Intervju sa predsednikom Dveri i jednim od lidera Saveza za Srbiju Boškom Obradovićem.
U toku su velike geopolitičke promene
Često kritikujete spoljnu politiku aktuelne vlasti. Šta im najviše zamerate?
Smatram da ne štite na pravi način nacionalne, državne i ekonomske interese Srbije u svetu. Politika stalnog povlađivanja, povlačenja i ustupaka je pokazala svoje domete u Parizu na proslavi 100-godišnjice od kraja Prvog svetskog rata kada smo kao najstradalniji narod-pobednik skrajnuti u stranu i poniženi. Nije samo problem u tome gde je sedeo naš predsednik već i sama reakcija naše države na taj skandalozan protokol. Ako ne znate da poštujete sebe – ni drugi vas neće poštovati.
Problem naših trenutnih vlastodržaca je u tome što su očito nešto dužni i ucenjeni, a kao takvi ne možete da vodite samostalnu i nezavisnu državnu politiku.
Smatrate da Srbija treba oštrije da reaguje? Vučić često kaže da smo previše mali za tako nešto i da takva politika vodi u sukobe.
Ako ovako nastavimo bićemo još manji. Neće stati ni na Kosovu i Metohiji. Ako nemaš stav i nisi spreman da braniš svoje interese – niko te neće poštovati niti pregovarati sa tobom. Dobro odmerenim diplomatskim reakcijama se može drugim zemljama staviti do znanja stav Srbije, i to bez izazivanja tenzija i sukoba. Kada imate bilateralni ili multilateralni problem mora uslediti reakcija prema ambasadama tih zemalja ili oni jednostavno neće prestati da vas gaze. Pogledajte samo kako se prema srpskom narodu, SPC i Srbiji odnosi jedna Crna Gora zato što nikada nismo reagovali.
Do sada niste bili blagonakloni prema stranim ambasadorima. Mislite da se sa njima ipak treba sastajati?
Diplomatska komunikacija je normalna stvar, čak i u ratnim vremenima. Danas ni Severna Koreja nije više odsečena od ostatka sveta. Nije moje da budem blagonaklon ili ne prema stranim ambasadorima. Oni rade svoj posao i predstavljaju svoje države, kao što i ja predstavljam svoju.
Nikada nisam bio protiv stranih ambasadora već protiv politike pojedinih zemalja koja je išla protiv interesa Srbije. Ambasadori su samo glasnogovornici vlada svojih država. Kada se vlada u nekoj zemlji promeni – postoji mogućnost da se i odnos te države prema Srbiji promeni.
Zato za mene sastajanje sa ambasadorima nije sporno – neka oni čuju naše, a mi njihove stavove. Sastajanje, međutim, ne znači i slaganje sa svime što oni kažu i to je velika razlika u odnosu na aktuelnu vlast. Ja nisam ništa dužan niti jednoj stranoj ambasadi i mogu da imam svoje mišljenje. Uvek sam spreman da ga iznesem, posebno kada je u pitanju odbrana nacionalnih i državnih interesa moje zemlje. I od toga nema odstupanja.
Da li to znači da biste se sastali i sa američkim ambasadorom?
To znači da bih se sastao sa bilo kojim ambasadorom kako bih čuo stav njegove zemlje prema Srbiji i kako bih mu preneo naš stav, npr. o važnosti očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.
Geopolitička situacija u svetu se drastično promenila. Sa dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD to nije ista Amerika kao u vreme Bušovih ili Klintonovih, što ne znači da će Amerika tako lako promeniti odnos prema Srbiji. Ali o tome treba pričati sa Amerikancima i treba se podsetiti da smo nekada bili saveznici, da smo u Drugom svetskom ratu u Srbiji spasili preko 500 američkih i savezničkih pilota, da su naši velikani poput Mihajla Pupina i Nikolaja Velimirovića bili prijatelji sa njihovim predsednicima, kao i da su mnogi Srbi dali doprinos američkoj državi.
Istorija naših diplomatskih odnosa nije samo poslednjh 30 godina kada je Amerika nanosila štetu Srbiji zaključno sa NATO bombardovanjem i otimanjem KiM. Imali bismo, dakle, i o čemu ružnom i o čemu lepom da pričamo, sa ciljem da poboljšamo međusobne odnose. Na tome i sami moramo aktivno da radimo, naravno, na korist položaja Srbije u svetu.
A Evropljani?
Naše je da brinemo o našim interesima i da na svim stranama sveta tražimo geopolitičke partnere sa kojima možemo sarađivati u pravcu ostvarenja naših nacionalnih, državnih i ekonomskih interesa. Da li je to jug, sever, istok ili zapad – hajde da sa svima pričamo o tome.
Zapad se možda nije proslavio kada je u pitanju odnos prema Srbiji i poštovanje naših nacionalnih interesa. Ali pogledajte ogromne političke promene u Evropi koju drma ozbiljna migrantska kriza i unutrašnji problemi EU. Ko je pre nekoliko godina mogao da zamisli da će Orban da protera Soroša iz Mađarske, a da će na vlasti u Italiji da bude Salvinijeva Liga za sever ili u Austriji Štraheova Slobodarska partija? Da li je to ista EU ili Evropa sa njima i pre njih? Nije ista. To opet ne znači da će se tako lako i brzo promeniti njihova politika prema Srbiji ili konkretno temi KiM. Iako je Liga za sever bila protiv bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999, a Štrahe tražio da se poništi priznanje nezavisnosti Kosova od strane Austrije – videćemo šta nosi dan, a šta noć kada su Evropljani u pitanju.
Geopolitičko vreme se menja i rekao bih da konačno počinje da radi za nas. Ali, i mi moramo da budemo diplomatski aktivni i da se borimo za svoje mesto pod suncem. Upravo zato su članovi Predsedništva Dveri Dragana Trifković i narodni poslanik Marija Janjušević nedavno u Evropskom parlamentu govorili o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Rusi, Kinezi…?
Tu već imamo posla sa zemljama koje i kada nisu mogle da nam pomognu nisu nam ni odmagale, a posebno nas nisu bombardovale ili nam otimale delove naše teritorije. Sa njima mislim da treba dalje produbljivati sveobuhvatne diplomatske odnose do strateškog partnerstva, posebno u ekonomskom i vojno-bezbednosnom smislu.
Ono što je dobra vest jeste otopljavanje odnosa između Amerike i Rusije od dolaska Donalda Trampa na vlast, ali i okretanje sve većeg broja evropskih naroda i država saradnji sa Rusijom koja je neotuđivi deo Evrope. Tu negde između Istoka i Zapada, u svetlu tih novih geopolitičkih kretanja, u Evropi koja će biti u strateškoj saradnji sa Rusijom, treba tražiti i naći mesto i za srpski narod i državu. Jer kao stari evropski hrišćanski narod imamo sa čim da izađemo pred savremeni svet.
Izvor: Srbin.info