Postoje različiti vidovi nasilja, ali nasilje u jednoj kulturnoj instituciji, jednom Narodnom pozorištu je nesvakidašnja pojava.
Nažalost reč je o Leskovačkom narodnom pozorištu koje je jedno od najstarijih pozorišta u Republici Srbiji, osnovano još 1896. godine.
Od kada je postavljen na mesto direktora Narodnog pozorišta u Leskovcu, Stanislav Grujić je uspeo da skloni jedno od najstarijih pozorišta u Srbiji sa mape kulturnih dešavanja u našoj zemlji, na zaprepašćenje zajednice srpskih pozorišta i svih njenih radnika. Kako?
Veći deo glumačkog ansambla zahvaljujući direktoru pozorišta (koji je istovremeno i direktor i umetnički savet i reditelj i glumac i tehnički i administrativni radnik i čuvar (praznog) pozorišnog trezora) izopšten je iz repertoara pozorišta kao „nepodoban“ i „nesposoban“, a pozorište po njegovoj zamisli funkcioniše sa nekolicinom ljudi uslovljenih na poslušnost direktoru jednomesečnim ugovorima o radu.
Posle mnogobrojnih slučajeva vređanja, omalovažavanja, zastrašivanja, zlostavljanja i progona jednog dela glumačkog ansambla iz pozorišta vrhunac nasilničkog ponašanja od strane direktora Grujića bio je incident u Narodnom pozorištu, gde je isti fizički nasrnuo i brutalno glavom udario jednog od glumca leskovačkog narodnog pozorištva. Valja napomenuti i da je u jednom momentu spas od maltretiranja direktora više od pola glumačkog ansambla pronašlo u bolovanju.
I gle čuda, umesto da Stanislav Grujić bude optužen za mobing i sklonjen sa mesta direktora ove važne ustanove kulture Grada Leskovca, istog su odbornici većine Skuptšine grada Leskovca ponovo izabrali na istu funkciju u naredne četiri godine, a na predlog Gradonačelnika Leskovca kao pokrovitelja ovakvog nasilja i onog ko je na isti način maltretirao svoje najbliže saradnike, a neke i gađavši ih staklenom pikslom i povređivao…
Zašto svom Gradu, svom pozorištu, svojim kolegama, sami sebi dajemo luksuz da ćutanjem i pobijanjem glave u pesak trpimo ovakvo i ovoliko institucionalizovano nasilje pojedinaca na odgovornim funkcijama u Gradu, a koje proizilaze iz vršenja vlasti?
Srpski pokret Dveri u Leskovcu samo ukazuje na ove sistemske anomalije i sudbine zaposlenih u budžetskim ustanovama i institucijama grada bili oni članovi političke stranke na vlasti ili ne. Sledeća žrtva mobinga, nasilja i maltretiranja ovako ustrojenog totalitarnog sistema i njegovih reprezenata može biti svako od zaposlenih u lokalnoj samoupravi ili svaki građanin Leskovca.
Mislite o tome.
dr Predrag Mitrović
član predsedništva Srpskog pokreta Dveri