Другог новембра 2019. године потписан је нови Колективни уговор за запослене у Градској управи Пожаревца. Потписали су га градоначелник Пожаревца, начелник Градске управе и председник синдиката запослених у Градској управи. И све је то лепо и помислићете да ништа у томе нема чудног. Па и нема, што се тиче Градске управе. Али оно што је чудно јесте чињеница да ти исти челници града Пожаревца, друге колективне уговоре не поштују. Јесу ли то различити аршини или може ми се и не дам ти?
Уколико урадите упоредни приказ колективног уговора за запослене у Градској управи града Пожаревца и на пример Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који се примењује на целој територији Србије, видећете да се новопотписаним колективним уговором запосленима у Градској управи знатно проширују права и њиме су први пут обухваћена и лица која су ангажована ван радног односа, а што до сада није био слуај. Па ће на пример, лица ангажована ван радног односа моћи да користе плаћено одсуство ради порођаја супруге, ступања у брак или ступања у брак детета, поласка детета у први разред основне школе, смештаја детета у вртић, теже болести или смрти члана уже породице, као и приликом добровољног давања крви. Такође, лицима ангажованим ван радног односа омогућено је обезбеђивање поклона за Нову годину за децу до 15 година, у виду новчане честитке. А за запослене је на пример проширено право које се тиче солидарне помоћи па је износ солидарне помоћи повећан са досадашње 3 на 4 просечне месечне зараде у Републици Србији у случајевима дужег или тежег обољења, набавке лекова, набавке ортопедских помагала итд.
Прво што приметите јесте да се колективни уговор примењује и на лица ангажована ван радног односа. У оваквом времену и друштву у коме је забрана запошљавања на снази скоро колико и ова власт, јасно је да су лица ангажована ван радног односа (такозвани: пп послови, уговор о делу…) управо лица која су на списку чланова Српске напредне странке.
Иако нико не спори да је сасвим нормално да се запосленима проширују права, па чак и члановима СНС, јер су то људи које је мука натерала на учлањење у странку, оно што изненађује је непознаница на који начин челници нашег града одређују који колективни уговор ће се поштовати или који чланови ког колективног уговора или на кога ће се применити а на кога не. Одговор на то питање имају управо градоначелик Пожаревца и онај који чува кључеве од градске касе.
Појашњења ради, Посебни колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика на снази је од 2015. године и са продуженим трајњем и даље се примењује. Он такође садржи одредбе о солидарној помоћи за запослене на боловању, али те одредбе град Пожаревац не поштује. Не поштује и поред многобројних захтева самих школа да се одобре средства за те намене које су неспорне у самом колективном уговору. Тако члан 29. Посебног колективног уговора прописује да запослени има право на солидарну помоћ, између осталог, у случају боловања дужег од 3 месеца у континуитету у висини једне просечне плате једном у календарској години. Сам колективни уговор каже да његове одредбе тумачи комисија а сама комисија је протумачила да у боловање спада и одржавање трудноће.
Значи, солидарна помоћ у Градској управи исплаћује се у висини од четири просечне плате, а у просвети у виснини од једне просечне плате! У градској управи солидарна помоћ се исплаћује а у просвети не, када су труднице у питању.
У држави из које људи беже и где су власти пуна уста како се говори о популационој политици и како су деца и наталитет тема број један у Србији, један град, чији је буџет на седмом месту по висини у Републици, запосленим женама у просвети које су град Пожаревац увећале за макар једно дете, неки тамо „битни“ људи у кожним фотељама, они којима смо сви ми грађани дали мандат да нас представљају и у наше име одлучују, одбијају да исплате оно на шта ми имамо право.
Ако Вам кажем да је Пожаревац један од ретких градова у коме овај вид помоћи мајкама са децом није исплаћена… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да је већина градова и општина у Србији породиљама исплаћује овај вид помоћи, па чак и мале општине попут Општине Мало Црниће…шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да су све школе на територији града Пожаревца потраживале средства од града Пожаревца а да се град Пожаревац оглушио на апсолутно сваки допис сваке школе… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем, да су директори школа добијали „пацке“ због тога што су доносили решења којима су својим запосленима признавали ово право, које је признато и да нико други нема ту моћ јачу од самог прописа да га не призна… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да су пар упорних жена из просвете дошле и до самог министра просвете, који их је у одговору подржао, не њих већ њихово право, потврђујући неспорност признатог права… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да је министар Шарчевић тим истим храбрим женама доставио и копију дописа који је упутио градоначелнику Града Пожревца, у коме му каже да је реч о праву о коме се не расправља већ се примењује и упозорава га на хитно поступање… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем, да су те исте храбре жене упутиле више десетина дописа, молби, захтева, ургенција градоначелнику као и начелнику градске управе, начелнику одељења за финансије и другима, са молбом да се одговори на питање када ће почети да примењују прописе и када ће им бити исплаћено оно на шта имају право… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да су челници града Пожаревца пре годину дана (крај 2018. године) сазвали састанак на коме су све школе обавештене да ће исплата солидарне почети у јануару, а да су онда и током 2019. године игнорисали сваки захтев за исплату солидарне помоћи… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да запослени у просвети са високим образовањем раде за плату од 59.000,00 динара… шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да ће запослене породиље у просвети повести спорове против град Пожаревца и да ће сваки спор добити…шта ћете помислити?
Ако Вам кажем да је све напред наведено регулисано и Кривичним закоником Републике Србије, и да је предвиђена кривична одговорност за сваког ко се не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена, инвалида и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада… шта ћете помислити?
Јесте ли и Ви помислили да су они којима сте Ви поверили мандат, у најбољој вери да ће савесно обављати свој посао и да ће свима нама бити боље, у ствари они који су постали власници наших живота? Јесте ли помислили да и један човек од интегритета може много да уради за друштво и да га учини по мери свих нас?
Зато, Пробуди се народе!
Ана Будимировић Кићановић, дипломирани правник
потпредседник ГрО Двери у Пожаревцу и члан Женске снаге Двери