ПРОМЕНЕ НА ЧУКАРИЦИ
Позитивна селекција и вредновање постигнутих резултата основ су за успешан рад и развој сваке организације. Најбољи пример за то су свакако наши саборци са Чукарице, Нада Гладовић и Ранко Радоњић, који су на својим плећима у претходним годинама изнели многе активности Двери на Чукарици и Београду. Због преласка на нову функцију – обласног координатора за Град Београд, досадашњи председник општинске организације Двери Чукарица Ранко Радоњић је поднео оставку, а на његово место је изабрана Нада Гладовић из Железника, члан Савета жена Двери. Овим поводом, у породичном дому Радоњића, организована је свечана примопредаја знамења општинске организације, славске иконе и печата, уз присуство већег броја чланова, симпатизера и пријатеља.
Овом приликом, Нада Гладовић је изјавила следеће: „Захваљујем свима на указаном поверењу и постављању на место председника ОО Двери Чукарица, што представља изузетну част. Када је 2000. године дошло до смене режима Слободана Милошевића, моја генерација, која је тада први пут гласала, била је разочарана одвијањем догађаја који су убрзо потом уследили. Ми смо тада изашли у прве редове, пуни ентузијазнма, мисливши да се боримо за једну бољу и лепшу Србију, Србију у којој Срби не треба да се стиде јер су Срби, Србију у којој се поштују закони, Србију која ће подржати српског предузетника, Србију у којој ће телевизија Пинк бити укинута, Србију у којој ће једна од највећих брига бити брига о породици, мајци, повећању наталитета, Србију у којој ће очување териоријалног интегритета представљати иммператив, Србију слободних људи, слободног мишљења. Такву Србију немамо до дана данашњег. Политички актери на српској сцени смењују се годинама али до суштинске промене система није дошло у последњих 70 година. Изгубила се честитост, изгубили су се часни мотиви за бављењем политиком, постало је устаљено да нико не покушава да обнови рушевине настале на темељима свог претходиника, него систематски и безосећајно наставља са рушењем свега што је рушити могуће. Наставила се политика која се годинама преписује са поколења на поколење, политичарење без идеје, без срчаности, засновано искључиво за обезбеђивању материјалне сигурности њених главних актера. Временом, оправдано је нестало поверење и самог народа, нестала је вера да је могуће да постоје политичари који ће бити другачији од својих претходника.
И сама сам у једном тренутку почела да верујем у тезу „Сви су исти“ док моје разочарење актуелним дешавањима у Србији није кулминирало у „трговању“ ове власти са нашом светом и крвљу мученичком натопљеном земљом. Ту су наравно и многи други проблеми који су ме дубоко дирнули и због којих сам одлучила да се политички активирам, попут проблема са лошом мигрантском политиком, где су нам права мањина надвладала права већинског српског становништва, очајна политика увоза којим су власти разноразним штетним споразумима уништили српског сељака и предузетника, забрињавајућа дешавања око укидања људских слобода везаних за пандемију и здравље нације и многи други проблеми са којима се као народ суочавамо. Пажљиво пратим Двери још од оснивања покрета и када сам одлучивала ком политичком покрету ћу се придружити како бих могла допринети у борби против актуелне ненормалне и диктаторске власти, свакако је то морала бити опција која ће се највећим делом поклапати са мојим хришћанским, породичним и политичким убеђењима, што Двери управо и јесу. Ма колико у овим смутним данима, јурења политичких поена под слоганом „циљ оправдава срество“ , Српски покрет Двери био на удару, покрет је показао да је увек остао доследан својој идеологији, не попустивши над својим основним начелима родољубивости и претпостављајући увек интерес државе Србије и српског народа изнад интереса самог покрета. Двери можда јесу имале неке тактичке грешке, али оно што је сигурно и најважније – нису издале своје идеале нити зарад политичке игре мењале свој начин аутентичног православно-родољубивог деловања.
Још једном изражавам задовољство и част поводом постављења на ову важну и одговорну функцију и надам се да ћу успети, са Божијом помоћи, да својим деловањем будем довољно добар саборац у борби за боље сутра ове земље и овог народа.
Како радили, тако нам Бог помогао.“
Још једном, и Нади Гладовић и Ранку Радоњићу желимо успешан и плодоносан рад.