Са послаником Српског покрета Двери Иваном Костићем састали смо се у петак, 6. децембра, у салону хотела Москва. „Лепши је амбијент за разговор, није суморно као у скупштинском бифеу“, казао нам је док смо у препуном салону тражили слободно место.
Русофил је и то не крије, а себе дефинише као модерног патриоту.
„То је моја прича задњих 20 година. Нећемо да будемо оно што ће код људи створити негативан опажај патриотизма. Да будемо нормални, да будемо коректни према свима. То су неке нормалне вредности“, оценио је наш саговорник.
Састанак са њим договарали смо дуже време што због обавеза што због тога што је, како сам за себе каже, дете провинције. Одрастао је и живи у Врбасу, а у Београду је када има обавезе у Скупштини или странци.
У разговору је истакао да су људи из мањих места лимитирани када је у питању озбиљно бављење политиком „јер увек мораш бити у центру дешавања“. Своју фирму, трговину пољопривредним производима, угасио је пре две године управо зато што није могао да усклади политику и пословање.
„Човек не може да се посвети политици и приватном послу. Можда је лакше у великим партијама где имаш 100 посланика, где људи имају прилике да не морају да буду присутни увек“, казао је.
Тог петка из Врбаса се упутио у Руски дом где је имао излагање на конференцији о Криму. Дан раније, у Скупштини Србије Двери су угостиле Путиновог саветника за Крим и посланицу руске Думе Наталију Поклонску.
Иако у бојкоту парламента учествује у путовањима парламентарних делегација. Недавно је у том својству посетио Бугарску и Црну Гору.
„То је апсолутно исправно јер ја да нисам ишао на те скупштине Црноморске економске сарадње питање је коме бих ја могао да дочарам причу бојкота. Тамо су Руси, Бугари, Румуни, људи који су чланови Европског парламента и ти имаш могућност да унутарполитичку ситуацију пренесеш њима“.
Како је додао, једино се код нас било какав вид блокаде режима доживљава као нешто страшно. „У нормалним европским демократским друштвима то је сасвим легитимно. Поготово што смо народни посланици, јер нас је бирала нека група људи а ми морамо да седимо у том парламенту и да глумимо фикусе“.
Функцију посланика сматра великом чашћу јер „двестопедесети део суверенитета Србије је у твојим рукама“. „Представљаш своје бираче, своју средину, породицу. На западу то зову народна дипломатија јер ти сваким својим поступком репрезентујеш и странку и парламент и мислим да многи посланици тога нису свесни“.
Бављење политиком у Србији је, оценио је наш саговорник, маратонска борба.
„Ако неко мисли да је политика да будеш четири године посланик греши. Треба живети и после тога, треба имати слободу да се и после бављења неком јавном функцијом слободно прошеташ“, додао је он.
У његовом родном месту, казао је, људи воле да се баве политиком. Поред нашег саговорника посланици из тог места су и Марјана Мараш из СПС-а и Игор Бечић из СНС-а. На питање да ли му се грађани пожале на неки њихов проблем одговорио је потврдно.
„Када смо постали посланици у Врбасу је отворена ‘канцеларија за посланике’ и ми смо имали обавезу да будемо присутни и да разговарамо са људима. Нажалост, већина људи која је долазила долазила је са потребом да им неко реши егзистенцијалне проблем“, прецизирао је он а, према његовим речима, опозициони посланик није у могућности да икоме реши проблем.
Питали смо га да ли су односи посланика „затегнути“ и ван скупштинске сале.
„Јадранка Јовановић је пример како може једна особа да буде и представник власти и коректна, али имаш неке људе који немају основне манире – да ти кажу добар дан, не само из власти него из опозиције, што је за мене ниско јер ипак смо колеге“, оценио је он.
Сматра и да има много коректних људи из Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије који су према опозицији „фер“, али има и оних за које сматра да дискредитују и Скупштину, али и странку које представљају.
„Ристичевић, Мартиновић, Орлић и Атлагић. То су толико искључиви људи који су спремни на све и мислим да су они узрок што је ниво поверења у политичаре у протекле три године пао. Такви људи не треба да буду у парламенту и не треба да представљају било кога са таквим манирима. Недостојно је то посланика“, рекао је Костић.
Како је истакао, Скупштина је својим односом допринела томе.
„Возачи у парламенту раде за 30.000 динара. И остали имају мале плате, људи који су завршили факултете и раде у службама Скупштине. Дневнице посланика су најмање у Европи. Незахвално је да ја говорим о плати у држави где људи раде за 25.000 динара, али причам јер сам уверен да је власт на челу са Вучићем то намерно урадила да би направила зависност тих људи од режима“, нагласио је Костић.
Управо због те политичке и партијске острашћеност апсолутно је уверен, додао је, да је бојкот парламента дао више ефекта, по питању скретања пажње на битне теме, него само присуство у Скупштини.
„Ти тамо јеси имао један одређен домет, али нажалост у том циркусу од Скупштине ти си увек на крају био дискредитован. Сад мењају законе, Пословник, дало је ефекта. Док смо били тамо они су од нас правили монструме, фашисте… То се сутра пренесе на ТВ Хепи и Пинк и тебе људи на улици заустављају“, навео је Костић.
Извор: Данас
Фото: Ј.З.Т.