Не зато што волим „Партибрејкерсе“. Воли их и Зоран Лутовац, иначе један од ретких правих панк-рокера и „новоталасних“ политичара. Већ зато што је постојање дисидената корисно за демократију. Ако је тако зашто онда и удружена опозиција Србије не би имала свог дисидента? Ова стара латинска реч значи „онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине“ (лат. dissidere, што значи видети одвојено, по страни).
Српски покрет Двери, са једне стране, нема ништа против удруживања опозиционих снага у заједнички фронт против актуелне власти, јер је то једини начин да се владајући режим смени. У том смислу, сви у опозицији могу рачунати на техничку сарадњу са нама. Али, са друге стране, у том заједничком подухвату бисмо издвојили своје мишљење по појединим питањима, јер се једноставно у томе разликујемо и од власти и од остатка опозиције.
Ми смо другачији: нисмо били на власти и не долазимо из бившег режима, нисмо бивши чланови и функционери ДС или ДСС, председник нам није из Београда, мало смо више десно од осталих у опозицији, гајимо традиције антикомунизма, монархизма и равногорства, евроскептици смо и не кунемо се „другу Бриселу“ да са његовог пута нећемо скренути…Ми смо савремени конзервативци и светосавски родољуби, али и грађанске патриоте и европске хришћанске демократе… Ми смо више за сталну акцију него за стално твитовање, ми смо за акцију одмах а не за две године на београдским и председничким изборима, ми смо за борбену опозицију а не чекање да неко други реши наш проблем… Ми смо против присилне вакцинације непровереним увозним вакцинама, а не против вакцинације, критикујемо погрешну мигрантску политику власти (а не мигранте)…
Ми смо уставобранитељски чврсто и упорно за одбрану и очување Косова и Метохије у саставу Србије, а не за „да Вучић то реши па да не морамо ми“ политику, ми смемо да поставимо питање како неко може да покушава да формира другу албанску државу на Балкану, а не може друга српска држава, или како може Велика Албанија а не може уједињење Србије и Републике Српске, на пример…И, што је најважније, ми смо антисистемска алтернатива, ми дођемо као нека врста гаранције бирачима да после смене ове власти не долази у обзир да остане све исто.
И још једна важна ствар: Српски покрет Двери је проверено опозициона политичка организација и никада нисмо сарађивали са актуелном влашћу. Такође смо доказано национална и демократска политичка организација. Не видим да би то што смо национални смело да буде спорно за друге у опозицији који сматрају себе демократама. Притом, апсолутно дисидентски мислим да је немогуће формирати будућу власт после пада ове на неким антинационалним ставовима нити као пресликавање бившег режима и његових начина функционисања.
И ту је основ мог дисиденства. Свако ко се није огрешио о закон има пуно демократско право да се после пада са власти у опозицију поново кандидује и претендује на власт. То је нормална демократска тековина свуда у свету и није мали број примера да су повратници на власт радили боље у другом мандату – после искуства пада са власти и једног периода у опозицији. То, дакле, није спорно. Међутим, морамо у старту да се договоримо нешто друго: нема повратка на бивши режим. То нико у Србији не жели. То нису политичке промене које су нам потребне. Политичари који су били у прошлој власти не могу више сами да се питају и одлучују. Морају ту одговорност да поделе са новим људима у политици који никада нису били у власти. Ако је то у реду, онда можемо да сарађујемо. Ако то није прихватљиво, онда имамо проблем, исти као са садашњом влашћу која жели да се пита за све и да не може да се чује било који другачији глас.
То смо све били успешно решили пре две године кроз формирање Савеза за Србију и програмски документ у 30 тачака. То је била јасна политика дисконтинуитета не само са садашњом већ и са прошлом влашћу. Формирањем Удружене опозиције Србије престао је да постоји СзС и више не важи 30 тачака, тако да Двери из тог разлога нису могле постати део новог опозиционог формата без јасног програма. Пратићемо са стране развој ситуације у опозицији као дисиденти и тражити исто оно што је стајало у темељу формирања Савеза за Србију – не само смену власти већ и комплетног корумпираног политичког система који овде траје 30 година без престанка. Не смемо више икада дозволити да се власт мења а све остаје исто или буде још горе.
Српски покрет Двери никоме ништа не дугује и нема обавезу да говори туђе мишљење. Ми имамо свој идентитет и програм, увек наступамо са својим ставовима који се не мењају, са којима се можете слагати или не, али са нама се зна на чему сте. Не мислимо да смо „најбољи, најлепши и најпаметнији“ а посебно не безгрешни. Али, сматрамо да заступамо велику већину грађана Србије у тим базичним духовним, моралним, породичним и националним вредностима уопште, рачунајући и бројне бираче ове власти. Не кажемо да без нас неће бити нове власти, али одговорно тврдимо да без патриотске опозиције нема смене ове власти нити без националних идеја може да се води будућа Србија.
Бошко Обрадовић, председник покрета Двери
Извор: Директно
Фото: Бета