Грађани наше општине добили су, за сада само на папиру, свог заштитника, а убрзо ће добити и комуналну милицију. Недостају, међутим, механизми непосредне контроле рада ових институција од стране грађана.

     Милошћу и великодушношћу наше локалне власти на последњој седници општинске скупштине добили смо оно што се већ најављивало: омбудсмана и комуналну милицију. Прво, да нас штити, а друго да нас дисциплинује. И, ако ћемо поштено, потребно нам је и једно и друго. Има ту, међутим, неколико ствари које нама Дверјанима нису баш јасне и за које мислимо да би требало друкчије да се раде.

      Пођимо, прво, од омбудсмана. По Закону, једноставно речено, локални омбудсман треба да „независно и самостално“ контролише поштовање права грађана од стране локалне власти. Односно, треба да утврди кршење тих права различитим актима, радњама или нечињењем органа управе или јавних служби. Мисли се, наравно, на општинску управу, општинско веће, службе, јавна предузећа и остале установе и организације чији је оснивач општина.

      Ово као идеја није лоше. Ко, међутим, поставља локалног омбудсмана? Па, поставља га та иста локална власт чији рад он треба да контролише и чије грешке треба да утврђује. Дакле, сама власт бира онога ко треба да нас штити од њених грешака! При томе, разуме се да се власт првенствено руководи својим интересима, који се често не поклапају са интересима грађана. На крају, изабрани омбудсман би требало да положи заклетву пред скупштином у којој власт која га је изабрала има већину! Зато, када кажемо да нам је потребна промена система, мислимо управо на овакве ствари. Зар не би било логичније да грађани сами, директно, одаберу свога заштитника? У њега би сигурно имали више поверења. Овако су сумње неизбежне.

      Слична је ситуација и са комуналном милицијом. И то као идеја није лоше. Проблем је само у томе како ће она бити реализована. Наравно, постоје обећања да ће све бити урађено на најбољи могући начин. Из искуства, међутим, знамо да је то у оваквим условима и са оваквом влашћу практично немогуће. Довољан доказ за то је партијско запошљавање које је доведено до врхунца. У општинама и градовима у којима је локална милиција већ профункционисала има много проблема и инцидената. Грађани је углавном доживљавају као демонстрацију силе и бахатости власти. Не бисмо волели да се слични инциденти почну да дешавају и у нашој средини. Зато мислимо да би и у процес успостављања и контроле рада локалне милиције грађани морали да буду непосредно укључени. Једино тако се може спречити да се она претвори у партијску милицију, а што би, имајући у виду њена овлашћења, било веома опасно. Уосталом, и назив милиција, а не полиција, је узет са намером да се покаже да је она народна, а не државна институција.

     Најзад, искрено се надамо да се неће остварити предвиђања председника општине из његовог образлагања на седници, да ће комунална милиција решавати проблем пандемије корона вируса COVID-19 на терену. Јер, верујемо да ће до рока када би ова служба требало да заживи, а предвиђено је да то буде тек средином наредне године, проблем пандемије бити решен. А, пореским обвезницима наше општине остаје да од сада плаћају још најмање десет чиновника општинске управе. Нису то само плате и принадлежности, већ и канцеларије, рачунари, телефони, униформе, службена возила и друга припадајућа опрема.

Медијски тим ОО Двери Горњи Милановац

Фото: Телеграф.рс + Курир, Немања Панчић