Autorski tekstovi

dr Predrag Mitrović:  VLADA SRBIJE NEMA STRATEGIJU RAZVOJA

dr Predrag Mitrović: VLADA SRBIJE NEMA STRATEGIJU RAZVOJA


Gospođa Brnabić ne može da vodi ekonomsku politiku Republike Srbije na osnovu zahteva i preporuka interesnih grupa ili nadnacionalnih institucija. Država ima prevashodno važnu ulogu u stvaranju preduslova za privredni razvoj, definisanjem strategija i ključnih ciljeva razvoja, kao i izgradnjom mehanizama za sprovođenje različitih javnih politika u cilju održivog socio-ekonomskog razvoja.


 Razvoj Republike Srbije je kumulativan društveni proces. Njegovo odvijanje u prošlosti osnova je za budućnost, a nametnute nam privredno sistemske promene i sve pogrešne ekonomske mere nose sa sobom nesagledive posledice po građane, privredu i državu. Najgore je to što od 2000. godine Srbija ide pogrešnim putem, te su sve reforme i ekonomske mere, ma koliko pozitivno ocenjene od MMF ili Svetske banke, suštinski u praksi bile nelogične i neprimenjive, a za posledicu su imale ono što vlasti ne žele da priznaju: enormno povećanje javnog duga Republike Srbije, devastaciju srpske privrede, zabrinjavajuću nezaposlenost, kao i vrlo nepovoljne tendencije u demografskim kretanjima koje se ogledaju u smanjenju ukupnog broja stanovnika, padu nataliteta, prirodnoj depopulaciji, migracionim procesima i demografskom starenju stanovništva koje determiniše prilično ograničavajući populacioni okvir formiranja radnog kontingenta i aktivnog stanovništva i ujedno sve veći pritisak na najveći fiskalni teret države – penzioni fond.


Pored odlaska mladih i obrazovanih ljudi iz zemlje, intenzivne unutrašnje migracije stanovništva dovele su do krupnih promena u razmeštaju stanovništva Republike Srbije, kroz izrazitu koncentraciju stanovništva, na jednoj i sistematsko pražnjenje i depopulaciju širokih prostora Republike Srbije, na drugoj strani. Time su, veliki i strateški važni prostori, uz stvaranje velikog bezbedonosnog rizika, ostali populaciono nepokriveni, njihovi resursi neiskorišćeni, dok istovremeno, u razvijenijim centrima dolazi do prekomerne koncentracije stanovništva i privrede, što proizvodi negativne posledice u ekonomskoj, socijalnoj, prostornoj i ekološkoj sferi.


Najnovija istraživanja Srpskog pokreta Dveri pokazuju da na 20% ukupne teritorije Republike Srbije, obuhvaćene poslednjim zvaničnim popisom stanovništva, živi više od 60% stanovnika Srbije. Na 80% ostatka teritorije Srbije živi preostalih blizu 40% stanovnika. Sa druge strane, u ukupnom bruto društvenom proizvodu Srbije stanovništvo koje živi na 20% teritorije Srbije učestvuje sa 80%, dok ostatak stanovništva koje živi na 80% teritorije Srbije, učestvuje u bruto društvenom proizvodu Republike Srbije sa 20%!


 Regionalne razlike, posmatrane na nivou okruga, merene indeksom razvojne ugroženosti iznose 1:7, što pokazuje da je Beograd, primera radi, gotovo 7 puta razvijeniji u svim segmentima analize od Jablaničkog okruga.


Nezaposlenost je jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema u Republici Srbiji. Ekstremnu stopu nezaposlenosti pre svih, beleže opštine Žitorađa 72,7%, Lebane 67,5%, Bojnik 66%, Preševo 64,7%, Merošina 64%.


 Na jugu Srbije, ubrzani pad zaposlenosti, nasleđeni infrastrukturni problemi i nerazvijenost privrede, najviše su pogodili opštinu Bojnik, koja je u odnosu na 2002. godinu, izgubila 89% radnika u privredi (nefinansijski sektor), a slede Lebane (-83%), Bela Palanka i Vladičin Han (-77%) i Surdulica (-73%).  U ovim i ovakvim slučajevima, postojeći model razvoja privlačenjem stranih investitora NE MOŽE DATI REZULTATE. Ko će, tržišnim mehanizmima vođen, investirati u pomenute opštine? Da nije možda rešenje Vladinom logikom tržišta i do sad sprovođenim merama da se ljudi iz tih mesta isele – odu za Beograd, veće gradove u Srbiji ili van zemlje, ili jednostavno pomru?


Srpski pokret Dveri smatra da su izražene neravnomernosti u razvoju toliko duboke da je nerealno očekivati da će, uz vladajući ekonomski model, zasnovan na liberalnoj ekonomskoj filosofiji i deregulaciji, nestati u dogledno vreme. Izraženi problemi ekonomskog razvoja upućuju na činjenicu da samo država, sa svojim resursima, institucijama i zakonskom regulativom, može na adekvatan način da inicira, usmeri i realizuje rešavanje istih. Iz navedenog se zaključuje da se mora unaprediti strateško planiranje na svim nivoima i determinisati jedinstveni strateški okvir razvoja naše zemlje. Kod takvog pristupa država mora da identifikuje strateške razvojne pravce, usmerava i pomaže grane i preduzeća koja imaju perspektivu. Reč je o aktivnoj državi koja ume strateški da misli. Ta politika ne ide protiv tržišta. Naprotiv, ona maksimalno podstiče tržište i konkurentnost, ali u okviru jasne razvojne politike i zaštite nacionalnih interesa.


Država Srbija mora prestati da pronalazi strane „investitore“ i da im plaća da „investiraju“ u srpsku privredu. Ta novčana sredstva moraju biti preusmerena ka podsticanju domaćih preduzeća i preduzetnika, u cilju povećanja zaposlenosti. Država na sve načine i iz svih raspoloživih izvora – povoljnim kreditima, poreskim olakšicama, izvoznim podsticajima, strateškom razvojnom politikom, mora da pomogne oporavak domaće prerađivačke industrije i poljoprivrede. Potrebne su neprekidne kampanje i pritisci kroz medije da se kupuju domaći proizvodi.


Prioritetno je važno urediti tržište rada u Republici Srbiji, a sistem obrazovanja uskladiti sa njegovim potrebama. Važno je poboljšati fleksibilnost, ali i otkloniti probleme dualnosti tržišta rada i diskriminacijske prakse na tržištu rada.


Realna nova radna mesta mogu se stvoriti kroz novi proces industirijalizacije Republike Srbije i direktno državno podsticanje razvoja domaće konkurentne i preduzetničke privrede. To zahteva uvođenje sistema carinske zaštite i druge oblike zaštite domaćeg tržišta.


Direktnim državnim intervencijama u nerazvijena i devastirana područja Republike Srbije, jačanjem institucija i izborom kvalitetnih kadrova na lokalnom nivou pokrenuti društveno-ekonomski razvoj u njima. Posebno je važno usaglasiti i koordinisati podsticajne mehanizme sa programskim merama i prioritetima na nivou države (sektorski, investicioni).


Pored hitne izgradnje svih segmenata infrastrukture na nacionalnom nivou, započeti i sa programom obnove gradova i manjih mesta u unutrašnjosti Republike Srbije, a posebno u pograničnim mestima. Umesto gradnje stanova u velikim centrima Republike Srbije, koje više nema ko da kupi, popravljati ono čime stanovništvo u unutrašnjosti raspolaže, a što propada. Time ćemo uposliti domaću operativu i sektor građevinarstva i industrije građevinskog materijala. Država treba da otkupi napuštene kuće i imanja u napuštenim i devastiranim krajevima Republike Srbije i time pokuša da makar delimično reši rastuće stambene probleme stanovništva u gradovima. Po svaku cenu treba zaustaviti dalje procese depopulacije, pogotovo iz devastiranih i pograničnih krajeva Republike Srbije. Državno zemljište ne sme biti prodavano strancima.


Poreski sistem bazirati na oslobađanju plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana domaća preduzeća u inicijalnim godinama rada. Takođe, smatramo korisnim da se uvedu progresivne poreske stope za inovativna i izvozno orijentisana privredna društva koja privrednu delatnost obavljaju u devastiranim područjima Republike Srbije. Sprečiti sve manipulativne tehnike izbegavanja plaćanja poreza na svim nivoima i isisavanja kapitala iz Republike Srbije.


Gospođa Brnabić ne može da vodi ekonomsku politiku Republike Srbije na osnovu zahteva i preporuka interesnih grupa ili nadnacionalnih institucija. Država ima prevashodno važnu ulogu u stvaranju preduslova za privredni razvoj, definisanjem strategija i ključnih ciljeva razvoja, kao i izgradnjom mehanizama za sprovođenje različitih javnih politika u cilju održivog socio-ekonomskog razvoja.


Znamo da su svi ovde izneti stavovi i predložene mere protiv postulata i ideologije liberalne doktrine i svetskih moćnika. Pred Vladom je izbor - da rešava probleme koji očigledno postoje i na koje smo ukazali ili da po nalogu MMF i Svetske banke lobira u rešavanju problema koji oni smatraju da su njihovi problemi, a u cilju postizanja potpune dominacije, okupacije svih resursa i uništenja srpske države, privrede i  konačno i naroda.


 


dr Predrag Mitrović, potpredsednik Srpskog pokreta Dveri


Podeli vest:

Biografija : Predrag Mitrović

Predrag Mitrović je rođen 18. novembra 1971. godine u Leskovcu. Osnovnu školu, dva razreda zajedničkih osnova – Gimnazije i srednju ekonomsku školu završio je u svom rodnom gradu. Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu upisao je školske 1990/1991. godine i na istom diplomirao (smer Teorija i politika privrednog razvoja).

Magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, smer Upravljanje razvojem, završio je prosečnom ocenom 9,90. Akademsko zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je odbranom magistarske teze pod nazivom „Migracije visokoobrazovane radne snage i endogeni rast“.

Radio je na poslovima profesora ekonomske grupe predmeta (osnovi ekonomije, monetarna ekonomija i bankarstvo i javne finansije) u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu i obavljao poslove savetnika generalnog direktora za poslove razvoja u Eksport-import banci „Eksimbanci“ A. D. Beograd u Beogradu.

Sa uspehom je završio specijalističke studije u Frankfurtu na Majni – SME Finance, Frankfurt School of Finance & Management – Bankakademie HfB, kao i specijalističke kurseve Nacionalne banke Kanade. Povratkom u Srbiju, obavljao je odgovorne poslove u HVB banci (HypoVereinsbank) i UniCredit banci.

Ima zvanje zastupnika i posrednika u osiguranju Narodne banke Srbije, a rešenjem Ministra pravde Republike Srbije, imenovan je za stalnog sudskog veštaka Viših sudova Republike Srbije za ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast bankarstvo i osiguranje.

Aktivno je učestvovao u izradi i implementaciji velikog broja strategija razvoja, programa i projekata, u zemlji i inostranstvu. Redovni je učesnik velikog broja nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i autor naučnih radova iz oblasti privrednog razvoja, ekonomske politike, nacionalne ekonomije, javnih finansija i monetarne ekonomije i bankarstva.

Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj politike regionalnog razvoja na društveno-ekonomska kretanja u Republici Srbiji“ odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Veliki je kritičar neliberalnog ekonomskog modela i ideologije. Centralna figura ekonomske delatnosti, po njemu je, čovek i njegovo blagostanje, a ne profit.

Od MENSA-e Srbija i Crna Gora pohvaljen je za prepoznavanje potencijala i očuvanje ljudskog kapitala Republike Srbije.

Učestvovao je, sa zapaženim uspehom, kao član srpske delegacije na Svetskom kongresu porodica i Međunarodnom naučnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ u Moskvi.

Govori francuski, italijanski, engleski i bugarski jezik.

Rezervni je oficir Vojske Srbije i učesnik otadžbinskih ratova 1991. i 1999. godine.

Organizator je i aktivni učesnik u akcijama pomoći srpskom narodu na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji i obnovi srpskih svetinja, crkava i manastira u Srbiji, a posebno manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Oženjen je i ima troje dece, unuku i unuka.


Angažovanje u Dverima

U Dverima je od 2009. godine. Bio je član Rukovodstva i Uprave Rukovodstva, koordinator za Jablanički, Pčinjski, Toplički i Niški okrug, član Prelaznog veća. Sada obavlja funkciju Potpredsednika Srpskog pokreta Dveri, člana Predsedništva i predsednika Saveta za ekonomiju, privredu i finansije.