Sednica Administrativnog odbora bila je idealna prilika da poslanicima režima ponovim ono što oni sami veoma dobro znaju: Ućutkivanjem i udaljavanjem narodnog poslanika sa sednice urušava se i obesmišljava predstavnički sistem.
Kada udaljite narodnog poslanika, oduzeli ste reč građanima koji su mu dali svoj glas. Nasilno je i nečovečno opominjati poslanike ako iznose istinu koja se režimu ne sviđa. Ne sviđa se ni meni kako režim prodaje, rastače, uništava državu, pet godina se skrivajući iza bivšeg režima, čije su najgore kadrove primili za najbolje u svojim redovima.
Ako je u SNS-u manir da niko ne sme da kaže svoje mišljenje, već poslušno izvršava zadatke i daje svoj doprinos urušavanju, to se ni po koju cenu ne sme prelivati u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Nekadašnja radikalska, a danas naprednjačka perjanica Aleksandar Martinović je izjavio da Maja Gojković nije imala drugu mogućnost, osim da kažnjava i izbacuje poslanike. Rekao je i da opozicioni poslanici glume žrtvu i da ne treba poslanike vlasti da posmatramo kao neke okupatore koji su uzurpirali sve institucije.
Slažem se da Maja Gojković nije imala argumente kojima bi nas demantovala ili javnost uverila da ne govorimo istinu i zato je jednostavno morala da nas ućutka. Takođe se slažem da SNS poslanici nisu okupatori, ali velika većina njih, počev od samog njihovog predsednika koji nema ni toliko časti da barem na ovu funkciju podnese ostavku, pruža veoma kvalitetnu logistiku okupatorima i državnim neprijateljima.
Što se glume za koju nas je Martinović optužio tiče, sve i da hoćemo, ne bismo mogli odglumiti veću žrtvu od vrlog nam predsednika države, koji eto radi za dobrobit Srbije i svakodnevno poboljšava građanima život i bezbednost, da ne kažem stabilnost, samo su oni tvrdoglavi, lenji, razmaženi (ma ološ jedan) pa odbijaju to da priznaju.
Tvrdim da mi nismo žrtve, već imamo hrabrosti da se izborimo za pravo da zastupništvo građana koji su za nas glasali sprovodimo dostojanstveno i dosledno. Vrhunska gluma i licemerje je i tvrdnja da sam čupala mikrofon. Snimak jasno pokazuje da je oprema funkcionisala neometano do kraja sednice. Da sam je onesposobila za to bi znala cela vasiona, taj snimak bi se vrteo 24č na Pinku. Kao što bi se vrtelo i nasilje Dveri nad ženama, samo kad bi postojalo.
Martinović je objavio da me kažnjava iznosom od 50% ličnog dohotka, ali nije kao i u ostalim primerima izgovorio cifru. Zaista verujem da ga je iz nekog neobjašnjivog razloga spopalo osećanje koje je iz njega iščilelo, ako ne pre, ono kad je potpisao pristupnicu u SNS, osećanje stida. To je u današnje vreme veoma plemenito i spasonosno osećanje. Nije dugo trajalo, na moje insistiranje, izgovorio je da me kažnjava sa 50% plate, odnosno 34.000 dinara. Nevešto je pokušao da slaže da to i nije novac građana, već neke ambasade. Samo se spetljao, jer i za laž je potrebna visprenost i doslednost, pogotovo ako planirate da je ponavljate toliko dugo da bi postala istina. Nije ni rekao koja bi to ambasada bila – Ruska, Slovenačka ili ta Američka pred kojom njegov šef stoji mirno, servilno i pognute glave, sa neopisivom dozom mazohističkog samooptuživanja. Ne bi to bio nikakav problem, da ni ne predstavlja narod. I to sve građane Srbije, bez izuzetka. Ponavljam da Dveri već više puta traže da se formira anketni odbor kako bi se dokazalo KO krade na izborima i KO sarađuje sa ambasadom SAD, ali to naprednjački kadar ne sme da podrži, pre svega zato što ne čuje zvonce, zato što se boji istine, a najvažnije, zato što ostaje bez jednog jedinog argumenta koji se od svih njihovih laži i kleveta, koliko toliko uvrežio u svesti jednog broja zavedenih građana – da smo strani plaćenici.
Reči koje su meni, dok sam na sednici prkoseći pristojno i strpljivo, sat i po vremena stajala ispred predsedavajuće, upućivali poslanici SNS, Maja Gojković i Vjerica Radeta, zadržaću za sebe, kao i audio snimke koje sam uspela da napravim telefonom. Verujem da će jednog dana biti interesantni. A izgovorene reči nisu dostojne ni nepismenih, jadnih skitnica u siromašnim kvartovima svetskih metropola, a kamo li predstavnika jednog parlamenta. A to što sam ja izašla da Maji Gojković u mikrofon ispred nje saopštim da krši Poslovnik i isključim ga, to je samo posledica pouke koju sam dobila od starijeg, mudrog čoveka – Da se sa svakim mora razgovarati na njemu razumljivom jeziku.
Marija Janjušević, narodni poslanik Dveri