Реч фашизам је данас најјефтинија реч у политичком маркетингу, и то у Србији у којој су управо Срби највише страдали од фашизма. Ова реч постала је не идеолошка него интересна и добро наплатива оптужба у лову како на бираче тако и на новац којим би се одређене странке и интересне групе и појединци намирили и посредно позиционирали на политичкој сцени.
Тако су челници власти из СНС-а константно у протеклом периоду нападали Двери да су фашисти (градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је у томе предњачио поред председника државе који ће, судском пресудом, морати да плати одређену казну за ту увреду), а са друге стране, долази до оптужби из контра смера од неких опозиционих НВО, којима је цела политичка сцена Србије са националним предзнаком фашистичка и где се „данас се фашизам манифестује од образовног система до натписа на зградама“. На челу те, од ових медијских и НВО јуришника назване фашистичке колоне, налази се СПЦ као предводник у упропашћавању српског друштва.
Овакав вид понашања је ескалирао у Новом Саду и то у дану помена на злогласну Новосадску рацију, 26. јануара ове године. Иначе, у Рацији је од стране мађарских фашиста страдало највише Срба, а потом Јевреја, као и један број Рома, Словака, Руса и припадника других мањина.
Употреба оваквих, поготово за Нови Сад и Војводину болних сећања, за промовисање идеолошких предрасуда и острашћених изјава, које су уследиле после тога на интернет мрежама и медијима и нападима на Епархију Бачку, су опасне игре у вишенационалној средини са већинским српским народом. Овакав покушај наметања неког новог-старог (комунистичко југословенског) и већ виђеног дискурса према СПЦ и њеним верницима се ни по чему не разликује од оних из владајуће странке који су ту тему увели према онима који такође никакве везе са фашизмом немају. Држање посебних, ноћних помена жртвама, који служе не за сећање на жртве него за нападе на цркву и друштво, су најблаже речено непримерени и некултурни.
Такође, власт је, и поред нашег као и апела других политичких странака да то не чине, на иницијативу свог коалиционог партнера – СВМ, донела одлуку о подизању „Споменика невиним жртвама 1944-1945. године“, међу којима се налази и име Јаноша Тота – убице петорице браће Јовандић.
Уместо покушаја подгревања давно одбачених тема, напада на СПЦ, као и дискфалификовања политичких неистомишљеника и са једне и са друге стране, свима који пледирају да се озбиљно баве политиком а говоре о добрим намерама и жељи да Србија буде боља, било би много сврсисходније да предложе добре економске програме како би се Србија развијала, како би се у Србији рађало и остајало и како не би постала ничија колонија нити маргина Европе што полако и сигурно, захваљујући овој власти, сада постаје.
ГрО Двери Нови Сад
фото: Википедија