Autorski tekstovi

Ivana Stojanović: Ne dam moj Novi Sad

Ivana Stojanović: Ne dam moj Novi Sad

Novi Sad je grad koji se prosto mora zavoleti – bilo da si se rodio u njemu , da si se doselio u njega ili si samo došao kao turista ili putnik namernik.

Kažu za nas Novosađane da smo posebna sorta, kulturni, vaspitani, trpeljivi (puno nacija živi ovde )ali istina je i da nismo i naivni, da smo analitični i sistematični a i građanski odgovorni (računi se najtačnije plaćaju upravo ovde). I mi koji smo se u njemu rodili, na obali Dunava a i oni koje je on nesebično prihvatio kada su se doselili, kao svoje- svi su se do sada trudili da ostanu svojstveni onim čime se ponosimo-biti Novosađanin.


Doći u Novi Sad a ne prošetati Dunavskom ulicom(sa naglaskom na o)i Zmaj Jovinom koje danas vrve od turista, a noću ne obići ul. Laze Telečkog (gde imate utisak zbog obilja raznih kafana i kafića, muzike da ste na provodu na obali mora) Petrovaradinsku tvrđavu i leti čuvenu plažu Štrand –je kao da niste ni bili u Novom Sadu.


Egzit je početkom jula nezaobilazni festival kada se u grad sjati na hiljade mladih (imalo bi tu oko organi Cije i ekologije mnogo šta da se zameri, ali ovog puta neću o tome)


Svaki deo grada u kom se živi govori nešto o vama, vašem mentalitetu i navikama (Limani, Telep, Klisa, Novo Naselje, Satelit, Detelinara Podbara, Kej…) I danas na popularnim Limanima možete videti grafite na zgradama –Liman država.


Ali nažalost Novi Sad je polako ali sigurno počeo da gubi onaj svoj kvalitet i način života na koji smo mi koji ovde živimo naučili, menja se i izgledom i mentalitetom i nije više kao nekad bezbedan.


Nekada mirne i zelene ulice Novog Sada ubrzano postaju prošlost. Grad je prema analizi od pre 6 godina imao ispod 5% zelenih površina u gradu što govori o velikoj zagađenosti vazduha u gradu... Bezbrojne zgrade niču kao pečurke posle kiše na mestima gde se nalazilo drveće staro više decenija. Mali parkići nestaju, a veliki se kao Limanski devastiraju smanjenjem zelenila, gradnjom širokih behaton šetališta, a u istom parku planira se gradnja kafića od 300kvm pa čak i saobraćajnica. Zbog velike nabijenosti gradnje u centru i zelenim Limanima planirana je izgradnja nadzemnih garaža (podzemne su skupe )koje će opet uništiti zelenilo i prostor za dečiju igru.


Izgrađen je veliki tržni centa (jedan u nizu) Promenada (opet na Limanu i na mestu nekadašnjih teniskih terena i zelenila )a zbog uštede novca na izgradnji temelja i stalnog ispumpavanja podzemnih voda (Dunav je tako blizu )preti da sam počne da tone jednog dana u pesak a i okolne zgrade s njim..


Na naselju Klisa je zbog par kilometara prilaza ka centru grada (radovi kasne više meseci )bespotrebno posečeno na stotine stabala. U našem relativno malom centru prosto je „uglavljena previsoka Pupinova palata“ – a prethodno je srušena stara zgrada Komunalne banke građena u baroknom stilu i pod zaštitom države(zaštita je skinuta zbog rušenja ), a planira se i neki „Novi Sad na vodi“...


Novosađani su nezadovoljni organizuju se i osnivaju razna udruženja za zaštitu prirode i okruženja i protestuju sve glasnije, jer je neko zamislio da od jednog mirnog, lepog i uređenog grada napravi velegrad od betona i čelika.


A moja poruka vlastima je – džaba se dičite Novim Sadom kao Evropskom prestonicom kulture za 2021 godinu ako niste shvatili da tu prestonicu upravo čine ljudi, njihov mentalitet i način života koji vi uporno želite da promenite i podredite sebi!


Oni koji su ranije upravljali njime (počev od kraja 50ih i početka 70ih godina prošlog veka kad su komunističke vlasti srušile Jermensku crkvu zbog današnjeg Bulevara Mihajla Pupina, i rušili jednu od najstarijih ulica zbog nove nepripadajuće arhitektonskoj celini, zgrade Srpskog narodnog pozorišta) pa do ovih novih koji kao i prethodni misle da će upravo oni napraviti neki Novi Sad po svojoj meri.


Ovaj grad ima svoju dušu, dosta mu je rušitelja i drvoseča. Jer ako smo mi koji živimo ovde trpeljivi i tolerantni – ne znači da ćemo i danas olako pustiti da nam neko tako na silu menja naš grad- onakav kakav volimo, u kome smo rasli i u kome treba da rastu naša deca i unuci.



Ivana Stojanović

foto: Dragan Bosnić

Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Ivana Stojanović