Gde su granice smisla i ko ih postavlja? Smrtnici, koji šetaju scenom misleći da su nekakva polubožanstva? Njih ćemo, svakako zaboraviti koliko sutra, jer njihov angažman, mada su oni ubeđeni u suprotno, nije popravio bedne živote njihovih sugrađana.
Takav jedan primer, a ima ih bezbroj, ukazao nam se ovih dana. Čitamo da će 100 hiljada evra državnog (čitaj našeg) novca biti opredeljeno za nekakve radionice roditeljstva na kojima će veoma mladi ljudi kazivati već iskusnim roditeljima kako da se poprave u toj odgovornoj ulozi i gde greše. Roditelji verovatno i ne greše, ali to treba da čuju na radionici. Kad savladaju program i dobiju sertifikat, tek tada postaju kvalifikovani da gaje svoju decu. Program na radionicama, kojih će biti četiri, treba da osmisli i sprovede neko važan, pretpostavljamo stručan i svakako dobro plaćen. Postavlja se vrlo očekivano pitanje: da li će porodični i pronatalitetni napredak biti adekvatan uloženom novcu?
Ako smo zaista iskreni u nameri da koliko-toliko popravimo katastrofalnu demografiju, trebalo bi dobro razmisliti o racionalnom trošenju ovog novca. Počela je školska godina, mnoge porodice moraju da se zaduže kako bi kupile deci knjige i garderobu. Treba imati u vidu neoborivu činjenicu koju je izneo UNICEF da u Srbiji preko 100 hiljada dece nema dnevno sva tri obroka. Čačak, svakako, deli sudbinu Srbije.
Dakle, dužnost Saveta za populacionu politiku jeste briga i za porodice sa decom. Ovako, taj ogroman novac koji grad dobija uzeće neko drugi i po ko zna koji put potvrdiće se da živimo u vreme apsurda, poremećenih vrednosti i nemorala, a sve pod plaštom licemerja i navodne brige za poboljšanje nataliteta.
Pre nego što nestanemo, ugasimo svetlo i zatvorimo vrata, jer smo sami sebi najveći neprijatelji, dužni smo i ovo da vas podsetimo: predsednica Saveta za demografiju Čačka, dr Slavica Dragutinović, za ovaj „projekat“ angažovala je nikog drugog, do svoju ćerku! Ko će kome, nego svoj svome? A vi, sadašnji i budući roditelji, znate šta je najbolje za vašu decu!
GrO Dveri Čačak