Medveđa trenutno na papiru ima oko 7000 stanovnika, od čega 527 Albanaca. U stvarnosti ovde živi oko 3500 Srba i oko 350 Albanaca. U biračkom spisku ima oko 11000 stanovnika od toga preko 7000 hiljada fiktivno prijavljenih Albanaca sa Kosova i Metohije i iz Albanije.
Praktično su uz pristanak srpskih vlasti stvoreni uslovi za gubljenje ove teritorije kroz izbore, jer svi prijavljeni Albanci imaju pravo glasa. Na isti način je izgubljen Bujanovac 2002. godine.
I sve to uz glasno ćutanje Vučića i njegovih slugu. Svi koji su pokušali da o ovome javno progovore stradali su od sopstvene države, odnosno njenih institucija, naročito od pripadnika policije. Glavni akter prodaje ove teritorije kroz fiktivno prijavljivanje Albanaca sa Kosova i Metohije je Policijska stanica u Medveđi, odnosno Policijska uprava Leskovac, kroz nepoštovanje sopstvenog Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Dveri o svemu redovno izveštavaju putem sopstvenih glasila. Razume se, režimski mediji nemaju hrabrosti da izveštavaju o ovim dešavanjima u Medveđi.
Ako za trenutak ostavimo po strani bezbednosne pretnje po građane Medveđe i izdaju na državnom nivou i obratimo pažnju na svakodnevni život, ekonomske prilike i ponašanje naprednjačke lokalne vlasti, evo šta se vidi golim okom: Fontana prečnika dva metra, koja je građane skoro koštala koliko i Beograđane jelka Siniše Malog, nešto više od 7,4 miliona dinara, zatim put kroz centar Medveđe u dužini od dvesta metara, koji apsolutno ničemu ne služi, ne vodi nikuda.
To je zapravo metafora, prava slika bespuća u koje SNS vodi ovu državu i svaki njen deo. Gradnja ovog puta je osiromašila lokalni budžet za oko 26 miliona dinara, a još besmislenije je uređenje fasada na osam stambenih zgrada koje nemaju krovove i koje uglavnom kisnu i preti im urušavanje. Ovaj posao se radi već dve godine i do sada građane Medveđe košta preko 12,4 miliona dinara.
Ovde nije kraj besmislenom bacanju novca, tu su još izgradnja mini golf terena koji na sve liči samo sa golf terenom nema dodirnih tačaka i koji košta 4 miliona dinara, izgradnja ulične rasvete u samoj varošici u Medveđi koja nema više od 2,5 hiljade stanovnika u iznosu od preko sedam miliona dinara, adaptacija Doma zdravlja u Medveđi, koji je bio u odličnom stanju i čiji radovi iznose 41 milion dinara. Novi objekat sa istom površinom po proceni stručnjaka koštao bi daleko manje.
U pripremi je izgradnja vodovoda u mestu Lece koje ima oko 200 stanovnika čija vrednost gradnje iznosi 33.6 miliona dinara. U toku su pripreme adaptacije Osnovne škole u Sijarinskoj banji koja ima oko 60 učenika i koja se nalazi u solidnom stanju, a vrednost ovih radova je oko 72 miliona dinara.
Iz ekonomskih razloga omladina masovno napušta ovu potpuno razorenu opštinu a naročito posle dolaska Srpske napredne stranke na vlasti u septembru 2015.godine kada se videlo kuda ide ova opština i kada je izgubljena svaka nada za pristojan životu u ovoj multi etničkoj sredini. Statistiku o odlasku mladih i o fiktivnom prijavljivanju Albanskog življa niko ne vodi i ovi podaci su uglavnom strogo poverljivi i brižljivo skrivani od javnosti.
Postavlja se pitanje koliko je mladih ljudi za ovaj novac moglo da pokrene svoje malo preduzeće i započne posao koji će mu garantovati pristojan život u Medveđi? Ko dozvoljava ovakvo naprednjačko bahaćenje i zločin?
Od kako je SNS na vlasti nije otvoreno nijedno proizvodno radno mesto niti za sada postoji ijedan projekat za otvaranje novih radnih mesta. Nije urađen gotovo nijedan atarski put u ovoj godini u seoskim područjima iako se seosko stanovništvo bavi voćarstvom i delom stočarstvom. Do nekih sela je teško uopšte doći.
Da li je ovo slučajno?
U opštini Medveđa eksploatiše se rudnik zlata, olova i cinka Lece , jedan od najbogatijih rudnika u Evropi i čija intenzivna eksploatacija se vrši od 2008.godine.Ovaj rudnik je bio okosnica razvoja ove opštine, danas ima deset puta veću proizvodnju ali opština skoro da nema nikakvu korist od toga. Kada je vlasnik ovog rudnika bio Farmakom, opštini nije plaćana nikakva renta, a dogovorena je vrednost koja je među najnižim rentama u Evropi. Dug je ostao preko 400 miliona dinara, a ostvareni budžet opštine Medveđe na godišnjem nivou je oko 300 miliona dinara. Pored ovakvog stanja albanskim kapitalom se kupuju uništena preduzeća u ovoj opštini. Nedavno je prodat pogon Niteksa iz Niša sa nekoliko hiljada kvadrata i 4 hektara površine za 35 miliona dinara. Institucije Srbije nisu bile zainteresovane.
Na području opštine postoji jedna od najlekovitijih banja u Sijarinskoj banji ali koja je zahvaljujući nesposobnim ljudima dovedena do bankrotstva. Za ovu banju postoji odavno velika zainteresovanost Albanaca. Opština Medveđa graniči se sa teritorijom južne srpske pokrajine u dužini od oko 50 km.
Iz ekonomskih razloga omladina masovno napušta ovu potpuno razorenu opštinu a naročito posle dolaska Srpske napredne stranke na vlasti u septembru 2015.godine kada se videlo kuda ide ova opština i kada je izgubljena svaka nada za pristojan životu u ovoj multi etničkoj sredini. Statistiku o odlasku mladih i o fiktivnom prijavljivanju Albanskog življa niko ne vodi i ovi podaci su uglavnom strogo poverljivi i brižljivo skrivani od javnosti.
Medveđu od 2012. do danas nije posetio nijedan jedini srpski zvaničnik. Dolazili su ambasadori Nemačke ,Britanije, a nedavno je dolazio i ambasador Albanije, kako bi pripremio posetu albanskog predsednika, koja je bila privatnog karaktera, što srpske medije takođe nije interesovalo. Očigledno je da Medveđom vršljaju strani političari, plaćeni da komadaju Srbiju za račun njenih neprijatelja, a da su Dveri jedina politička opcija koja godinama obilazi svoje sugrađane, sluša njihove probleme i strahove i o tome izveštava javnost.
Pozivamo predsednika Srbije da dokaže da je zaista predsednik na čitavoj srpskoj teritoriji, da je ne krčmi i poklanja kao nešto tuđe i nepoželjno. Ako je Vučić zaboravio da je i Medveđa u Srbiji, u ovoj poraženoj državi još ima čestitih ljudi da ga na to podsete. Da sačuvaju slamku spasa za državu i njene lojalne građane.
Kuda vodimo ovu uništenu i zaboravljenu opštinu?
Poverenik OO Dveri Rade Kulić, Medveđa