Mala zajednica, utučena raznim obećanjima, nestručnim kadrovima, otaljava svoje dane kako zna i ume. Poljoprivrednik je uništen sistematski. Zbog nestručnosti i nedostatka vizije Ministarstva poljoprivrede , propadaju mala i srednja gazdinstva.
Ako nemaš odakle, otmi seljaku. Proizvođač mora sam da finansira setvu za koju nikada nije siguran da će je na kraju godine i uzbrati jer može biti uništena od strane vremenskih nepogoda, kojih je sve češće, jer novca za rakete nema.
Osiguranje je skupo. Ako i rodi, cene padaju. Seljaku treba sigurna prodaja, garantovana otkupna cena, pomoć pri ulaganju.. Kako Srbija, tako i Levač ima neverovatan potencijal za uzgoj skoro svih kultura. Tu je i stočarstvo i mala otkupna cena mleka. Uvoze sve što, ne samo da možemo za nas da proizvedemo, već i da izvozimo. I umesto da podstiču domaću proizvodnju, dovode strane investitore zbog jeftine radne snage, plodnog zemljišta i zatim ti isti investitori iznose novac van Srbije.
Problem u Levču i Rekovcu ne prestaje tu. Deca nam odlaze u gradove i van Srbije trbuhom za kruhom, sela ostaju pusta. Po selima se zatvara jedna po jedna škola, sve se ređe s čuje plač novorođenog deteta. Ostaje nejaka snaga, snaga ljudi koji su se u ratovima borili za ovo parče zemlje, koju sada gaze neki ljudi, koji imaju dovoljno novca da kupe funkcionere države. Malo njih i brine, nije njihova dedovina. Nisu njihovih predaka grobovi nakrivljeni na seoskim grobljima.
Ostaje nam nada da će biti bolje, da će neko nov doći i spasiti Srbiju i Levač od propadanja, da nam ne ostaje da uzalud stojimo na putu u iščekivanju svoje dece da nas posete. Dece koju smo rodili u nadi da nam ostanu u Srbiji i svoje potomstvo uče Srpstvu, veri i rodoljublju.
Jelena Vukojičić
Predsednik OO Dveri Rekovac