Autorski tekstovi

Kolektivna (ne)svest među mladima

Kolektivna (ne)svest među mladima

U Kraljevu se prošle nedelje dogodio neprijatan incident u Domu učenika. Mediji su danima prikazivali snimak na kojem se vidi mladić koji silno i bahato udara drugog (pritom krupnijeg i višeg), dok ostali „savetuju“ žrtvu da se pomeri, inače će loše proći. Iz pozadine smeh i navijanje.

TV reporteri se uporno javljaju „sa lica“ mesta. Već viđen scenario-žale se kako im niko od odgovornih nije dao izjavu. ODGOVORNIH! Naravno, po automatizmu odgovornost se prebacuje na direktora ustanove, vaspitače i dežurne nastavnike. Oglasio se i ministar i javno obećao da će „čim se utvrde okolnosti, ukoliko bude propusta, dežurni nastavnik  biti sankcionisan“. Tako je umirio  javnost, i po ko zna koji put poslao poruku da su nekako uvek baš oni krivi.  Da napomenem još, da je novim zakonima potpuno“vezao ruke“ zaposlenima u prosveti-a to je tek druga tema.


U jednoj rečenici pomenuše da su saslušani učenici i roditelji.  I to je sve. Šta će biti dalje, verovatno nećemo saznati.


Dok ovo pišem sve vreme stoji grč u stomaku. Ne pišem ovo kao  dugogodišnji prosvetni radnik. Pišem kao  majka koja ima dete  njihovog uzrasta. Saosećam se sa onom čije je dete pretrpelo nasilje. Sigurna sam da žali što je svog sina lepo vaspitala. Što ga je učila da se sukobi drugačije rešavaju. Da se pita gde je pogrešila, čemu je još trebalo da ga nauči...Žali što ga nije upozorila da postoje neki nevaspitani, silni i bez osećaja straha od posledica...


Pitam se, odakle onom drugom mladiću toliko besa i agresije? Kako na sve ovo gledaju njegovi roditelji? Hoće li imati bilo kakvu odgovornost zbog takvog ponašanja?


Iako nema opravdanja , vratimo kolo unazad, i potražimo uzroke nasilnog ponašanja mladih.


Naći ćemo ih u urušenim porodicama. U vaspitnoj zapuštenosti i neposvećenosti.


U odrastanju uz TV programe na kojima se promoviše nasilje.        U agresivnim igricama koje  autentično prikazuju  nasilje, čak i ubijanje, stimulišući osećaj uživanja u tome.


U urušenom sistemu vrednosti. U urušenim institucijama...


Dakle, baviti se uzrocima a ne posledicama! Kad se uzroci „saseku“, neće biti ni posledica.


Do tada, čuvajte svoju decu i učite ih pravim vrednostima-bar na približan način kako su vas odgajali i vaspitavali. Učite ih da budu dobri ljudi ali i da na pravi način pruže otpor sili. Jer, „dobro vaspitanje je najveće dobro koje možemo ostaviti svojoj deci“ (narodna poslovica).


 

Branka Mićević


Podeli vest:

Napomena:

Коментари који у свом садржају буду имали говор мржње, вређање, непристојне речи, клевету, као и расну, националну или верску мржњу и нетрпељивост неће бити објављени на нашем сајту.
Уредник сајта има право избора коментара који ће бити објављени.

Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno poslat. Nakon pregleda administratora vaš komentar će biti odobren ukoliko je u skladu sa pravilnikom.

Biografija : Branka Mićević