posrednika u osiguranju Narodne banke Srbije, a rešenjem Ministra pravde Republike Srbije, imenovan je za stalnog sudskog veštaka Viših sudova Republike Srbije za ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast bankarstvo i osiguranje.

Aktivno je učestvovao u izradi i implementaciji velikog broja strategija razvoja, programa i projekata, u zemlji i inostranstvu. Redovni je učesnik velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i autor naučnih radova iz oblasti privrednog razvoja, ekonomske politike, nacionalne ekonomije, javnih finansija i monetarne ekonomije i bankarstva.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj politike regionalnog razvoja na društveno-ekonomska kretanja u Republici Srbiji“ odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Veliki je kritičar neliberalnog ekonomskog modela i ideologije. Centralna figura ekonomske delatnosti, po njemu je, čovek i njegovo blagostanje, a ne profit.

Od MENSA-e Srbija i Crna Gora pohvaljen je za prepoznavanje potencijala i očuvanje ljudskog kapitala Republike Srbije.

Učestvovao je, sa zapaženim uspehom, kao član srpske delegacije na Svetskom kongresu porodica i Međunarodnom naučnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ u Moskvi.

Govori francuski, italijanski, engleski i bugarski jezik.

Rezervni je oficir Vojske Srbije i učesnik otadžbinskih ratova 1991. i 1999. godine.

Organizator je i aktivni učesnik u akcijama pomoći srpskom narodu na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji i obnovi srpskih svetinja, crkava i manastira u Srbiji, a posebno manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Oženjen je i ima troje dece, unuku i unuka.


Angažovanje u Dverima

U Dverima je od 2009. godine. Bio je član Rukovodstva i Uprave Rukovodstva, koordinator za Jablanički, Pčinjski, Toplički i Niški okrug, član Prelaznog veća. Sada obavlja funkciju Potpredsednika Srpskog pokreta Dveri, člana Predsedništva i predsednika Saveta za ekonomiju, privredu i finansije.