Autorski tekstovi

Duhovne osnove kosmetskog problema: Kosmetsko pitanje i vidovdanski odgovor

Duhovne osnove kosmetskog problema: Kosmetsko pitanje i vidovdanski odgovor

Nema složenijeg i težeg gorućeg nacionalnog, državnog i crkvenog pitanja u celokupnoj povesti srpskog naroda i njegovog trajanja na Balkanu od kosmetskog problema. Kosovo i Metohija i naša državna drama na ovom delu teritorije paradigma je najtežeg ispita za sve srpske političke generacije i svakog srpskog političara, nezavisno od političkih stavova, opredeljenja i ideologija.

Svakome ko nije shvatio da je Kosmet sinonim za Vidovdan i obratno, da nemo jednog bez drugog, jer je Carstvo nebesko „uvjek i dovjeka“,  gubio se trag za Goleš planinom i brzo je propadao. Kosmet zato predstavlja najviši ispit, svojevrsnu nadideologiju i osnovni državni program celokupnog Srpstva. Nema tog ekonomskog, socijalnog ili kulturološkog pitanja važnijeg od Kosmeta. Kosmet je pretpostavka svega i ishodište svega. Kosmet će zato biti poslednja i najveća srpska pobeda! Ali samo ako budemo razumeli i baštinili vidovdanski izbor i odgovor čestitoga kneza Lazara. Od toga Dveri nikada neće odustati. Ukoliko to neko ne može da shvati, neka se zapita da li uopšte može nositi srpsko ime i biti Srbin. Bez Kosmeta nema Srbije i Kosmet ne može postojati bez Srbije i van Srbije. To je poruka i sadržina vidovdanskog odgovora prilagođenog aktuelnom političkom trenutku u kome se priprema zadnji čin tragične veleizdaja Kosmeta. Do toga ne sme doći!


 

Kosmet kao moralno pitanje srpske politike

Samo neozbiljan i sebičan čovek može pomisliti da se najteži i najveći problem srpske države i naroda može i mora rešiti za vreme trajanja njegovog života i mandata. Jedino se politički egoista i avanturista može nositi takvom dijaboličnom mišlju da je to apsolutno i jedino moguće rešenje, po principu sad i odmah. Kao da Otadžbina nije postojala pre njega i kao da ga neće nadživeti, kao da Otadžbina traje koliko i jedan ljudski vek, kao da se radi o nekakvom privatnom, imovinskom ili poslovnom pitanju, kao da je država privredno društvo u privatnom vlasništvu, a građani zaposleni na određeno vreme pa im je ugovor o radu pred istekom?! Kakav strašni sud se nadvio nad srpskim narodom i našom državom kada oni koji nas predstavljaju i brinu o našoj državi tako razmišljaju i rade!?  Da li je moguće da je rođen taj majčin sin i da postoji takva politika koja je kadra da problem star više stoleća i decenija „reši“ do kraja ove ili naredne godine, i to nekakvim kompromisom? Da li se može deliti i poklanjati ono što predstavlja temelj duhovnog, narodnog i državnog identiteta? Naravno da ne može! Naravno da ne sme, jer na takav potez niko nema moralno pravo.


Zašto je moralna sprema pretpostavka rešavanja kosmetskog pitanja i zašto politička veština i razboritost bez morala ne znače ništa?


Kosmetsko pitanje, kao i brojna druga srpska državna i politička pitanja, rešavano je na različite načine u različitim istorijskim periodima. Međutim, sve najveće državne i vojne pobede srpski narod je velikom žrtvom ostvario i osvajao na zelenom, bojnom polju, da bi ih nakon toga, radom neveštih, nedoraslih i nesposobnih političara srozavao i umanjivao na velikim svetskim i evropskim konferencijama, u velelepnim evropskim istorijskim zdanjima, za diplomatskim stolom presvučenim zelenom čojom, ne drukčijom od one kockarske. I to je žalosna istina. Sa jedne strane smo imali velike vojničke, moralne pobede na zelenom polju, a sa druge strane, velike poraze za konferencijskim stolom sa zelenom čojom, kao da se radilo o kockanju sa sopstvenom istorijom, zbiljom i budućnošću.


Tako je i danas. Nakon odbrane Otadžbine 1999. godine i izmeštanja neporažene Vojske Jugoslavije, koja se sa naoružanjem, ljudstvom i tehnikom izmestila sa područja Kosmeta na područje centralne Srbije radi postizanja primirja u veoma teškim međunarodnim političkim okolnostima, te nakon perioda u kojem je država i faktički bila prisutna na Kosmetu, na nelegalan način nam je instaliran tzv. briselski dijalog uz posredovanje EU, sa zacrtanim  finalnim činom – zaključenjem sveobuhvatnog i pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa ilegalnim organima u Prištini. Ovaj sporazum će imati karakter mirovnog ugovora i predstavljati osnov za legalizaciju nasilne secesije, sledom čega  će ilegalni organi u Prištini konačno zaokružiti državnost, kako faktički, tako i formalnopravno. Takav čin bi predstavljao nezapamćenu veleizdaju. Kosmetsko pitanje je na taj način, kao i mnoga druga državna pitanja, prevalilo svoj put od velikih vojničkih pobeda i poduhvata do diplomatskih konferencija sa prevarnim i štetnim rešenjima, u čijem koncipiranju i implementaciji nažalost učestvuju i naši vlastodršci. Ovde se jasno ocrtava sva genijalnost starih Rimljana koji su poštovali devizu da mir treba stvoriti pobedom, a ne ugovorom.


Niko stoga ne može imati moralno pravo da na temeljima velikih srpskih nematerijalnih i materijalnih  žrtava poklanja Kosmet, njegov deo, pa čak i jedno selo, ili da nudi na razmenu bilo koji pedalj srpske državne teritorije. Bilo kakva dezintegracija Srbije ne može biti dopuštena. Zato je Kosmet najvažnije moralno pitanje srpske politike i tako mora ostati.


 

Vidovdan kao praznik i nadideologija srpstva

Kosmet predstavlja sinonim za Vidovdan i Vidovdan je sinonim za Kosmet. Nema jednog bez drugog, jer je čestiti knez upravo na Kosmetu kao srpskoj zemlji napravio vidovdanski izbor, bez obzira na teške političke i istorijske prilike tog vremena. „Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvjek i dovjeka.“ Kosmet zato predstavlja najviši ispit, svojevrsnu nadideologiju i osnovni državni program celokupnog Srpstva, a isto važi i za Vidovdan. Sada možemo objasniti u čemu se ogleda određenje Vidovdana kao Praznika i nadideologije Srpstva.


Vidovdan kao Praznik je težišna tačka i izvor zavetnog i državnog života srpskog naroda. Iz ovog Praznika – izvora stalno izvire nepresušno istorijsko iskustvo koje Srbe kao narod i srpsku državu poučava, opominje ili kažnjava, uz stalno ukazivanje da sve ključne odluke donosimo shodno vidovdanskom izboru i odgovoru čestitoga kneza. Malo je naroda i država koji se mogu pohvaliti Praznikom koji istovremeno predstavlja unutrašnju formulu narodnog i državnog života, ključ svih istorijskih poraza i pobeda i smisao svih istorijskih dešavanja. Kroz Vidovdan možemo tumačiti i čitati sve istorijske događaje i ličnosti. Još je manje naroda i država u svetskoj istoriji koji se mogu podičiti zavetnom i živom potvrdom sopstvenog bitisanja, oličenom u živom i nemitološkom putokazu budućnosti poput Vidovdana. Mnogi narodi nemaju takav putokaz, pa su im neophodni istorijski falsifikati o sopstvenoj važnosti, postojanju, „slavnoj“ prošlosti i tsl. Da, zaista je reč o putokazu budućnosti, jer je vidovdanska poruka u svom finalu namenjena svim srpskim pokolenjima i svojom suštinom teži ka vertikalnom poimanju narodne i državne sudbine – da je bez „carstva nebeskog“  i žrtve nemoguće ustanoviti poredak domaćina na nebu, u državi i u domu. Jednom rečju, današnje generacije ne mogu izmisliti ništa novo i epohalno, primera radi, savršenije državne saveze ili savršenije oblike vladavine ili sisteme vlasti, bez razumevanja Vidovdana. Zašto lutati, ako imamo takav putokaz i ukoliko su nam poznati vidovdanski odgovori dati kroz istoriju? Kako nam može biti draže lutanje i istraživanje strane baštine, kada nam vlastita baština pruža sve odgovore i prestavlja nepresušni izvor rešenja za sve državne probleme.


 Za razliku od današnjih generacija i modernih političkih gledišta, srpski narod i oni koji su ga u prošlosti vodili  uvek su bili zagledani ka nebesima, posmatrajući tu beskrajnu tavanicu na kojoj je presto Cara Slave. Tako se novozavetna poruka kod Srba preobrazila u kosovskozavetnu, a njeno središte je upravo Vidovdan. I zaista, nema velikog događaja u našoj istoriji, a da se vidovdanska poruka ne pojavi, prizove ili predstavi.  


Vidovdan za Srbe nije mit, kao što mnogi pogrešno misle i u javnosti govore, čime samo dezinformišu neupućene. Vidovdan je zavet, uvek iznova aktuelan i kao takav predstavlja živu, organsku vezu između srpskog narodnog i državnog iskustva sa suštinskim učenjima pravoslavne vere. To je najoriginalniji i najkvalitetniji odgovor na pitanje kako ustrojiti dinamiku naroda i države sa Bogomladencem.


Vidovdan je prva polica sa knjigama koje srpskom narodu i državi bukvalno znače sve, ali samo kada ove bitne knjige  čitamo i stečena znanja primenjujemo, ne i kada ih zaboravljamo ili ne daj Bože uništavamo. Ova polica je deo vaseljenske pravoslavne biblioteke Života koji je Vaskrsenjem pobedio smrt. Vidovdan je stoga za srpski narod Praznik svojevrsnog vaskrsnuća na evropskom prostoru,  jer su vidovdanska poruka, izbor i odgovor čestitoga kneza nadživeli srpsku zemaljsku srednjevekovnu državu, a kasnije poslužili i za utemeljenje moderne srpske države. Vidovdan je zato ram i konačan okvir sudbine i određenja srpskog naroda i države u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, dakle u večnosti. Tako nas je često ovaj divni i jedinstveni Praznik, kao pomagač i korektiv, spašavao i održavao u životu kada je narodni ili državni kraj bio blizu, a to se u našem istorijskom trajanju dešavalo, dešava i dešavaće se na gotovo svakih pedeset godina. Zato se Vidovdan svojom prelepom i fantastičnom istinom i etikom srpskom narodu i državi projavljivao i projavljuje kao najviše koplje, granica i obala, a na nama je da dobacimo, pomerimo ili doplivamo, uvek nezavisno od opasnosti ili nevolje koja nam preti. Vidovdan, dakle, podrazumeva i narodnu i državnu hrabrost u mudrosti i mudrost u hrabrosti.


I konačno, Vidovdan je Praznik koji je podelio i dodelio uloge, dao im konačan smisao i sudbinski opredelio temperament i karakter idealnog srpskog čoveka koji je kadar da odgovori na svaki prirodni ili istorijski  događaj. Zato je Vidovdan uklanjao i stvarao carstva, krojio granice i sudbine  i gotovo uvek suvereno vodio srpski narod i državu kroz fantastična, zlatna, mirna, nemirna i krvava stoleća bitisanja na Balkanu, gde se i prostire srpski državni prostor koji prevazilazi državne granice današnje Republike Srbije. Vidovdan je kroz više stolećno trajanje i bitisanje postao nepisana nadideologija Srpstva, a na nama je da je primenimo. Da li ćemo biti dostojni i dosledni?

 


Jedno podsećanje: vidovdanski odgovor države 2008. godine

Nakon sprovedenih izbora u maju 2008. godine, kada se nije ostvarila  šansa da Vladu obrazuju političke stranke koje su baštinile borbu za nacionalne interese i za Kosmet kao sastavni deo Srbije, tadašnja Koštuničina vlada je uspela da smogne snage i pokaže kako je ipak moguće državotvorno postupati. Te godine je na Vidovdan u Kosovskoj Mitrovici, nakon službe Božije na Gazimestanu, svečano održana Osnivačka sednica Skupštine zajednice opština AP KIM. Atmosfera je bila svečana i sve je bilo u funkciji ovog značajnog političkog, ali i državotvornog poteza i događaja. To je bio istorijski događaj zbog teškog trenutka u kojem je održana ova skupština, a na osnovu broja prisutnih učesnika ovog nacionalnog sabranja i po autoritetu koji je na taj način predstavljen, radilo se o istinskom spoju narodnog i duhovnog impulsa u cilju samoodržanja srpske države na čitavoj teritoriji Kosmeta, sa osećanjem da je državotvornost ishodište i potvrda da će narod i njegovo nasleđe biti i duhovno i fizički sačuvani u južnoj pokrajini.


Na Osnivačkoj sednici  u prepunom amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka  Univerziteta u Prištini koji se još uvek nalazi u Kosovskoj Mitrovici, bili su prisutni predstavnici SPC, veliki broj građana iz svih krajeva Kosmeta, predsednici kosmetskih opština, delegati, predstavnici patriotskih političkih partija, predstavnici srpskih nacionalnih partija iz drugih srpskih zemalja koji su svojim prisustvom potvrdili značaj i svesmisao borbe za Kosmet. Sve je odisalo jedinstvom i saglasjem, bez politikantskog preglasavanja i u skladu sa obavezama iz vidovdanskog prazničnog zaveta, koji je celokupnu atmosferu podigao na najviši nivo brige za Otadžbinu i srpski narod.


U uvodnom delu Osnivačke sednice prisutnima se obratio veliki broj govornika i svi su istakli značaj ovog čina i domašaj vidovdanske, duhovno – nacionalne lestvice.


Arhiepiskop Amfilohije je u svom govoru istakao povezanost ovog čina sa Vidovdanom i apostrofirao da je taj čin istorijski, kao i da će doprineti napretku, jedinstvu naroda i jedinstvu države Srbije, a time i neotuđivosti Kosova i Metohije.


Ivan Stojiljković, srpski poslanik u skupštini BJRM, preneo je pozdrave ispred Srba iz te države, i između ostalog istakao da je cilj ovog sabranja poboljšanje života Srba na KiM i naveo da borba za KiM i sve srpske zemlje treba da bude neprestana. Takođe je naveo i da pravo i pravda kažu da je Kosmet sastavni deo Srbije.


Andrija Mandić se ovom časnom skupu obratio ispred Srba iz Crne Gore, te je naveo da je ovaj čin jedan od faktora koji će ponovo uzdići Srbe i srpske zemlje, kao i da je ovo početak obnavljanja srpske nacije i da treba pružiti otpor otimanju Kosmeta.


Slobodan Samardžić, ministar za Kosmet, je između ostalog istakao i da  osnivanje ove skupštine ima izuzetan značaj u očuvanju suvereniteta države Srbije, da je ovo osnivanje zaokruživanje institucija sistema države, te da su ove institucije stvorene teškom mukom, ali dobrom voljom, a da će i nužda i volja na KiM, vratiti život Srbije u punoj meri.


U radnom delu  Osnivačke sednice jednoglasno je usvojen dnevni red i usvojeni su svi predlozi koji su se ticali organizaciono-personalnih pitanja u vezi sa konstituisanjem skupštine i njenih organa, usvojena je i predložena Deklaracija o osnivanju Skupštine zajednice opština AP KIM. Za Predsednika Skupštine zajednice je izabran Radovan Ničić, dok su za Potpredsednike izabrani Marko Jakšić i Srđan Nikolić, a za Sekretara je izabran Boban Savić.


Ova Skupština je svoj legalitet i legitimitet crpela iz republičkih i lokalnih izbora održanih na svim nivoima u maju 2008. godine, sprovedenih primenom propisa i jednoobraznih izbornih  pravila za teritoriju cele Republike Srbije, uključujući i biračka mesta na Kosmetu. Ona nije isto što i aktuelna ZSO koja počiva jedino na tzv. unutrašnjem pravnom sistemu lažne države i na neustavnim, nezakonitim i štetnim odredbama briselskog sporazuma koji priznaje pravni sistem te lažne države.  Za razliku od aktuelne ZSO, pravni osnov za ovaj svečani, državno-narodni čin i stvaranje Skupštine zajednice opština AP KIM kao predstavničkog tela Srba na Kosmetu, bile su odredbe Povelje OUN, Završnog akta iz Helsinkija, Rezolucije 1244 SB UN, ali i odredba čl. 12 Ustava Republike Srbije i odredbe čl. 88 i 89 Zakona o lokalnoj samoupravi. Dakle, i međunarodno i unutrašnje pravo je predstavljalo pravni osnov za osnivanje ove Zajednice i Skupštine, a time je potvrđeno i neotuđivo pravo srpskog naroda na teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu na teritoriji države Srbije. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je tada započela rad na svom utemeljenju, u skladu sa važećim Ustavom Srbije i važećim zakonima Republike Srbije.


Saglasje, poštenje, duhovnost i hrabrost su vrednosti koje su se tog dana nadvile nad severnom Mitrovicom i celim Kosmetom. Ovaj crkveno-narodno-državni Sabor poslužio je kao svetli primer u mraku koji se nadvio nad Srbijom i srpskim narodom. Za to vreme, u Beogradu se stvarala neprincipijelna koalicija DS i SPS koja je kasnije nizom političkih grešaka rešavanje pitanja Kosmeta prenela iz OUN u EU. Bio je to početak briselskog pregovaranja i veleizdaje koja u kontinuitetu traje i danas. U plodove takve koalicije spada i potpisivanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma.

 


Vidovdanski odgovor kosmetskih Srba ili nije sve gotovo

Na šta je u ovom trenutku osuđena naša država i njen opstanak na Kosmetu? Da li naša današnja elita i vlastodršci, poput čestitoga kneza, o tome vode duhovne razgovore i da li upućuju molitve svojim molitvenim zastupnicima pred Hristom, ili su im važniji nalozi dobijeni sa zapada i njihova implementacija?


Da li im je važno kao i našim precima, postradati junačkom smrću i zadobiti Carstvo nebesko, ili, pak, imaju drugačije jalove planove?


Sumnjamo da je njihov rad hristocentričan, a poznato nam je i da im je lična žrtva strana, jer ne kriju svoju slepu zaljubljenost u EU i pre podsećaju na egocentričnu i razjedinjenu srpsku vlastelu u vreme kada su sinovi Azije kucali na naša vrata, nego na čestitoga Kneza. Da li možemo sačuvati Kosmet posredovanjem EU, ukoliko ga budemo delili ili poklanjali? Poklonjeno je izgubljeno zauvek, a podeljeno opet vodi legalizovanju nasilne secesije i jednostrano proglašene nezavisnosti ilegalnih organa u Prištini.  


Međutim, boriti se danas za Kosmet nikako ne znači i poginuti.  Dokaz su upravo kosmetski Srbi koji su zagledani u Beograd i Srbiju i ne priznaju ilegalne organe u Prištini, a opstaju severno i posebno južno od Ibra po tačkasto raspoređenim enklavama. Enklave su danas bastioni Srpstva i svedoče o živom vidovdanskom odgovoru srpskog naroda. Kosmetski Srbi su vidovdanski odgovor dali onog časa kada su ostali da žive i da se bore na Kosmetu, uprkos šiptarskom teroru i NATO  okupaciji. Njima je strano  bilo kakvo poklanjanje ili podela Kosmeta, jer ne možete deliti sopstvene temelje i ostati isti. Ovi Srbi se nisu promenili. Njihovi svetonazori su identični svetonazorima naših krstonosnih praotaca i čestitoga kneza Lazara. Oni opstaju i traju za ceo srpski narod, za svakog srpskog čoveka gde god se nalazi i našao.


Vidovdanski odgovor kosmetskih Srba koji su u teškom ambijentu okupacije ipak ostali da žive u pokrajini je potvrda da nije sve gotovo. Oni su dokazali da imaju i svest i savest oko najvažnijeg državnog pitanja. I Dveri veruju u to da ništa oko Kosmeta nije gotovo i da se moramo boriti i pobediti. Da nije tako, neprijatelj ne bi konstantno podsećao svoje partnere, a naše vlastodršce na obaveze u vezi sa potpisivanjem sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma kojim se Prištini poklanja nezavisnost, a Srbiji oduzima 15% državne teritorije koja je ujedno i temelj naše duhovnosti i državnosti.

Nije sve gotovo!

 


Marko Z. Pušica

- predsednik Stručnog saveta za ustavna pitanja, pravdu i zakonodavstvo Dveri

- koordinator Komisije za AP KIM – pod okupacijom pri Predsedništvu Dveri

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Marko Pušica

Rođen je 11.01.1980. godine u Smederevu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Smederevu. Školovanje je nastavio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je 2005. godine diplomirao na pravosudnom smeru. Po završetku osnovnih studija, paralelno sa stažiranjem u sudu i advokaturi, pohađao je i poslediplomske magistarske studije na smeru za ustavno pravo i politički sistem.

Pravosudni ispit pred Ministarstvom pravde je položio 2009. godine, nakon čega je nastavio porodičnu tradiciju i upisao se u Imenik advokata pri AK Požarevca. Samostalnu advokatsku praksu aktivno obavlja počev od 2010. godine. U advokatskoj praksi se pretežno bavi odbranama u krivičnim predmetima.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je bio osnivač i predsednik Udruženja studenata Pravnog fakulteta „Nomokanon“ i tokom njegovog mandata su organizovane najuspešnije tribine, predavanja i manifestacije ovog udruženja („Stradanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, „Istina o Srebrenici“, „Dani Rusije na Beogradskom univerzitetu“ itd.).

Počev od 2003. godine, u nacionalnoj štampi i internet medijima je objavio veliki broj članaka, analiza i radova na različite teme iz ustavnog prava i političkog sistema. Povodom istih tema je imao više javnih nastupa.

Poslednjih godina, pored advokatske prakse, aktivno se bavi i naučnim radom u krivičnopravnoj oblasti, a objavio je više naučnih radova i učestvovao na više međunarodnih skupova i susreta u Republici Srbiji i inostranstvu (Ruska federacija, NR Kina). Član je upravnog odbora Udruženja za međunarodno krivično pravo.

Dugi niz godina se bavio sportskim streljaštvom i na više takmičenja je osvajao medalje.

Rezervni je pešadijski oficir Vojske Srbije.

Oženjen je i otac je jednog deteta.


Angažovanje u Dverima

Učestvovao je na prvom Saboru srpske omladine održanom na Filološkom fakultetu u Beogradu i nakon toga nastavio saradnju sa Srpskim saborom Dveri, kroz zajedničke akcije i tribine u okviru Srpske mreže.

U Dverima je obavljao više funkcija. Bio je osnivač i član Pravnog tima, član Rukovodstva, član Radne grupe za izradu statuta, član Prelaznog veća i koordinator Komisije za pravilnike. Tokom izbora održanih 2012. i 2014. godine bio je član Republičke izborne komisije ispred Grupe građana „Dveri“.

Kao potpredsednik pokreta, član je Predsedništva i predsednik je Saveta za ustavna pitanja, pravdu i zakonodavstvo.