Накарадна изградња Чачка и све тежи услови живљења у њему природно су узроковали то да Чачани све чешће причају о „урбанистичкој мафији“ у Чачку. Да ли постоји организована група људи која има за циљ лично и страначко богаћење на рачун уређења Чачка или је ипак у питању само стихија у области урбанизма Чачка важно је питање за Чачак и његово даље развијање.
Већ смо навели која је улога појединих подобних напредњачких архитеката али одговорност није само на њима. Двери отворено постављају питање и изражавају сумњу у директну одговорност градоначелника као и појединаца из других установа које су директно повезане са издавањем услова изградње и грађевинских дозвола, израде урбанистичких планова и другим елементима приликом изградње објеката. Сумњамо да неки појединци злоупотребљавају свој положај и раде у интересу одређених лоби група и појединаца, зарад материјалне користи, не обазирући се на велику штету коју наносе Чачку.
Најодговорнији је, наравно, градоначелник и одмах за њим сви они коју су учествовали у доношењу накарадних урбанистичких планова који су даље, свесно и плански, омогућили њихово крајње еластично тумачење од стране појединих инвеститора и пројектаната и који су, ништа друго до једна спекулативна зона која може да се тумачи селективно зависно од подобности инвеститора и пројектанта.
Грађевинска инспекција има једну од најзначајних улога приликом „дивље“ градње – градње мимо грађевинске дозволе. Појединци из ове службе често „зажмуре на једно око“ док се не заврше „дивљи“ радови „подобних“ инвеститора. Поједини, за такву услугу, бивају награђени од стране градоначелника даљим унапређењем.
Верујемо да је изостанак кровне организације или једне особе у власти, задужене са област урбнизма, свесно учињено да би одговорност могла у недоглед да се пребацује између бројних учесника у изградњи – УЗ урбанизам на инспекцију и Закон о ПИИ и пројектанта, инспекција на Градац, Градац на пројектанте, пројектант на инвеститора, инвеститор на градоначелника, градоначелник на Урбанизам… и тако у круг већ годинама.
И док се они тако играју урбанизма већ годинама, наш Чачак постаје све ружнији и неподношљивији за живот. Тротоарима већ одавно не можемо да шетамо, ваздух и реку као да немамо (међу најзагађенијима у Србији), зеленила је све мање, а саобраћајни колапс нам је свакодневница као да живимо у вишемилионском граду. Међутим, најтрагичнија је основана сумња да Чачак ускоро неће моћи да се „поправи“ ни када би се ова област увела позитивне урбанистичке токове.