У Новом Саду, граду у коме власт користећи новац пореских обвезника плаћа новогодишњу расвету, естрадне уметнике на трговима, „Ледену шуму“ и сл., у граду у коме градоначелника изузетно и највише брине како да реши проблем што бржег добијања дозволе од „Војводина вода“ за даљу урбанизацију приобаља Дунава и Каменичке аде и вероватно ницања „Новог Сада на води“, наши суграђани живе живот недостојан човека.
Породица Гајоди из Новог Сада, Темеринска 18, у ужасима тешких болести њених чланова, и у сиромаштву, нажалост не може да ужива у лампионима лажног сјаја наших живота. Ти лампиони и разни видови забава на трговима нам се нуде да побегнемо од туробне и не баш сјајне свакодневице. Често због тог сјаја подлегнемо тренутном уживању и заборавимо да будемо људи, затварамо очи пред проблемима са којима живимо свакодневно.
Да питам – зар је тужна и потресна слика живота ове породице – оно чему смо стремили као друштво и заједница? Да ли и неког од нас може снаћи слична судбина?
Да ли смо, желећи да будемо хумани, заборавили чињеницу – да се овакви и слични проблеми решавају у опису задатака одговорних друштава и држава у за то предвиђеним здравственим установама, а не преко портала на друштвеним мрежама и путем смс порука?
Незавршена зграда Клиничког центра Војводине као једне значајне и преко потребне здравствене установе је рак рана Новог Сада. Тај аветињски костур који стоји незавршен већ деценијама је плод нечијих давних политичких амбиција и жеља, неутемељених у том моменту у тадашње финансијске могућности.
Власти се мењају, али он стоји незавршен иако неопходан и Новом Саду и Покрајини. У исто време болесници у старим објектима Покрајинске болнице буквално леже једни другима на главама у неусловним, старим и трошним објектима. Лекари и медицинске сестре раде у тешким условима, под притиском да одговоре могућностима и потребама, своје хумане професије.
О тешким болесницима као што је породица Гајоди и слични, треба да бринемо као друштво и заједница, али највише треба да брину они политички чиниоци који су преузели да воде државу, покрајину или град. Ти политички чиниоци треба много мање да се баве сјајем новогодишњих лампиона и инвеститорским интересима појединаца, а много више да својим грађанима пруже хуманост, одговорност према човеку као члану овог друштва и да испуне макар део онога шта су обећавали кад су долазили на власт.
Није све у новцу, нешто је и у одговорности и хуманости.
Зато тражимо хитну реакцију надлежних за помоћ овој породици и њено адекватно збрињавање и медицинско лечење у за то надлежној здравственој установи. Тражимо и захтевамо од градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића да преузме одговорност која се у решавању оваквих случајева од њега очекује.
Ивана Стојановић
Покрајински одбор Двери за Војводину