Интервју Драгане Трифковић за Медиа.аз
Пре неки дан, руски министар спољних послова Сергеј Лавров прокоментарисао је говор премијера Јерменије Николе Пашињана, осуђујући га. Као што знате, Никол Пашињан, који је био у окупираном Карабаху, рекао је да је „Карабах Јерменија“.
Шеф руског министарства спољних послова повукао је паралеле, напомињући да је то еквивалентно чињеници да у Албанији кажу да је „Косово Албанија“, што је неприхватљиво.
Јерменско министарство спољних послова реаговало је давањем изјаве. Лавровове речи назване су „селективном и једностраном оценом“.
Како можете да прокоментаришете ову ситуацију?
Мислим да таква изјава премијера Јерменије ни мало не доприноси могућностима решавања конфликта око Нагорно Карабаха. Сам Пашињан је у предизборној кампањи обећао да ће се залагати за мирно и дипломатско решавање овог конфликта. Истицање парола може да има унутарполитичке ефекте у Јерменији, али истовремено онемогућава одвијање преговора са Азербејџаном. Председник Јерменије Армен Саркисијан који тренутно борави у посети Србији, изјавио је да проблеми Косова и Нагорно Карабаха нису идентични и да се не могу правити аутоматска поређења. Генерално, конфликти који постоје у различитим подручјима увек имају своје специфичности али у контексту изјаве г. Лаврова мислим да је он пре свега имао у виду територијални интегритет државе, поредећи Нагорно Карабах са Косовом. Конфликт између Јерменије и Азербејџана не може да се решава паролама, већ разговорима и озбиљним стратегијама које ће задовољити обе стране. Пре свега је важно да се нађе формула за суживот ваша два народа и међусобна сарадња на пољу економије, културе, образовања, трговине и сл. Досадашњи сукоби су нанели велике штете обема странама, довели до расељавања великог броја људи и до стварања међусобне нетрпељивости. То су чињенице које треба да услове проналажење заједничких тема за разговор кроз који морају да се пронађу она решења која ће побољшати ситуацију. Статусна питања могу да се решавају тек онда када се реше питања од важности за суживот оба народа и то уз поштовање међународног права и сагласност УН. У супротном случају могу да се подстакну још већи конфликти у будућности, брзим решењима. Лично мислим да промена граница може да буде опасна ствар.
Председник Азербејџана Илхам Алијев током форума Валдаи, где је стигао на позив председника Русије Владимира Путина, рекао је са трибине да је „Карабах Азербејџан!“
Нагорно Карабах се налази у оквиру међународно признатих граница Азербејџана. Мислим да сваки председник има уставну обавезу да штити државни интегритет своје државе. Нажалост ми имамо проблем са тим да председник Србије говори како је Косово за нас изгубљено, иако је по Уставу Србије оно саставни део наше републике. Такође имамо важећу Резолуцију Савета безбедности УН 1244. На Србију се врши велики притисак од стране западних земаља да призна сепаратизам и потпише независност Косова. Ако полазимо од тога да постоји међународно право, односно правила по којима свет функционише, онда не можемо да идемо насиљем против њега. Јер то је пут који води ка томе да поништимо сва правила и уведемо праксу да никаква правила не важе. То води ка сукобима и стварању хаоса. Због тога је важно да се конфликти решавају уз уважавање установљених међународних правила. Присутна је велика тензија у међународним односима што је још опаснија ситуација у случају заоштравања постојећих конфликата. Људима је потребан мир и сигурност, а такве вредности морају да се граде на здравим основама. Конфликти морају да се решавају одговорно, а ако говоримо о Кавказу и Балкану то су подручја која су специфична због своје историје и етничке разноврсности. Мислим да је за Азербејџан значајно то што Русија и САД заједнички покушавају да пронађу решење за Карабах, док је у случају Косова Русија искључена из преговора.
Азербејџан и Србија имају заједничке ставове по питању територијалног интегритета наших земаља. Како још више можемо да објединимо наше напоре? Можда ће међусобне посете експерата и аналитичара Србији и Азербејџану помоћи да се наше позиције још више зближе?
Кавказ и Балкан имају доста сличности и мислим да би због тога требало да будемо више упућени једни на друге. Свакако бисмо могли и да размењујемо искуства у вези са конфликтима у циљу проналажења мировних решења. Мултиетничка подручја морају да буду у стању да остваре услове за нормалну коегзистенцију различитих народа. Међународна политика је прошла кроз различите фазе последњих деценија, па и ону фазу потпуног медијског једноумља, где није била пожељна размена мишљења или различитост у мишљењу. Таква међународна ситуација је најнеповољније утицала на Србију, а медијске неистине које су биле пласиране у то време и дан данас граде погрешну слику о нама. Створени су стереотипи које није лако променити. Ипак мислим да је то могуће уколико држава улаже довољно политичких и дипломатских напора, али ја не бих могла позитивно да оценим Србију у том погледу. Мислим да је потребно далеко више рада и труда. С друге стране мислим да Азербејџан веома озбиљно приступа одбрани својих државних и националних интереса.
Разговор водио: Наир Алиев
Извор: Центар за геостратешке студије / Медиа.аз