У одређеним одлукама власти у време ванредног стања у Србији постоје велике нелогичности. Није логично да буду затворене пијаце на већем простору на отвореном а да раде продавнице у мањем простору у затвореном. Није логично да свим старијима од 65 година буде забрањен излазак из куће у кратку самосталну шетњу од пола сата на пример, али се њих 1.700.000 шаљу једном недељно у затворени простор у продавнице у исто време у трајању од само три сата. Шта је од ово двоје опасније по њихово здравље?
Оно што посебно забрињава јесте мешање власти у унутарцрквена питања и угрожавање Уставом загарантоване слободе вероисповести. Ако је најновија мера увела полицијски час током читавог викенда то значи да нико не може отићи до цркве на недељну свету литургију, па чак ни за Васкрс као највећи хришћански празник. Није логично да можемо слободно да идемо у супермаркет, пошту или банку, поштујући мере заштите и физичког дистанцирања, а да не можемо отићи и у цркву.
Испада да се на овај начин спроводи необична дискриминација управо према верницима у нашем друштву. Посебно треба имати у виду да се због све лепшег и топлијег времена богослужења одржавају на отвореном у црквеним портама где може да се испоштује мера физичког дистанцирања.
Веома је проблематично за сваког верника да му буду укинута основна верска права, а посебно присуство богослужењима у време Васкршњег поста и Васкршњих празника. Не видимо зашто то не би било дозвољено макар једном седмично, односно недељом, уз поштовање свих превентивних мера као што су физичко дистанцирање, заштитне маске и рукавице. Верници, дакле, могу долазити на богослужења штитећи и себе и друге, као што на исти начин иду другим послом и на друга јавна места и установе.
Јер, не заборавимо, за вернике је духовна храна подједнако важна, а понекад и важнија од задовољења телесних потреба. Заштита здравља свакако треба да буде на првом месту у овом тренутку, али је духовно здравље често предуслов и телесног и менталног здравља нације. Зато би државни органи требало да обрате пажњу на верска права и да, макар у времену Васкршњих празника или барем на сам Васкрс, ублаже донете мере и на тај начин омогуће присуство верника Васкршњој литургији на отвореном по строго прописаним правилима физичког дистанцирања.
У црквеној традицији и духовном искуству су и молитвене литије које су толико пута у историји спашавале народ од разних заразних болести, најезде окупатора и елементарних непогода. Мислим да би и у овом тренутку организација литије, уз све мере физичког дистанцирања од два метра и обавезу ношења заштитних маски и рукавица свих учесника литије, била корисна као свенародни израз покајања за наше грехове и вапијући глас према Богу да нас заштити и спасе од ове пошасти. Јер, барем за нас вернике, поред наше самодисциплине и поштовања донетих мера, свеукупног труда државних органа и здравствених радника, крај ове епидемије и све друго на овоме свету зависи пре свега од Божје воље.
И, не заборавите, у тренутку када се 2009. године упокојио блаженопочивши Његова Светост Патријарх Српски г. Павле у читавом свету је била проглашена пандемија „свињског грипа“ у којој је у Србији умрло 137 људи. Упркос томе, на улице је изашло 500.000 људи да се поклони овом светом човеку на одру у Саборној цркви у Београду, а онда потом исто толико и да га испрати на сахрани. Нико се тада није разболео. Јер су Бог и Свети Његови јачи од болести. А нама данас можда само недостаје мало више вере у Бога и поштовања Божијих заповести, па ће нам свима бити боље и све ће бити боље.
Извор: Директно