Suprotstavljene izjave dva ministra u Vladi Srbije na temu konkretnh mera porodične politike najbolje govore koliko ova vlast ne zna ništa o toj temi.
Od ulaska Dveri u politiku tvrdimo da je porodična politika politika budućnosti i da porodica konačno mora doći na prvo mesto u našem društvu. Nažalost, poslednjih decenija naše vlasti rade protiv interesa naših porodica i to važi i za aktuelnu vlast SNS i SPS koja traje već šest godina. Problem bele kuge i demografskog nestajanja našeg naroda nije prepoznat kao državni prioritet broj 1. Iako se ovih dana mnogi u Vladi Srbije utrkuju ko će se više samoreklamirati na ovu temu, iz svega rečenog jasno je da ova Vlada nema pojma o porodičnoj i populacionoj politici.
Slavica Đukić Dejanović traži od lokalnih samouprava da se bave ovim temama, iako je ovo obaveza republičkih organa vlasti, odnosno ovo je njen posao koji ona očito ne zna da radi, što je i sama priznala kada je rekla da o ovoj temi nije znala ništa u trenutku kada je postavljena za ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku. Ivica Dačić o ovoj temi se vanredno oglašava na bahatoj žurci omladine Jedinstvene Srbije na Kopaoniku, što vređa zdrav razum kada se uzme u obzir da je SPS više od 20 godina na vlasti i da ništa nije urađeno po ovom pitanju.
Što se tiče SNS, dva ministra iz redova ove vladajuće stranke daju suprotstavljene izjave po istom pitanju, i dok jedan predlaže majčinska primanja za svako treće dete do 18 godine života – drugi negira da je to moguće i odbacuje taj predlog. To samo potvrđuje naš stav da oni nemaju pojma o čemu pričaju niti u Vladi Srbije postoji bilo kakva strategija borbe protiv bele kuge i podrške rađanju.
Osnovni problem naših ministara je u tome što oni ne razlikuju socijalnu od porodične politike. Jedno je podrška socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, a drugo je porodična i populaciona politika koja podrazumeva podršku svim porodicama u Srbiji. Program Srpskog pokreta Dveri je tu jasan i jedini konkretan:
1. Porodica u Srbiji mora biti Ustavom zaštićena, a porodična politika odvojena od socijalne posebnim zakonom.
2. Treba uvesti Ministarstvo za porodicu koje će se sistematski baviti svim konkretnim merama porodične politike.
3. Potreban nam je Zaštitnik porodice, kao posebna državna institucija, koja će voditi računa o svim problemima sa kojima se danas suočavaju naše porodice: od prezaduženosti do uskraćivanja roditeljskih prava.
4. Prilikom kreiranja budžeta od republičkog do lokalnog nivoa najpre treba uzeti u obzir porodičnu politiku i izdvojiti sredstva za podršku rađanju i roditeljstvu.
5. Potrebno je izvršiti reformu poreskog sistema po kojoj bi porodice bili podržane tako što bi stupanje u brak značilo plaćanje manjeg poreza na zaradu i imovinu, svako novorođeno dete bi takođe pratilo dodatno smanjenje poreza na zaradu i imovinu roditelja, dok zaposleni roditelji troje i više dece više ne bi plaćali porez na zaradu i doprinose za zdravstvo na teret zaposlenog.
6. Svako novorođeno dete treba da prati i ostvarivanje prava na dečiji i roditeljski dodatak uz temeljne izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
7. Država treba da pomogne i rešavanje stambenog pitanja za mlade bračne parove tako što će subvencionisati kamate za stambene kredite i to opet progresivno sve više prema broju dece.
To su prave i konkretne mere porodične politike, a ne ovo što radi Vlada Srbije zbog jeftine reklame. Ova vlast je duboko antiporodična po svemu što radi i zato je preduslov za bolji život porodica u Srbiji smena Vučićeve vlasti. Pobedom porodične politike Dveri svaka porodica u Srbiji osetiće konkretan boljitak u svom kućnom budžetu i zato smo uvereni da je porodična politika najbolja politika za 21. vek.
Informativna služba Dveri