Pročitajte intervju predsednika Dveri, Boška Obradovića, datog za Beogradski glas razuma.
* Imate opasan jezik. Koliko je to korisno a koliko opasno u politici?
Moj jezik je opasan samo za one koji su opljačkali ovaj narod i državu u prethodnih 30 godina. Prosto, neću da ih ostavim na miru dok ne budu odgovarali za ono što su uradili. Zato sam i formirao Antikorupcijski tim Dveri i otvorio aferu „Dveriliksˮ da bismo isterali stvari na čistac. I nema zaštićenih: Vučićev brat i kumovi, moj brat i kumovi – svi moraju pod lupu javnosti i zakona. Ja i moja porodica ćemo prvi biti predmet Zakona o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1990. do danas, kada ga Dveri budu donele.
Ne trpim nepravdu i ne dozvoljavam da me neko gazi i ponižava. Građani me nisu izabrali da ćutim u Narodnoj skupštini. Ako smo opozicija onda nam sleduje borba protiv vlasti, a ne povlačenje, kukanje i pravljenje tajnih dilova sa vlastodršcima.
Da bismo uozbiljili političku scenu u Srbiji, na predsedničkim izborima overio sam svoju ostavku kod javnog beležnika u slučaju da svoja predizborna obećanja ne ispunim u prvih šest meseci na vlasti. Svaki građanin bi bio u prilici da aktivira moju kovertiranu ostavku ako nema obećanih rezultata. Dakle, politički jezik Dveri podrazumeva odgovornost.
* Kako reagujete na dežurnu opasku o političarima „svi su oni isti“?
To je podvala. Prvo, nisu svi isti, jer jedni su lopovi, a drugi nisu, jedni su bili na vlasti, a drugi nisu, jedni iza sebe imaju niz afera i kompromitujućih materijala, a drugi nemaju. Dakle, kome je u interesu širenje ove podvale? Samo onima koji su na vlasti, jer se na taj način izjednačavaju korumpirani političari na vlasti sa onima koji to nisu i koji bi im mogli biti ozbiljna alternativa. Ne pristajem na tu opasku, koja predstavlja liniju manjeg otpora kod građana i birača umesto da se uhvatimo u koštac sa vlašću i podržimo nove ljude koji se do sada nisu bavili politikom i nisu bili na vlasti.
Generalno se bunim protiv široko prihvaćene ideje da je nemoralno baviti se politikom jer je politika kurva i prljavština u kojoj ćeš se sigurno isprljati, pokvariti i prodati. Ja smatram upravo suprotno: da je nemoralno stajati sa strane i gledati kako Srbija i npr. Beograd propadaju. Političari se razlikuju po hrabrosti, poštenju i odgovornosti, jer ako su svi isti onda za ovaj narod i državu nema spasa i nade. To je prilično pesimističan i demorališući stav, koji odgovara jedino onima na vlasti.
Mogu da prihvatim tu vrstu poistovećivanja na jednu stranu za sve one koji su do sada bili na vlasti. Imali su priliku, rekli su sve što su imali i uradili su sve što su znali. Za Srbiju bi bilo idealno da niko ko je do sada bio na vlasti ne sme više da dođe na vlast.
* Kad izgovorite „ili mi ili oni“, ne brine li Vas provokativni, pa i preteći ton te rečenice?
Ili ćemo mi pobediti političku mafiju koja vlada Srbijom, ili ćemo i dalje svi biti njihove žrtve. To je političko „biti ili ne bitiˮ za Srbiju. Jeste sudbonosno i obećavajuće, a ako je provokativno i preteće – jeste za članove ove političke mafije: korumpirane policajce, tužioce, sudije, bankare i političare koji im pružaju zaštitu. Bez obzira na smenu vlasti ova mafija ostaje da vlada i pljačka. Ovde nije rešenje samo smena Vučića sa vlasti, to je najvažniji uslov za političke promene, ali je samo prvi korak. Sa Vučićem mora da ode i pogrešna politika i čitav korumpirani politički sistem.
Previše puta nam se desilo da je došlo do smene vlasti, ali ne i sistema vlasti. U tom smislu je ključno podvući crtu i raskrstiti sa nasleđenim stranačko-parazitskim sistemom, kriminalom i korupcijom.
* Kad kažete „lažna opozicija“, na koga tačno mislite?
Na Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka i Vojislava Šešelja. Prvom Vučić servisira privatne i poslovne dugove, drugi sedi sa SNS u gradskoj vlasti u Novom Sadu, a treći je ponovo omiljeni opozicionar vlasti, koji za pare ima dogovor sa Vučićem o nenapadanju.
Postoji i deo prave opozicije koji vodi istu politiku kao i SNS (ulazak u EU i NATO po svaku cenu, odricanje od KiM, saradnja sa MMF-om, subvencionisanje stranih firmi…) i nije spreman da se obračuna sa kriminalom i korupcijom jer su neki njihovi članovi deo političke mafije. U tom smislu, primera radi, i Dragan Šutanovac je lažna opozicija.
Postoje i mnoge lažne patriotske grupacije i pojedinci poput Miše Vacića i sličnih koje je Vučić formirao i finansira u cilju zamajavanja patriotske javnosti i odvlačenja dela birača istinske patriotske opozicije.
* Koliko se u Srbiji krade tajno, a koliko javno i kako tumačite to da u odnosu na prethodnu vlast ova ne zazire ni od neskrivenih mahinacija?
Ako vlast opere dva miliona evra preko predsedničkih izbora, tako što 7.000 ljudi uplati po 40.000 dinara na Vučićev račun, ima li otvorenijeg pranja para na svetu? Ako većina lokalnih samouprava poslednjih godina beleži ogroman skok izdvajanja iz budžeta za novogodišnju rasvetu, nije li to jedan od načina finansiranja SNS, jer se milionska sredstva odlivaju preko fantomskih firmi u stranačke džepove? Ako sadašnji predsednik države stavlja svog kuma na mesto direktora javnog preduzeća, a premijerka prebacuje svoje poslove na partnerku i brata – kako se to zove? Da li je zbog toga što je počela da istražuje ovakve stvari Majda Kršikapa morala da podnese ostavku na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije samo dva meseca pošto je izabrana na tu funkciju? Zašto već šest godina koliko je SNS na vlasti nema Zakona o poreklu imovine? Kako su se na slobodi našli Stanko Subotić Cane, Bogoljub Karić, Mlađan Dinkić, Dragoslav Kosmajac i kako se tada nije pobunio građanin Miloš Vučević?
Ako se ovoliko krade javno – postavlja se pitanje koliko se onda krade tajno? Ono što je činjenica – nema političke i krivične odgovornosti. U zatvorima Srbije, na osnovu pravosnažne presude, na višegodišnjoj robiji danas se ne nalazi niti jedan političar ili tajkun koji nas je opljačkao. Vučićeva borba protiv kriminala i korupcije je jedna obična medijska predstava i laž.
* Očigledno je da Vaša pronacionalna politika ne ostavlja utisak na premijerku Brnabić čim favorizuje potrošenu pronacionalnu politiku Šešelja i radikala. Jeste li zbog toga razočarani?
Ja sam veoma zahvalan Ani Brnabić što je javno razotkrila saradnju Vojislava Šešelja sa vladajućim režimom. Zbog toga su razočarani mnogi radikali koji su verovali da Šešeljev povratak iz Haga znači istinsku opozicionu borbu protiv Vučićeve izdajničke vlasti. To je dosta otrežnjujuće za mnoge patriotske birače.
Ja bih bio veoma zabrinut da me je Ana Brnabić pohvalila i zapitao bih se gde grešim. Ovako progon Dveri kome smo izloženi na medijima, u Narodnoj skupštini i na sudovima jasno govori da vlast u Dverima vidi pravu opoziciju, koju ne može da uceni i kontroliše. I to je taj problem koji vlast ima sa Dverima: nemaju nas u svojim fiokama kojima ucenjuju i svoje političke saveznike i protivnike, ne mogu u našoj biografiji da nađu ništa sporno i ne plašimo ih se, već otvoreno govorimo o kriminalu i korupciju u vrhu Vučićeve vlasti.
* Kad kažete: „Dok ne vidite Željka Mitrovića u zatvoru – znajte da se još nisu desile političke promene u Srbiji“! Da li je to još jedno obećanje lustracije, ili sudite bez suda?
Željko Mitrović je simbol političke mafije koja decenijama unazad vlada Srbijom: medijski tajkun, sa sumnjivim poreklom imovine i kapitalom, koji opstaje bez obzira na smenu vlasti, ne plaća porez i radnike, dobija subvencije iz republičkog budžeta, zauzvrat zloupotrebljava javno dobro – nacionalnu frekvenciju – za propagandu vladajućeg režima i truje naciju rijaliti kič programima i šund muzikom. To je moje političko obećanje jer pravda mora pobediti u Srbiji.
* Da li je preterivanje Vaš stav sadržan u nekom od tvitova: „Ja, pa Parovi – u tome je tajna Vučićevog uspeha!“?
To je autentična izjava Aleksandra Vučića na pitanje Milomira Marića da li da pre i posle njegovog gostovanja idu reklame, na šta je Vučić odgovorio: „Ne. Parovi, ja, pa Paroviˮ. To je sama suština Vučićeve vlasti, koja mnogo više počiva na TV PINK i rijaliti programima nego na Vladi Srbije. Zato ih je toliko zaboleo naš protest ispred zgrade TV PINK, jer smo udarili u srce aktuelnog sistema vlasti.
* Verujete li da će se u ovoj godini razvezati „kosovski čvor“, i na čiju štetu?
Aleksandar Vučić je dobio zadatak da u 2018. godini završi sa Kosovom. To je njegova obaveza koju je preuzeo kada su ga doveli na vlast. Ne zaboravite da je EU čestitala pobedu Tomislavu Nikoliću tri sata pre zatvaranja birališta u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. Sada je to obećanje došlo na naplatu i otuda grozničava žurba predsednika Srbije da se reši pitanje Kosova. On je u obavezi da ove godine potpiše „sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Prištinomˮ, što u prevodu znači priznanje tzv. nezavisnog Kosova.
Ne vidim čemu žurba. Geopolitičko vreme konačno radi za nas. Sve je više protivnika tzv. kosovske nezavisnosti, pa i među onima na Zapadu koji su je priznali.
* Naslućujete li išta neregularno na predstojećim izborima u Beogradu?
Ne vidim da se bilo šta regularno sprema za gradske izbore u Beogradu. Pominju se lažni glasači iz unutrašnjosti, planira se novo partijsko zapošljavanje u gradskim službama pre izbore, nemate niti jednu TV u Beogradu na kojoj možete da vidite nekoga iz opozicije…
* Veliki ste pobornik očuvanja porodice kao temelja društva. Koliko je to realno u Srbiji gde je osiromašenje potpuno razorilo porodice, a ljude učinilo nesigurnima i uplašenima?
Bez jake porodice pojedinac je osuđen na usamljenost i nesigurnost.
Dveri su politički pokret porodičnih ljudi koji smatra da porodica treba da dođe na prvo mesto u našem društvu i državi. To znači Ministarstvo za brigu o porodici i novu državnu instituciju Zaštitnika porodice, ali pre svega novu porodičnu politiku koja podrazumeva reformu poreskog sistema u korist porodice. Što se više ostvaruješ kao porodičan čovek i imaš više dece država te sve više pomaže – smanjenjem poreza na zarade i imovinu, porodičnim dodatkom, finansiranjem kamate u kreditima za rešavanje stambenog pitanja, fleksibilnim radnim vremenom za očeve i majke, posebnom podrškom za samohrane majke i samohrane očeve i porodice u kojima nijedan član nije zaposlen ili su prezadužene…
Mi tražimo povratak normalnog radnog vremena od 7-15 časova i strogo poštovanje nedelje i državnih praznika kao neradnih dana, kao i plaćanje svih prekovremenih radnih sati. Žena treba da dobije slobodu i državnu podršku da se ostvari i kao majka i kao poslovna žena. Porodične firme treba da imaju stratešku podršku države, kao i sve kompanije koje imaju socijalnu odgovornost prema zaposlenima. Svako dete u Srbiji mora da ima mesto u vrtiću, bilo na selu ili u gradu, a upis u vrtić, školski udžbenici i prevoz treba da budu besplatni.
Siguran sam da je porodična politika – politika budućnosti, ne samo zato što je naš najveći državni problem koji treba rešiti bela kuga, već zato što je odbrana i uspeh porodice jedina tačka oko koje se ne delimo i svi mislimo isto. Zato su Dveri i odabrale da se saberemo oko jedne takve ujedinjujuće politike koja se tiče svih nas, a pre svega naše dece.
Izvor: Beogradski glas razuma