Лидер Двери Бошко Обрадовић био је гост емисије Интервју Директно.
Са Обрадовићем смо причали о Декларацији о бојкоту избора и Координационом телу за кампању бојкота, о уједињењу свих опозиционих странака, о обавезујућем свеобухватном споразуму о изборним условима са гаранцијама о којима ће разговарати са свим домаћим и међународним факторима, као и зашто је неприхватљиво да председница Скупштине Србије модерира разговоре о изборним условима уз посредовање ЕУ у Скупштини Србије.
Разговарали смо и о министру унутрашњих послова Небојши Стефановићу и његовој спорној дипломи, о његовом оцу Бранку Стефановићу, дозволи за производњу оружја коју је његова фирма „Јунајтед БГ“ добила од министарства одбране, куповини и демолирању хотела Шумадија, али и о подршци коју је ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић пружила студентима који су блокирали Ректорат због спорног доктората министра финансија Синише Малог.
Савез за Србију је створио одбор за бојкот избора, креће се у кампању за бојкот. Како је то тачно замишљено?
– Пре свега желим да истакнем да је иницијативу покренуо Не давимо Београд кроз декларацију или како то стоји у тексту, борба за слободну и демократску Србију. И заиста, не само ја лично и не само Двери, него сви у Савезу за Србију стали смо иза те декларације и сматрамо да је свака реч у њој на правом месту. Иначе, нисмо једини који смо се определили за бојкот избора шест месеци раније, хтели смо да пошаљемо поруку да никаквих избора заправо и нема, нити грађани имају прилику да нешто бирају. Ми имамо присилно гласање, где се људи који су уцењени изводе на бирачка места и то више никакве везе са изборима где се бира између различитих опција нема. То је разлог зашто смо шест месеци раније, што је неуобичајено, прогласили бојкот избора, али са јасним циљем да није циљ овога што ми радимо бојкот избора, већ да је бојкот заправо средство да дођемо до слободних избора. Дакле, поред комплетног Савеза за Србију, где су 10 чланова и 20 придружених конференцији Савеза, дакле укупно 30 организација, нама су се придружили Иницијатива Не давимо Београд, Социјалдемократска странка, организациони одбор протеста „1 од 5 милиона“, покрет „Доста је било“ и наравно бројни појединци, истакнуте јавне личности, као што су Душан Теодоровић, Горан Марковић, Бане Трифуновић… Говорим о свим људима који су се определили за бојкот, без обзира што су међу њима различите идеолошке и политичке функције. Ја бих истакао да имамо широку опозициону јавност која је за бојкот избора и било је природно да ћемо се потрудити да изаберемо и формирамо заједнички штаб који ће координирати нашим даљим заједничким активностима.
На кога још рачунате да ће се прикључити бојкоту?
– Наша врата су затворена за изборе који су заказани за март и ми на њима нећемо учествовати, то су за нас лажни избори и они за нас не постоје. Са друге стране, наша врата су отворена за све који желе да нам се придруже кампањи бојкота избора, јер то није само бојкот избора већ је то бојкот ненормалног политичког стања у коме живимо, овог лудила које гледамо сваког дана у режији актуелне власти.
Може ли опозиција да се уједини када је бојкот избора у питању? Ко је најслабија карика?
– Мислим да се опозиција већ ујединила када је бојкот у питању и да је свако ко се може назвати правом опозицијом већ на страни бојкота. Наравно да у опозицију не рачунам лажне опозиционаре који су део владајућег режима, као што су Војислав Шешељ, Ненад Чанак, Чедомир Јовановић, а видећемо да ли ће бити још оних који ће се кандидовати да буду у функцији ове власти. Јер, сам излазак на Вучићеве изборе после свега што се догодило у седам, осам година њихове власти на неки начин даје легитимитет овом режиму. Наша идеја бојкота је да им ускратимо тај легитимитет, да не признајемо да је то нормално што се овде назива изборима, не признајемо да је нормално како овде изгледа демократија, да не признајемо да су овде нормални медији, да је нормална Скупштина… Овде више нема нормалног политичког живота и бојкот има за циљ да грађанима скрене пажњу да овде ништа више није нормално.
Савез за Србију тражи обавезујући споразум о изборима са гаранцијама. Како ће изгледати све то?
– То је заправо и суштина наших захтева, јер за нас више не постоје избори на пролеће следеће године и сви рокови око тих избора су истекли. Власт није испунила ниједан од захтева опозиције, подсетићу вас да опозиција из 2015, онда из 2016. и на крају из децембра 2018. године има заједничке захтеве за слободне и поштене изборе. Коначно, са протеста „1 од 5 милиона“ стручни тим је предао списак од 42 препоруке како треба да изгледају поштени и слободни избори, што смо ми у потпуности подржали. Како никаквог одговора из актуелне власти није било, одлучили смо да прогласимо бојкот избора и за нас избори у марту наредне године не постоје. Шта је оно о чему ми можемо да разговарамо? То је како да дођемо до свеобухватног споразума о слободним и поштеним изборима. Наравно, на позицијама савета који су послати из стручног тима протеста „1 од 5 милиона“. Онда, да видимо које су то гаранције да ће споразум бити поштован. Једна од могућности је прелазна, техничка влада са ко-министрима из редова опозиције који би контролисали спровођење тог споразума. И на крају, наш кључни захтев је да од тренутка потписивања тог споразума мора да протекне најмање девет месеци до изборног термина. Дакле, то је минимални рок који мора да прође како бисте имали неку минималну елементарну дебату, ослобођење медија, могућност да се чује другачије мишљење и глас опозиције, па да се после девет месеци изађе на те, мало слободније и поштеније изборе. Наравно да је то тема око које смо спремни да разговарамо са свим домаћим и страним актерима, али само на ту тему. За нас више не постоји било какав дијалог о изборима који су заказани за пролеће наредне године. Ни са било ким у земљи и иностранству.
Колико је та техничка влада могућа?
– Техничка влада је и те како могућа, имамо примере из оближњих земаља, као што су Северна Македонија и Црна Гора. Тамо је 2016. године заживела идеја прелазне владе и управо уз подршку и асистенцију представника Европског парламента који су учествовали у прављењу таквог амбијента за изборе. То нисмо ми измислили и то није ништа ново и немогуће. Примењено је на друга кризна жаришта и земље које су биле у озбиљним политичким кризама као ми сада. Дакле, могуће је и нормално је у једном кризном амбијенту, када више нико никоме не верује и када је све сложенија политичка криза, да се направи једна прелазна техничка влада, у којој и власт и опозиција дају ко-министре и онда једни контролишу друге да би изборни процес био нормалан. То је потпуно нормално и реално решење.
Власт је рекла да је то неприхватљиво?
– Власт је много тога рекла за ових осам година власти, подсетићу вас да је Александар Вучић рекао да се никад неће кандидовати за председника државе. Дакле, више се апсолутно ништа не може веровати ни Александру Вучићу ни Српској напредној странци. Довољно је да вам наведем пример Небојше Стефановића као лидер некакве Владине радне групе за побољшање изборних услова или његовог заменика Дејана Ђурђевића, који је 2016. године био шеф РИК-а када су организовали изборну крађу и испод цензуса су покушали да спусте три опозиционе листе. И, сад замислите да вам Дејан Ђурђевић побољшава изборне услове. Дакле, то је неозбиљно, то је нереално, понижавајуће и нема се шта разговарати са онима који су за ових седам, осам година издали, преварили и изневерили све што су у своје време обећавали.
Рекли сте да је неприхватљиво да председница Скупштине модерира услове уз присуство људи из Европске уније.
– Пазите, ми смо напустили заседање Народне скупштине и бојкотујемо Парламент управо због Маје Гојковић и њеног понашања. Замислите колико бисмо неозбиљни били да се сада вратимо на некакве преговоре из власти и опозиције, макар ту били и европски посредници, а да је модератор Маја Гојковић. То је понижавајуће и увредљиво за све нас, ми тражимо оставку Маје Гојковић са места председника Народне скупштине и док је она на тој функцији ми се нећемо враћати на заседања Народне скупштине, нити на било какав облик разговора између власти и опозиције. Она као доказани политички прелетач и преварант не може играти било какву улогу модератора.
Отац министра Стефановића довођен је у везу са куповином хотела „Шумадија“, тај хотел је касније демолиран. Шта знате о томе? Такође, фирма која је у власништву Стефановића добила је дозволу да се бави производњом оружја. Ту дозволу му је доделило министарство одбране.
– Пре свега, једна од кључних контроверзи везана за оца министра полиције Небојше Стефановића, господина Бранка, јесте што је у једном тренутку ухваћен како у ранцу носи 300.000 евра у кешу. Био је то новац непознатог порекла, како би нешто посредовао око тог контроверзног хотела и никада није одговорено на питање откуд оцу министра полиције 300.000 евра у кешу и чиме се он то бавио посредујући око куповине или чега, већ у вези са тим хотелом. Наравно, најновија афера говори о њему и као кријумчару оружја, односно трговцем и препродавцем оружја и кључно питање је како је уопште добио дозволу да се тиме бави. Јер, између низа министарстава које треба да дају дозволе јесте и министарство унутрашњих послова, у коме је његов син Небојша Стефановић. То значи да је Небојша Стефановић омогућио своме оцу дозволу за трговину оружјем. Чак су се у јавности појавили они докази, пошто је у министарству негирано да он има везе са било каквим оружјем. У тим доказима се види да је из његове фирме тражено да уђе у државну војну фабрику каква је „Крушик“ и да провери квалитет тог наоружања.
Дакле, све је лаж у Србији. Све је фарса и све је криминал и корупција. Ви имате криминал и корупцију у врху власти, ви имате спрегу у Министарству унутрашњих послова заједно са Министарством одбране са таквим криминалним аферама, па оружје ко зна где завршава и то у земљама у којима је забрањен било какав извоз оружја. Ово је озбиљна мафијашка хоботница и заиста је приоритет борбе против ове власти борба против криминала и корупције. Сви су на неки начин увезани. И Вучићев брат, и Вучићеви кумови, и Небојша Стефановић са оцем, као и низ осталих функционера Српске напредне странке. Да не говоримо о једном Синиши Малом или Александру Вулину, који не могу да докажу порекло своје имовине и који су такође део ове криминалне организације. Дакле, више од половине владе има најразличитије оптужбе за криминал и корупцију. Да ли је то неко од већ поменутих или неко попут Златибора Лончара или других чланова Владе Србије, али свако од њих има неке везе са криминалом. Са криминалцима, са корупцијом, иза себе има низ нерешених афера, јер ви у Србији немате ни полицију, ни тужилаштво, нити независно судство које уопште сме да покрене поступке против оних који су на власти. То је основни проблем нашег друштва, то што сте ви на власти, то не може да спречава истрагу против вас, а ми овде имамо ситуацију да су ови људи оптужени за разне афере, а ниједна истрага против њих није отишла до краја.
Недељник је објавио да је ту дозволу Стефановић добио од Министарства одбране, а да су он и сви радници у његовој фирми добили приступ документима под ознаком „Поверљиво“. И све то одлуком Савета за безбедности, на чијем је челу Небојша Стефановић?
– То само говори о тим монополима и тим врстама државних злоупотреба. Небојша Стефановић се у овом тренутку налази на најмање пет или шест функција, он вам је министар унутрашњих послова, потпредседник Владе Републике Србије, секретар Савета за националну безбедност, шеф Бироа за координацију свих служби безбедности у Србији, он је и председник Градског одбора СНС, он је недавно добио шесту функцију, а то је да буде Владин шеф Радне групе за побољшање изборних услова. Дакле, та концентрација функција, где је Небојша Стефановић практично други човек СНС-а и свом оцу намешта све те функције, увид у те поверљиве податке, дозволу да тргује оружје, као и богаћење. Не заборавите, Небојша Стефановић пре политике био је нико и ништа, његов отац такође. Небојша Стефановић сада живи у вили – „хацијенди“ на Бежанијској коси и има најразличитије везе са разним другим бизнисима, и то захваљујући вези са својим кумовима. Ти послови су хотели у Врњачкој Бањи и разне друге ствари. Више не знате у колико су бизниса чланови СНС-а уплели руке преко својих кумова, очева, браће… Ту је брат Ане Брнабић, који добија државне послове, брат Синише Малог, отац Небојше Стефановића, брат и отац Александра Вучића, то су неке породичне криминалне хоботнице којима нико не може да уђе у траг зато што полиција и тужилаштво не раде свој посао.
Месецима позивате Небојшу Стефановића да покаже диплому и индекс, али од тога нема ништа. Зашто?
– То је због тога што је Небојша Стефановић фалсификовао јавну исправу, починио је кривично дело тиме што је купио и фалсификовао диплому. Факултет који је као завршио Небојша Стефановић, а то је Мегатренд у Лондону, заправо не постоји. Мегатренд Интернешнл никада се није бавио образовањем, није акредитован за бављење образовном делатношћу у Великој Британији, као ни овде у Србији. И није он једини, већ је још 1.053 људи завршило непостојећи факултет Мегатренд Интернешнл у Лондону, а онда су те њихове дипломе, веровали или не, на истом том Мегатренд факултету у Београду нострификоване за неке друге дипломе. Конкретно, у случају Небојше Стефановића на Факултету за пословне студије Универзитета Мегатренд. Дакле, он је министар полиције који је на почетку политичке каријере починио кривично дело – фалсификовање јавне исправе. Он није завршио ни основне факултетске студије. А онда је некаква комисија на Мегатренду њему омогућила некакве постдипломске студије, магистарске, а онда и докторске, тако да је он апсолутни лажни доктор наука. И није једини у Влади Србије, такав је и Синиша Мали. Дакле, имате невероватну ствар – нашу државу воде људи са купљеним дипломама и плагираним докторатима. И да ниједна образовна институција која је за то надлежна не сме да преиспита њихове докторате и дипломе. Нити Министарство просвете, а по закону они то могу, нити Национално тело за акредитацију и контролу високог образовања, нити Национални просветни савет, нити Завод за унапређење образовања и васпитања. Камоли полиција и тужилаштво. Ми смо изнели доказе да је Небојша Стефановић купио диплому, изнели смо доказе да Мегатренд Интернешнл не постоји, да је та фирма регистрована у Великој Британији за трговину, а не за образовне делатности, доказали смо да њихова испостава која је радила у Србији 90-их година, па све до 2004. године, радила је у Сава центру као некаква продавница диплома. Ту никаквог образовања није било, не постоје професори, не постоје предмети, не постоје испити и зато Небојша Стефановић нема шта да покаже. Зато не може да покаже диплому, ни уверење о завршеним основним академским студијама, нити је икада показао свој индекс, нити је икада показао било који испит, нити је навео било ког професора код кога је икада ишао на предавања и полагао испите. Овде имамо проблем да је други човек државе фалсификовао јавну исправу, купио је диплому и лажни је доктор наука. Три месеца Небојша Стефановић не сме да покаже индекс и своју диплому.
Зар није у јавности показао свој индекс?
– Показао је фалсификат са Универзитета Мегатренд, где смо исто показали да се ради о фалсификату и антидатирању неких ствари, никада се није појавио у јавности, већ се појавио на увид непостојећој режимској агенцији Танјуг, која је о томе обавестила јавност. Ни његов индекс, ни папире о завршеном факултету нико никада није видео, нити Небојша Стефановић прихвата мој позив на телевизијски дуел, где бисмо обојица понели своје дипломе и индексе и показали их јавно грађанима државе.
Ректорка је подржава студенте који су 12 дана протестовали због спорног доктората Синише Малог. Какав епилог очекујете?
– Пре свега, морам да признам да је ово један велики искорак за аутономију Универзитета у Београду, да је ово догађај коме треба изразити пуно поштовање ректорки, јер је сачувала достојанство Универзитета и што није дозволила да се политика, односно власт меша у процедуру која већ пет година стоји у правцу оспоравања доктората Синише Малог и што се јавно обавезала да ће та процедура бити готова до 4. новембра. То је огроман успех и велика победа ових дивним и младих људи, студената из организације „1 од 5 милиона“, који су показали невероватну храброст да њих 20, 50 или њих 100 током тих 12 дана колико су били у Ректорату бране достојанство свих нас. И док смо сви мање или више ћутали, они су одбранили част Универзитета у Београду и мислим да је то велики догађај за достојанство свих нас који смо некада били студенти Универзитета у Београду. Надам се да ће епилог бити да ће независна комисија утврдити да је докторат Синише Малог један обичан плагијат и да ће му то докторско звање бити одузето. Након тога би морала да уследи његова оставка на месту министра финансија, јер таква афера у којима учествују министри са фалсификованим дипломама морала би да се заврши, по мом мишљењу, падом целе владе Ане Брнабнић. Дошло је време за пад целе владе са различитим аферама, криминалним делатностима, купљеним дипломама и плагираним докторатима, јер је њихова владавина свима дозлогрдила. Та влада је зрела за оставке и за смене.
Извор: Директно.рс
(фото: Милица Вучковић)