Autorski tekstovi

dr Predrag Mitrović:  U kakvoj su vezi „registracija bujanovačke dijaspore“  i lokalni izbori u Preševu i Beogradu?

dr Predrag Mitrović: U kakvoj su vezi „registracija bujanovačke dijaspore“ i lokalni izbori u Preševu i Beogradu?

„Registracija bujanovačke dijaspore“ predstavlja prvi deo operacionalizacije strategije lokalnih albanskih političara u cilju stvaranja preduslova, ne samo za osvajanje apsolutne vlasti na izborima u opštinama sa registrovanim albanskim stanovništvom, već i za raspisivanje referenduma o samostalnosti Preševa, Bujanovca i Medveđe i konačnom prisajedinjenju ove tri opštine juga centralne Srbije takozvanoj Republici Kosovo.

Ovakav poduhvat, lobiranjem i novcem albanske dijaspore (mafije) trebalo bi da bude podržan od „međunarodne zajednice“. Ukoliko realizacija plana ne ide planiranom dinamikom, odluka na referendumu će biti rezervna platforma za pregovore Albanaca oko razmene teritorija pomenute tri opštine za Sever Kosova.

Šta čini srpska vlast da bi sprečila takav scenario? Zbog čega Gospođo Brnabić i Gojković u hitnom postupku ne donesete sistemsko rešenje za problem nepostojećih birača u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, revidirate biračke spiskove i propišete zakonske mogućnosti ko i pod kojim uslovima stiče i ima pravo glasa na lokalnim i drugim izborima u Republici Srbiji?

U projektu stvaranja takozvanog „Istočnog Kosova“, sprovode se dve operativne aktivnosti: Prva se odnosi na Preševo i Bujanovac, gde Albanci imaju demografsku snagu i politički legimitet, tj. u biračkim spiskovima imaju upisano više birača sa pravom glasa nego što imaju Srbi i sa druge strane, uključeni su u proces političkog odlučivanja, jer su na vlasti u obe opštine.

Druga operativna aktivnost vezana je za Medveđu, gde nemaju gore pomenute „resurse“, ali ubrzano preko odabranih korumpiranih krugova u srpskoj zajednici i pojedincima bliskim vlasti i Privrednoj komori Srbije, sprovode potprojekat pod nazivom „Ekonomska okupacija juga Srbije“. Taj poduhvat podrazumeva kupovinu vitalnih resursa opštine Medveđa: društvenog agroindustrijskog preduzeća „AIK Leskovac“ u Medveđi čije zemljište u imovini preduzeća čini čak 11% teritorije opštine Medveđa, kupovinu rudnika Lece, kupovinu dela akcija Rehabilitacionog centra u Sijarinskoj banji, ali i kuća i imovine Srba širom opštine Medveđa, Lebane, Leskovac i Kuršumlija. Obe operativne aktivnosti su u primeni i ubrzano se sprovode, paralelno sa „prodajom“ prebivališta Albancima sa Kosova u Medveđi, za koje vlast u Republici Srbiji ne nalazi rešenje zbog umešanosti visokih policijskih službenika, činovnika i političara bliskih vrhu vlasti u ovoj aferi.

Nažalost, lokalni izbori u Preševu koji su raspisani za 24. decembar 2017. godine ne privlače gotovo ni malo pažnje beogradskih medija, ni srpske javnosti severnije od Niša, ali bude jako veliko interesovanje građana juga Srbije.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi govoreći o aplikaciji za registraciju dijaspore na zvaničnom sajtu Opštine Bujanovac izjavio da je „albanska dijaspora jedan od njihovih netaknutih resursa. Naša politika je da privolimo naše ljude koji žive u inostranstvu, ljude koji imaju kapital i poslovne veze, da se preorijentišu na investiranje u opštini Bujanovac.“

Ovaj deo izjave podržavamo u potpunosti. Opština Bujanovac je integralni deo Republike Srbije i zaslužuje pažnju ne samo albanske države i dijaspore, već pre svega države Srbije i njenih razvojnih institucija.

Ono što je kroz „iglene uši“ Kamberi u javnost provukao i time pokušao da istu utemelji za činjenicu pred „međunarodnom zajednicom“ sadržano je u delu njegove izjave: „Po podacima koji se zasnivaju na procenama međunarodnih eksperata, od 15.000 do 20.000 ljudi čini bujanovačku dijasporu.“

Međutim, javnosti je nejasno i vrlo diskutabilno, kakve veze sa ekonomskim razvojem Bujanovca ima pitanje u prijavi za registraciju na zvaničnom sajtu Opštine Bujanovac, a koje glasi Da li ste Vi/Vaša deca upisani u birački spisak?“

Ovaj podatak u prijavi za registraciju upravo potvrđuje krajnje namere albanskih političara, a to je stvaranje „legitimnih“ preduslova u cilju stvaranja preduslova, ne samo za osvajanje apsolutne vlasti na izborima u opštinama sa registrovanim albanskim stanovništvom, već i za raspisivanje referenduma o samostalnosti Preševa, Bujanovca i Medveđe i konačnom prisajedinjenju ove tri opštine juga centralne Srbije takozvanoj Republici Kosovo.

U Preševu, gde su upravo raspisani lokalni izbori, srpska populacija je svedena na minimum i obespravljena upravo nebrigom i nečinjenjem srpskih vlasti u nameri da uredi jedinstveni birački spisak. Vlast u opštini Preševo je apsolutno u rukama Albanaca, a taj isprobani metod – upisom u birački spisak Albanaca koji nemaju pravo glasa, ali kako Kamberi kaže predstavljaju „bujanovačku dijasporu“ treba ovaj put primeniti i na Bujanovac, jer upravo za osvajanje apsolutne vlasti nedostaje tih nepostojećih 15.000 do 20.000 glasova albanaca.

Što se tiče opštine Medveđa uz podršku korumpiranih policijskih službenika, nepostojećoj „medveđanskoj albanskoj dijaspori“ prodato je 7.000 prebivališta tj. lažno je na postojeće ili nepostojeće adrese u opštini Medveđa prijavljeno prebivalište tolikog broja lica albanske nacionalnosti. Na taj način su stvoreni preduslovi da ta ista lica albanske nacionalnosti dobiju ličnu kartu, pasoš, budu uvedeni u vojnu evidenciju, ali i budu upisani u birački spisak opštine Medveđa i dobiju pravo glasa na izborima.

Građani Srbije, zaključujemo da Albanci realizuju svoje ciljeve na jugu Srbije, uz pomoć i podršku svoje dijaspore, albanske države, vlasti u Prištini i albanske mafije. Međutim logističku podršku u ostvarivanju pomenutih albanskih ciljeva daju im i srpska mafija, korumpirani srpski političari, policajci i tužioci, a po najviše neodgovorne vlasti u Beogradu, koje, pitanje je, uopšte interesuje jug Srbije i svo rudno blago, banje, šume i plodno zemljište na koje su Albanci i njihovi mentori iz „međunarodne zajednice“ bacili oko. Dokazi govore da pomenute „Srbe“ interesuje pre svega lični interes i procenti od prodaje nabrojanih resursa Albancima.

Rešenje ovog teškog problema sa kojima se suočavaju građani juga Srbije slažemo se tu i sa Kamberijem, jeste u integralnom ekonomskom razvoju i zaustavljanju daljih migracija stanovništva, ali uz jedan prioritetni preduslov, a to je da nadležno ministarstvo i institucije Republike Srbije reše problem nepostojećih birača u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, revidiraju biračke spiskove i propišu uslove ko i pod kojim uslovima stiče i ima pravo glasa na lokalnim i drugim izborima u Republici Srbiji.

Srpski pokret Dveri viđenja je da pomenuti prioriteti možda u ovom momentu neće biti prihvaćeni čak ni od aktuelne vlasti u Srbiji, pre svega zbog njihovog istovetnog modela upisa novih SNS birača u birački spisak u Beogradu, a s ciljem opstajanja na vlasti u prestonici.

Upravo na ovaj način, sigurni smo, jasno stavljaju do znanja građanima Srbije da su zarad opstanka na vlasti u Beogradu, očuvanju paralelne kriminalne države i njene strukture na čijem su čelu ljudi u najbližem Vučićevom okruženju, spremni da svesno žrtvuju opštine juga centralne Srbije, teritoriju i resurse i time otvore plamen koji će morati da gase i plate svojim glavama upravo, već dovoljno obespravljeni i siromašni građani juga Srbije.

.

dr Predrag Mitrović, potpredsednik Srpskog pokreta Dveri

Podeli vest:

Biografija : Predrag Mitrović

Predrag Mitrović je rođen 18. novembra 1971. godine u Leskovcu. Osnovnu školu, dva razreda zajedničkih osnova – Gimnazije i srednju ekonomsku školu završio je u svom rodnom gradu. Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu upisao je školske 1990/1991. godine i na istom diplomirao (smer Teorija i politika privrednog razvoja).

Magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Upravljanje razvojem, završio je prosečnom ocenom 9,90. Akademsko zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je odbranom magistarske teze pod nazivom „Migracije visokoobrazovane radne snage i endogeni rast“.

Radio je na poslovima profesora ekonomske grupe predmeta (osnovi ekonomije, monetarna ekonomija i bankarstvo i javne finansije) u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i obavljao poslove savetnika generalnog direktora za poslove razvoja u Eksport-import banci „Eksimbanci“ A. D. Beograd u Beogradu.

Sa uspehom je završio specijalističke studije u Frankfurtu na Majni – SME Finance, Frankfurt School of Finance & Management – Bankakademie HfB, kao i specijalističke kurseve Nacionalne banke Kanade. Povratkom u Srbiju, obavljao je odgovorne poslove u HVB banci (HypoVereinsbank) i UniCredit banci.

Ima zvanje zastupnika i posrednika u osiguranju Narodne banke Srbije, a rešenjem Ministra pravde Republike Srbije, imenovan je za stalnog sudskog veštaka Viših sudova Republike Srbije za ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast bankarstvo i osiguranje.

Aktivno je učestvovao u izradi i implementaciji velikog broja strategija razvoja, programa i projekata, u zemlji i inostranstvu. Redovni je učesnik velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i autor naučnih radova iz oblasti privrednog razvoja, ekonomske politike, nacionalne ekonomije, javnih finansija i monetarne ekonomije i bankarstva.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj politike regionalnog razvoja na društveno-ekonomska kretanja u Republici Srbiji“ odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Veliki je kritičar neliberalnog ekonomskog modela i ideologije. Centralna figura ekonomske delatnosti, po njemu je, čovek i njegovo blagostanje, a ne profit.

Od MENSA-e Srbija i Crna Gora pohvaljen je za prepoznavanje potencijala i očuvanje ljudskog kapitala Republike Srbije.

Učestvovao je, sa zapaženim uspehom, kao član srpske delegacije na Svetskom kongresu porodica i Međunarodnom naučnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ u Moskvi.

Govori francuski, italijanski, engleski i bugarski jezik.

Rezervni je oficir Vojske Srbije i učesnik otadžbinskih ratova 1991. i 1999. godine.

Organizator je i aktivni učesnik u akcijama pomoći srpskom narodu na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji i obnovi srpskih svetinja, crkava i manastira u Srbiji, a posebno manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Oženjen je i ima troje dece, unuku i unuka.


Angažovanje u Dverima

U Dverima je od 2009. godine. Bio je član Rukovodstva i Uprave Rukovodstva, koordinator za Jablanički, Pčinjski, Toplički i Niški okrug, član Prelaznog veća. Sada obavlja funkciju Potpredsednika Srpskog pokreta Dveri, člana Predsedništva i predsednika Saveta za ekonomiju, privredu i finansije.